понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:22

Привреда прошле године зарадила 500 милијарди динара

Узлет финансијских резултата рударства и саобраћаја због уплата „Зиђина” и „Вансија”
Аутор: Јована Рабреновићсреда, 17.04.2019. у 22:55
Пред­у­зе­ћа из обла­сти снаб­де­ва­ња елек­трич­ном енер­ги­јом и га­сом има­ла су до­бит 4,4 пу­та ма­њу не­го у 2017. го­ди­ни (Фото Д. Јевремовић)

Добит привреде прошле године износила је 499,7 милијарди динара што је за 33,7 одсто више него годину дана раније. Тиме је она наставила тренд профитабилног пословања, саопштила је јуче Ружица Стаменковић, регистратор Регистра финансијских извештаја у Агенцији за привредне регистре (АПР) приликом представљања „Годишњег билтена финансијских извештаја за 2018. годину”.

Крајем прошле године у Србији је пословало 146.675 привредних друштава, а финансијске извештаје доставило је њих 105.596. Позитивно је пословало 60.566 привредних друштава, а негативно 27.272. Позитивни трендови у домаћој економији одразили су се на запосленост, која је повећана за 50.120 људи у односу на 2017. годину, па је укупан број запослених износио 1.131.227 радника.

Највећи раст добити имала су предузећа из области рударства и саобраћаја и то зато што је кинеска компанија „Зиђин” уплатила 350 милиона долара за инвестиције у РТБ Бор и што је француска компанија „Ванси” платила прву траншу концесионе накнаде од 501 милион евра за Аеродром „Никола Тесла”. Тиме је добит предузећа рударског сектора повећана чак десет пута, а у случају саобраћаја четири пута. Конкретно, позитиван резултат рударства увећан је са 10,2 на 109,4 милијарде динара, док је код саобраћаја износио 67,8 милијарди динара.

Због кинеске инвестиције у РТБ Бор добит предузећа читавог региона повећана је 3,3 пута и самим тим овај регион је „скочио” по добити на друго место после београдског. Територијално гледано АПР је утврдио како највећу профитабилност имају привредна друштва из Београдског региона где је остварен позитиван нето резултат од 235,6 милијарди динара што је увећање за 34,5 одсто. Резултат западне Србије повећан је за 81,4 процента, док је привреда Војводине са 102,4 милијарде динара пословала позитивно, али је тај резултат за готово четвртину мањи него годину дана раније. Београд предњачи и по расту запослености, јер је у београдском региону број радника повећан за 24.500 и у Војводини где је 2018. године било 14,6 одсто више запослених.

Код јавних предузећа, њих 561, настављено је позитивно пословање, али много мање него ранијих година. Поређења ради, њихова прошлогодишња добит била је 5,1 милијарду динара што је пет пута мање него 2017. када је износила 25 милијарди динара. На пример, предузећа из области снабдевања електричном енергијом и гасом имала су добит од 7,4 милијарде динара што је чак 4,4 пута мање него у 2017. години.

Анализа АПР-а изведена је на основу извештаја готово 104.000 привредних друштава што је око 99,8 процената финансијских перформанси целе привреде. Профитабилно су пословали сви сектори привреде осим пољопривреде, шумарства и рибарства. Највећи позитиван нето резултат од 111,9 милијарди динара имала су привредна друштва у сектору прерађивачке индустрије, али је он за 21,7 одсто мањи од резултата у 2017. години. У овом сектору је и највише запослених, а ту је било и највише новозапослених и то 18.819 радника.

Раст је забележен и у сектору трговине у коме добитак износи 81,8 милијарди динара што је повећање за 13,8 одсто и где је број радника повећан за 9.431 запосленог.

Пољопривреда, шумарство и рибарство су сектор који је 2018. године забележио губитак нешто већи од милијарду динара док је годину дана раније имао добитак од седам милијарди.

Анализирајући пословање привредних субјеката по величини АПР констатује да су финансијски најстабилнија била „мала” привредна друштва која су остварила позитиван резултат у износу од 118,5 милијарди динара што је за 9,5 одсто више у односу на 2017. годину а при том су запошљавала 8.300 радника више а регистратор Ружица Стаменковић закључила је да су резултати „малих” привредних субјеката често неоправдано запостављени.

Велика привредна друштва имала су добитак у укупном износу од 268,3 милијарде динара, а „средња” 110,7 милијарди динара тако забележивши раст од 37,8 процената у односу на 2017. годину. Микро привредна друштва која су по броју доминантна прошле године прешла су у зону позитивног пословања јер су остварила добитак од две милијарде динара за разлику од 33,5 милијарди исказаног губитка у 2017. години.

Предузетници Србије укупно су исказали нето добитак од 9,2 милијарде динара што је увећање од 18,4 у односу на 2017. годину а број запослених у овом сектору је повећан за 5.100 радника утврдио је АПР анализирајући извештаје више од 18.000 предузетника.

Прошле године 27 банака у Србији остварило је укупан добитак од 70,4 милијарде што је 10 одсто више него у 2017. години, а банке су повећале и број радника па у том сектору ради више од 22.800 радника.

Позитивно је пословало и 20 друштава за осигурање чији је укупан нето добитак био девет милијарди динара што је раст у односу на 6,4 милијарде остварених у 2017. години, анализа је АПР док је регистратор Ружица Стаменковић оценила да се прошла година може сматрати прекретницом у пословању осигурања.


Коментари0
58590
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља