недеља, 18.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Атина после 200 година добија џамију – без минарета

Изградња исламске богомоље је трипут одлагана у протеклих 15 година, а тек је Сириза успела да 2016. прогура идеју упркос негодовању јавности и Православне цркве
Аутор: Јасмина Павловић Стаменићпонедељак, 15.04.2019. у 22:55
Џамија ће бити отворена на почетку Рамазана (Фото: Фејсбук)

Од нашег дописника
Атина – После готово два века Атина ће престати да буде једина европска метропола у којој није било џамије. После Васкрса, када почне рамазан, преко 100.000 муслимана који живе у главном граду Грчке добиће свој званични храм.

У западном атинском округу Ботаникос, на територији некадашњег паркинга грчке морнарице, изграђена је скромна џамија која ће после много перипетија са којима се цео пројекат током изградње суочавао, после васкршњих празника коначно отворити врата верницима. Наравно, џамија неће имати минарет нити било какав звучник за позив на молитву, проповеди ће бити на грчком језику, повремено на енглеском, што је прихваћени европски модел док ће се молитва изговарати на арапском. Ово скромно здање које подсећа на павиљион моћи ће да прими 300 мушкараца и 50 жена чиме ће бар делимично бити удовољено захтевима муслиманске заједнице да им се после два века омогући достојно место за молитву. До сада су се муслимани у Атини окупљали, практично у илегали, у преко 100 незваничних богомоља које су функционисале по гаражама, мањим спортским дворанама на периферији, подрумима, становима... Број илегалних џамија повећан је после прилива огромног броја миграната јер се према званичним статистикама на територији Грчке задржало 70.000 избеглица.

Услов за имама је, према захтевима Министарство образовања и верских послова, било грчко држављанство, познавање грчког језика, пребивалиште у Атини најмање три године и познавање најмање два светска језика.

Ципрасова влада је једина која је реализовала до сада давана обећања да ће муслимани коначно добити џамију. Најаве о изградњи датирају још од 2002. године, али је тада моћна Православна црква успела за заустави ову идеје. Годинама на том плану није ништа учињено, па је идеја обновљена 2013. Међутим, због отпора Грка, пројекат је опет стопиран. Практично, у последњих 15 година изградња џамије је три пута одлагана и тек 2016. године левичарска влада је у парламенту „прогурала” идеју до краја. Када је после расправа са Црквом и локалним становништвом коначно нађено место на коме ће се градити, основни услов да се умири грчка јавност био је да џамија нема минарет. За изградњу џамије грчка влада је у јеку најозбиљније економске кризе издвојила преко 900.000 евра јавног новца на земљишту које је припадало Грчкој морнарици што су многи окарактерисали као још један од потеза који показују да је грчка црква изгубила утицај на левичарску власт.

Узрок категоричном отпору који је потпиривала и ултрадесничарска партија „Златна зора” које је организовала протесте против изградње џамије лежи у анимозитету Грка према свему што их подсећа на 400 година под турском влашћу. Зато, од 1821. године, равно 198 година од ослобађања од отоманске власти, власт у Атини није дозвољавала званичне џамије. Постојале су само историјске џамије које су преживеле као музеји, а Грци су наставили да ислам повезују са турском окупацијом. Анкете су показале да само трећина становништва позитивно гледа на помињање муслимана. Црквени великодостојници су чак изградњу џамије назвали „дехелинизацијом” и „дехришћанизацијом” нације, изражавајући бојазан да ће постати школа за џихадизам и фундаментализам.

Званични став Сиризе је да изградња џамије може да помогне у спречавању радикализације младих муслимана који живе у земљи и да се тако избегну грешке западних земаља и сачува безбедност. Грчка, где православци чине 95 посто становништва, а муслимани 1,7 процената и која претендује на то да је модерна европска земља, морала је, по мишљењу левичарске владе, да „осавремени” схватања и поштује права на другачије мишљење. Јер, у Грчкој живи пола милиона муслимана, укључујући и заједницу од најмање 100.000 Грка турског порекла који живе на североистоку земље, у Тракији, где имају своје богомоље.


Коментари6
d0c51
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Robert
Korekcija: nije Atina jedina evropska metropola bez džamije, to je najmanje još Ljubljana. Posle 50-tak godina natezanja bogomolja se gradi, ali još nije u funkciji. Neće biti prva u Sloveniji, za vreme Velikog rata postojala je džamija u selu Log pod Mangartom u dolini Soče. Zbog Bošnjaka u austrougarskoj vojsci, naravno. Posle su je Talijani "kulturno" digli u vazduh.
Duduk
Sramota!
islam hajrudin
Masala!Velike su zasluge nase grcke brace za ummet.Mnogi sultani su imali vise grcke nego turske krvi u svojim venama.
Teodor Drajzer
Dok Erdogan pretvara grcku Aja Sofiju u dzamiju Cipras u Atini zida zdamije. Divno i za svaku pohvalu. Cipras je inace veliki prijatelj Bernar-Anri Levija dobro poznatog nasoj javnosti.
Србо
Трн у здрав табан стављате браћо грци! Али то већ претпостављате (знате)!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља