недеља, 26.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:38
РАЗЛИЧИТИ АРШИНИ ПОСЛЕ ПРВОСТЕПЕНИХ ПРЕСУДА

Притвор осуђенима за убиство пса, наногвица осуђенима за убиство Ћурувије

Аутор: Александра Петровићсреда, 17.04.2019. у 22:55
(Драган Стојановић)

Када је двојици окривљених за убиство новинара Славка Ћурувије притвор био укинут док је суђење још трајало, део јавности је бурно реаговао, иако је мера обезбеђења присуства окривљених била само замењена кућним притвором. После изрицања казне од 20 и 30 година затвора, окривљени су остали у кућном притвору, са електронским надзором, до правоснажности пресуде.

Суд у Обреновцу прекјуче је првостепено осудио оптужене за убиство пса и продужио им притвор до правоснажности пресуде, којом су осуђени на девет и седам месеци затвора. Врло је вероватно да ће временски период овако кратких затворских казни проћи када буде донета правоснажна пресуда, тако да ће притвор „покрити” казну, као што се често догађа у пракси.

Притвор није казна, него је начин да се обезбеди присуство окривљеног у кривичном поступку. Не сме притвор да буде мера тежине злочина. Судови одређују и укидају притвор из разлога који су прописани законом, али одлуке судова често изазивају бурне реакције јавности.

Максимална казна за убиство животиње је годину дана затвора, а за убиство човека 40 година. У оба случаја јавност је узнемирена, али у оба случаја правници сматрају да је прекршено правило о претпоставци невиности када суд одреди притвор после првостепене пресуде, осим ако постоји опасност од понављања злочина.

– Спорна је одредба да суд после првостепеног пресуђења окривљеном који се брани са слободе може одредити притвор, ако су начин извршења или тежина последице довели до узнемирења јавности које може угрозити несметано и правично вођење поступка. Наиме, сваки човек је невин док суд правоснажно не утврди супротно, а притвор према Уставу није казна, већ мера неопходна ради вођења кривичног поступка. Ипак, по својој суштини, притвор је казна која претходи пресуди, па се поставља питање откуда судији право, осим на основу права јачег, да кажњава грађанина док још није јасно да ли је крив или невин – каже београдски адвокат Душан Братић.

Подсећа да је некадашњи Савезни уставни суд 2001. године утврдио да није у сагласности са Уставом и међународним уговорима одредба тадашњег Законика о кривичном поступку (ЗКП) о притвору који се одређује због узнемирења јавности.

– На ову одлуку утицала је чињеница да је та одредба често злоупотребљавана у политичке сврхе. Ако узнемирење јавности може да утиче на судски поступак, поставља се питање ко суди – јавност или судско веће – наводи Братић.

Ипак, много је животних ситуација у којима је неопходно окривљеног задржати у притвору и после првостепене пресуде, на пример да би се прекинуо низ дела која узастопно чини, а притом је урачунљив.

– Притвор после пресуђења има оправдања, али разлози морају бити стриктно прописани, а не описани стандардима попут узнемирења јавности. Реакција друштва на злочин, која се претежно своди на кажњавање, показала се апсолутно неделотворном у правцу превенције злочина. Штавише, пооштравање казнене политике не утиче на смањење стопе криминалитета и ту је замка из које наше друштво већ годинама не налази излаз, а он је у спознаји да је злочине боље спречавати, него их кажњавати – сматра адвокат Душан Братић.

Сличног је мишљења и адвокат Сеад Спаховић.

– Чињеница да првостепено осуђени за убиство човека нису у притвору не мора сама по себи да изазива згражавање. Ако им је одређен кућни притвор, судија је проценио да они могу да седе у својим кућама и да редовно долазе на суђење, као што је било у случају убиства Ћурувије. Незгодно је повући паралелу између убиства животиње и убиства човека, али у оба случаја правнике не може да збуни укидање притвора до правоснажности пресуде – каже Спаховић.

Додаје да подржава свако укидање притвора до правоснажности пресуде.

– Чини ми се да је у овом случају у Обреновцу продужење притвора било претерана реакција, која је повезана са неком емоцијом или притиском јавности. Као човек сам згрожен тим кривичним делом, али као правник не бих био изненађен да је притвор укинут после изрицања првостепене пресуде. Одлука суда о продужењу притвора за дело за које је запрећена казна до годину дана затвора мора да буде дебело образложена – наводи Спаховић.

Подсећа да је притвор само мера обезбеђења присуства окривљеног у кривичном поступку. Ипак, претпоставља да је судија искористио законски основ за продужење притвора због опасности од понављања дела.

Упитан да ли је за убиство животиња закон прописао сувише благу казну, наглашава да превенција злочина не лежи у повећању казни него у откривању.

– Нисам генерално за повећање казни, него сам за то да се свако кривично дело открије, а да учинилац буде процесуиран и кажњен. Свако ко мучи животињу треба да буде кажњен, а то важи за свако кривично дело. Важно је да полиција открије, да тужилаштво тужи и да суд суди. То је оно што ће одвратити могуће починиоце од вршења кривичних дела – каже адвокат Сеад Спаховић.

Поставља и питање зашто као кривично дело није прописано и убиство дивље животиње, већ је инкриминисано само убиство домаћих животиња. Сматра да је то „културни феномен”, јер је мучење и убијање дивљих животиња на овај начин легализовано.

После коначне, правоснажне пресуде, окривљени се упућује на издржавање казне, па од притвореника постаје затвореник, подсећа наш саговорник. Огромна је разлика у томе да ли ће осуђеник који се бранио са слободе, или из кућног притвора, отићи у затвор на 20 година или ће притвореник, који се бранио из затвора, остати иза решетака неколико месеци.

Према ЗКП-у, суд може после изрицања казне затвора да продужи притвор онима који су током суђења били притвореници, али може и да одреди притвор онима који су се бранили са слободе. Међутим, притвор не сме да буде казна, нарочито ако се има у виду да коначна пресуда може да буде и ослобађајућа.


Коментари4
eb41d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Alisa
Pohvalno je sto su odredili pritvor za ludake koji su tako surovo ubili psa i posle se jos hvalili sa tim. Tuzno je sto advokati prave ovakva poredjenja i stvarno ne znam sto ih novinari i pitaju kad su oni placeni da brane krivce. Koji klijent ce doci kod njih ako podrze pritvor i vece kazne? Pitajte druge nadlezne za misljenje, ne advokate.
Bosa S
Za mucko ubistvo psa ubice su ostavile dokaze, dok ubistvo coveka treba dokazati.
Pisac
Bravo za " nanogVicu", konačno da neko napiše pravilno, po analogiji sa "narukvicom". Kakve "nanogice", kakvi bakrači, jezik nije matematika. Postoji nešto što se zove duh jezika. Zalažem se i za "protestVujem" i za " svakodneVnicu" ( kaže se dnevno a ne dnevo). Ima još puno primera gde novokomponovani lektori, naročito u medijima, samovoljno menjaju srpski jezik.
Земља чуда
На шта спаде српско судство, строжије кажњава убиство пса од убиства човека!Уствари, за Ћурувију чак нису ни утврдили ко га је убио!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља