субота, 25.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59
ПОРОДИЧНИ ЛЕКАР

Чврст сан нема замену

Спавање је најмоћнији природни лек – обнавља мозак и тело, побољшава концентрацију, изоштрава запажања, јача памћење и одржава виткост, а кад изостане, настају проблеми
Аутор: Александра Мијалковићнедеља, 14.04.2019. у 10:00
(Фото Ансплеш)

Оног тренутка кад спустимо главу на јастук, у тишини и спокоју своје спаваће собе, предајемо сну не само накупљени умор већ и све оно што је током дана држало напетим наша чула, емоције и психу. Кад заспимо, као да смо се искључили из својих свакодневних активности, односно своје тело привремено пребацили из „он” у „оф” стање – или се, барем, тако доскора веровало. Најновија истраживања, међутим, показују да је спавање све, само не то!

Научници су, наиме, утврдили да се у току сна у нашем организму дешавају многи занимљиви и важни процеси, битно другачији него док смо будни. Они омогућавају телу, а пре свега мозгу, да се обнови. Чим склопимо очи, мозак почиње ужурбани „ноћни рад”: читаве легије неурона крећу у акцију, у савршеном складу одашиљу електричне импулсе, „процесори информација” празне складишта од свега сувишног и непотребног, ослобађајући место за нова сазнања и утиске. Мозак покреће системску проверу – да ли су ензими, протеини и хормони у равнотежи – и уклања заостали крш од токсичних материја које би могле да га угрозе.

Тако, дакле, изгледа „мозак који спава”.

– Спавање је најмоћнији природни лек, незаменљив начин да се дух и тело обнове и опораве, делотворнији од било којег медикамента. Препоручених од седам до осам сати сна сваке ноћи побољшава нашу концентрацију, изоштрава запажања, јача памћење и одржава метаболизам, односно, системе који регулишу нашу тежину. Уколико би свако од нас спавао онолико колико му је потребно, био би здравији, задовољнији и виткији, с мањим ризиком да добије дијабетес типа 2 или да оболи од депресије, анксиозности, Алцхајмерове болести, остеопорозе или канцера – тврди др Мери Карскадон, професорка психијатрије и хуманог понашања Универзитета Браун (САД).

Кад млади „вилене”

Несаница је попримила размере епидемије која озбиљно прети јавном здрављу, и зато спавање мора да постане озбиљнија брига здравствене политике.

Иако смо сви свесни колико нам је важан чврст, окрепљујући ноћни сан, истрајавамо у томе да га се лишавамо, тетурајући се уморно и безвољно кроз све оне дуге сате који следе после недовољно спавања. Последице су озбиљне. Око 40 одсто одраслих признаје да је, услед мањка сна, повремено потпуно губило концентрацију током дана, а пет одсто да је до тога долазило док су возили кола. Несаница удвостручава опасност од незгода на послу.

Неспавање се пренело и на млађу генерацију: 45 одсто тинејџера спава током школске недеље мање од девет сати током ноћи, па сваки четврти заспи на часу бар једном седмично, истина, ово су подаци америчког истраживања. Ово је било довољно да врло утицајна Америчка академија педијатара одобри предлог да у средњим и вишим школама настава почиње касније, да деца не би долазила неиспавана.

Спавање је једино време кад људски мозак може да се посвети сопственом одржавању и окрепљењу, и ако то не учини, доводи наше здравље у опасност. Умножавају се слободни радикали које испуштају преоптерећене ћелије задужене да нас снабдевају енергијом, а промене се догађају и на нивоу неурона, нервних ћелија.

– Када мождане ћелије не добију своју дозу ноћног починка, оне постају као радници стално ангажовани у две смене, умарају се и на крају доживе колапс. Морамо, дакле, јасно утврдити до које границе смемо да их „притискамо”. Чак и након најмањег периода лишавања сна, наше ћелије мозга трпе – упозоравају неки од водећих светских стручњака за поремећај спавања.

Ако тинејџер не спава довољно, његов мозак ће убрзано старити и изгледати као мозак средовечне особе!

Хронично неспавање је велики стрес за тело, а све чешће оно није изазвано објективним узроцима, него је ствар нашег личног избора. Кад би већ требало да смо у кревету, проверимо (још једном!) свој мобилни телефон, зуримо у екран компјутера, пролазимо кроз рачуне... Стално смо окруженим светлима, зујањем и другим стварима које нам ометају сан. То ремети наш унутрашњи часовник и повећава лучење хормона кортизола, који нам је потребан само у будном и активном стању.

Ћелије „чистачи” мозга

Зашто нам је сан уопште потребан?

Две супротстављене еволутивне теорије покушале су да дају одговор. Према првој, док спавамо ми смо у стању мировања, самим тим у мањој смо опасности да будемо уочени и постанемо плен предатора. Друга тврди да смо, напротив, управо тада беспомоћни, рањиви, несвесни непријатеља. Верујући да, ипак, постоји неки јачи разлог, др Мајкен Недергард, директор Центра за неуромедицину Универзитета Рочестер, пошао је од тога да сваки орган у телу троши енергију док ради, и притом настају отпаци које некако мора да уклони. Мозак је велики потрошач енергије – како он то успева?

То се догађа уз помоћ читаве војске ћелија у мозгу, које су стручњаци дотле игнорисали, не схватајући њихову сврху. Те мистериозне глијалне ћелије, неактивне током дана, наједном оживе док спавамо. Мозак, који у будном стању личи на велики аеродром по којем информације јуре попут ужурбаних путника, на врхунцу ангажује 86 одсто свог капацитета, али кад човек заспи, та активност спадне на трећину. Ћелије се скупљају, ослобађајући места за течност из кичмене мождине да проструји између њих и однесе све што је непотребно.

Уколико не спавамо довољно, не омогућавамо глијалним ћелијама да ураде свој посао како треба и уклоне отпатке, који могу покренути одређене дегенеративне процесе. Тиме угрожавамо здраве мождане ћелије и смањујемо њихову способност да обављају чак и најједноставније задатке.


Коментари0
b76ac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља