четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Шакали у комшилуку под контролом биолога

Они наносе у штету срнама и фазанима, а чак је могуће и да, тамо где постоје стада оваца, хватају младе - истовремено су познати и као чистачи терена од глодара и угинулих животиња
Аутор: Ана Вуковићпетак, 12.04.2019. у 18:30
Врло покретна и брза животиња са добрим слухом и њухом, осећа човека и врло је обазрива (Фото ЕПА / Gernot Hensel)

Младу женку шакала, узраста 11 месеци, ухватили су и обележили стручњаци Биолошког факултета. На овај начин они ће покушати да сазнају где и како се креће ова животиња, колика јој је територија, али и како користи доступне ресурсе попут угинулих животиња и кланичког отпада.

Женки је стављена огрлица са џи-пи-ес технологијом, и захваљујући њој научници ће моћи да је прате у наредних годину дана колико траје батерија. Пројекат се спроводи у сарадњи са Државним универзитетом у Колораду.

У Европи је до сада обележено укупно шест јединки, а женка по имену Јока трећа је ухваћена и обележена у нашем граду. Пре ње, под „присмотром” су били мужјак и женка који су пронађени на ободу Сурчина.

– Пратили смо их седам месеци и они су били веома територијални. За ову младу јединку ћемо видети, могуће да ће почети да тражи своју територију и партнера – објашњава професор Душко Ћировић са Катедре за екологију и географију Биолошког факултета.

Популација шакала, према његовим речима, раније је била знатно мање заступљена у Европи, па на основу тог броја јединки није било могуће радити детаљна истраживања о навикама врсте. Њихова експанзија на нашем континенту почиње пре 30 година, а како кажу упућени, број ових животиња расте и кад је реч о ободним крајевима Београда. Статистике су, додаје Ћировић, непрецизне, али процене су да их је на територији нашег града неколико стотина, док се у Србији њихов број мери десетинама хиљада.

– Постоји неколико теорија о ширењу ове популације. Један од фактора свакако су велике количине лако доступне хране као што су анимални отпад, бројни глодари на пољопривредним површинама, одсуство вука као главног компетитора шакалу који ограничава његово присуство и ширење. Разлози су и промене у стаништима и климатске промене. Реч је, дакле, о синергији различитих фактора који су омогућили да се повећа њихов број – објашњава Ћировић и додаје да се о репродуктивним потенцијалима ове врсте не зна много, као и да су истраживања у области репродуктивне биологије почела па да се нада да ћемо ускоро имати одговоре и на та питања.

Радоје Кевић, председник Ловачког удружења „Београд”, потврђује да је упркос одстрелу који њихови чланови раде по задатку Ловачког савеза Србије, шакала све више.

– Они наносе знатну штету срнама и фазанима, а чак је могуће и да, тамо где постоје стада оваца, хватају младе. Углавном бирају слабије јединке. Истовремено, познати су и као чистачи терена од глодара и угинулих животиња. Дешава се да, када су принуђени, једу и кукуруз – објашњава Кевић.

Ловци из Удружења „Београд” на годишњем нивоу одстреле између 130 и 160 шакала и ова врста лови се од 1. јануара до 31. децембра, дакле целе године. Свака уловљена јединка, по закону, мора да се обележи маркицама које ловцима дају у Министарству пољопривреде.

– Живе у Панчевачком риту, у шумама, појасевима канала обраслих шибљем, има их има и у Великом Селу, Вишњици, Сланцима... – прича Кевић и додаје да је реч о врло покретним и брзим животињама са добрим слухом и њухом. Осећају човека и врло су обазриви. Уз то, боја њихове длаке слична је боји тла на коме се крећу, па су тешко уочљиви.

– Веома их је тешко одстрелити. Крећу се током ноћи, а ми у том периоду не ловимо. По закону је дозвољено ловити само један сат после сумрака и један сат пре свитања. Дању су у јамама. Немају велику миграцију, већ се задржавају тамо где има хране.


Коментари8
68154
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Šakal
Divno da postoje šakali!!!!!!!!!!!!!!!!
Boris
"Они наносе у штету срнама и фазанима", ovo je prirodni plijen vrste. Nema tu nikakve "štete"...
Cisti srpski
"...главног компетитора шакалу ..." "Реч је, дакле, о синергији различитих фактора ..." O, lepoga srpska jezika ...
Radojica Jeftic
@strahinja Postovani, Vi koristite reci iz srpskog jezika. Cestitam. Sinergija, medjutim, nije isto sto i pojacano dejstvo. Radje, sinergija je zajednicko dejstvo koje dovode najbrze do odredjenog ishoda. Komplikovano, kao sto vidite, ali neka "bidne" ako tako mora. Pozz
Препоручујем 4
strahinja
glavnog takmaca.......rec je dakle o pojačanm dejstvu razlicitih cinilaca
Препоручујем 4
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља