уторак, 18.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:37

Студентски трг – срце античке архитектуре града

Испод окретнице тролејбуса налазе се очувани делови зида високог метар са изиданим подовима из римског периода, а цео простор обилује остацима из првог и трећег века. – Археолошки институт о налазима израдио елаборат и о томе обавестио надлежне
Аутор: Бранка Васиљевићнедеља, 14.04.2019. у 20:02
(Фото Драган Јевремовић)

На Тргу републике недавно је откривена Виртембергова капија, а очекује се да ће у наставку радова бити нађени и остаци Стамбол капије. Осим ове локације са археолошким налазима из средњег века, једно од централних места у срцу града које крије право историјско благо јесте Студентски трг. Ту је био центар античког Сингидунума. Имајући у виду да је на дојучерашњој окретници тролејбуса предвиђена изградња подземне гараже, очекује се да се будући градитељи сусретну са налазима из римског периода и то из првог и трећег века.

Због тога су стручњаци са Археолошког института у Београду послали допис надлежним институцијама са елаборатом у коме је изнета анализа материјалних остатака античке архитектуре на Студентском тргу.

– На месту трга и у његовој непосредној околини до сада су откривене античке терме у Академском парку, антички објекти испред Филозофског факултета, конкретно на месту платоа, локалитет Студентски трг 9 где се данас налази хотел „Сквер најн” и антички канали испред улаза у Етнографски музеј. Испод окретнице налазе се изузетно очувани зидови високи метар са нетакнутим римским подовима и зидовима. Они нису археолошки истражени иако су откривени 1989. године. Ако се генерално узме у обзир археолошка слика, овде се можда могу видети и остаци турског гробља, мезарлика, где су погинули турски борци у борбама око Београда. Остаци из тог периода откривани су у последњих 60 година приликом разних комуналних интервенција на ширем простору Студентског трга. Мезарлик се простирао све до Змај Јовине и Кнез Михаилове улице – објашњава Стефан Поп-Лазић, научни сарадник Археолошког института.

Тролејбуска окретница биће укинута  (Фо­то Драган Јевремовић)

Студентски трг био је центар античког Сингидунума. Ту је била једна од главних улица која се протезала од данашње Влајковићеве, преко Доситејеве, Змај Јовине, Васине, избијала ка Узун Мирковој и скретала у Рајићеву.

– Тај пут откривен је приликом изградње Тржног центра у Рајићевој. Он је уводио античког човека кроз капију која се налази на месту данашње Градске библиотеке у војни логор. На платоу код Филозофског факултета откривена је велика грађевина из трећег века наше ере која има три апсиде и систем подног грејања, ту су откривени остаци из најстарије фазе Сингидунума с краја првог и раног другог века где су се грађевине правиле од плетера и лепа, односно прућа и земље – прича Поп-Лазић.

Допис надлежнима о налазима испод Студентског трга нису послали само археолози из Археолошког института, већ и из Српског археолошког друштва.

– У свом елаборату навели смо неке од критеријума које би требало испоштовати приликом градње гараже на Студентском тргу.

Један од њих је да се у пројекту мора предвидети презентација античке архитектуре. Спремни смо да радимо са пројектантима и извођачима радова да би се то наше благо сачувало. Ми смо за то да буде изграђена подземна гаража, али да буде сачуван и приказан локалитет. Пројектанти би требало да предвиде да се један спрат подземне гараже одреди за презентацију споменичког наслеђа – римске архитектуре – каже Поп-Лазић и истиче да се таква пракса примењује широм света. Ако се у обзир узме само Балкан, такав пример постоји у центру Софије, где је приликом изградње метроа откривен део античког периода. Исти примери постоје и у Солуну, Константинопољу, односно Истанбулу, али и у Сремској Митровици где је градска кафана подигнута над базиликом Светог Димитрија из петог века.

– Иако смо о налазима на Студентском тргу обавестили надлежне у децембру 2104. године, од тада до данас нисмо добили никакву повратну реакцију од града – каже Поп-Лазић.

Терме испод Академског парка

На простору Академског парка, који многи називају и Студентски, налазе се остаци римског купатила из трећег и четвртог века. Цео простор парка налази се у заштићеној зони римског Сингидунума и то дела цивилног насеља које се простирало до Трга републике.

Римске терме су, сасвим случајно, откривене 1968. године када се копала рупа за постављање цистерне за мазут у згради Градског комитета Савеза комуниста. Археолошка истраживања настављена су 1969. године. Терме су највећим делом откривене. Откопано је осам просторија и оне припадају једном устаљеном типу античких терми. Прва просторија у низу била је свлачионица или просторија за припреме, међутим она на овом локалитету није пронађена. Код нас је откривен такозвани фригидаријум, односно просторија са хладном водом. На ову просторију надовезивала се просторија са млаком водом – лаконикум, где су се купачи знојили и припремали за улазак у калдаријум односно просторију у којој је била топла вода.

У калдаријуму су пронађена два базена. Откривени су и остаци зидане пећи у којој се загревао ваздух који је потом грејао воду. Купатило је било јавно, а посећивали су га и мушкарци и жене.

Терме су све до 1978. године биле видљиве, међутим овај део је било тешко одржавати јер се ту скупљала велика количина отпада. Пошто није урађено решење за наткривање терми, а и због недостатка новца, извршена је њихова конзервација. Терме су потом закопане земљом јер је закључено да ће их она најбоље очувати.


Коментари6
089df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ralence
Пре 30+година при ископавању и радовима на Студенском Тргу,радници су пронашли и ископали костуре и разне друге предмете из Средњег Века. Комисија која је тада вршила увиђај покупила је све те налазе и однела их и прогласили их неважним за историју Београда.
dva merila
Stevan Markovic paris@ Gospodine, zasto Vase ideje za premestanje zoo vrta na Kalemegdanu ne preporucite i gospodji Anne Hidalgo, da izmesti akvarijum sa Trokadera, zoo vrt iz Bulonjske sume i jos par malji vrtova na teritoriji Pariza, a sve to zameni velikim nadzemnim garazama po centru. U Parizu su " nadzemne garaze " nevidljive, narocito u sirem centru / okviru periferique/, a prednost data ocuvanju starih gradjevina/ kod nas zvanih starudije/ i zelenilu.
Lavlja borba
Svuda po svetu su mali Zoloski vrtovi u velikim parkovima u blizini centra grada, / Paris N.Y. Franfurt.i puno drugih../ kao i Kalemegdan. Veliki Nacionalni parkovi sa zivotinjama su van gradova. Sadasnja Lokacija i tradicija naseg zoloskog vrta kao i njegova posecenost nas obazezuje da ga odrzavamo i sacuvamo na tom mestu. Uspesni "investitori" i njihovi svedski projekti novogradnje na toj lokaciji, ne mogu zameniti mogucnosti koje vrt pruza svojim posetiocima, malim i velikim, kao i turistima na turistickoj turi po Kalemegdanu.
mila
Jova@ZOO vrt je na idealnom mestu, i nikako ga ne treba premestati. Dostupan je gradjanima i deci za obilazak, i druzenje sa zivotinjama, sto mu je i namena. Novi soping centri ni stambena naselja sa fontanama, na tom mestu, nisu dobra zamena za ZOO vrt- deciju radost.
Стеван Марковић - Париз
Као студент, помагао сам на ископавању у Студнстком парку 1969. Онда се говорило да је апсолутно тај цео плато, од Симине улице па до друге стране Кнез Михајлове, Рајићеве и ниже до испод Ликовне Академије вишеслојни археолошки материјал... Зато вероватно треба комплетан Студентски трг открити, све експонирати и ... шта да кажем - заборавити на гаражу. Јер би требало уништити невероватну количину археолошких налаза. Садашњи ројект је вероватно НЕИЗВОДЛЈИВ. Зато можда треба поново размишљати о надземној гаражи на северо-источној падини Калемегдана и евентуалном измештању зоолошког врта.
Јова
Измештање золошког врта делује логично јер по много фактора није место золошком врту на Калемегдану на таквим историјском месту и туристичком центру. Золошки врт треба да буде ван града али са добрим комуникацијом
Препоручујем 36

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља