среда, 24.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56
ПОГЛЕДИ

Провинција у позадини

Апсолутна фиксација на локалну дневну политику креира ужасно мучну атмосферу која све иоле трезвеније људе тера на повлачење из јавности или, у најмању руку, драстично умањивање интензитета присутности
Аутор: Мухарем Баздуљпонедељак, 15.04.2019. у 18:00

Средином или крајем деведесетих, Борис Буден је у разговору за један загребачки лист коментарисао констатацију новинара како се Загреб, ето, претворио у интелектуалну провинцију јер већ годинама нико од водећих светских интелектуалаца није тамо гостовао. Буден је том приликом рекао, парафразирам, како је можда и добро да нико од таквих људи и случајно не залута у Загреб јер су се медији претворили у посвемашњу мочвару да тај долазак најпре тешко да би ико и регистровао, а и кад би то којим случајем учинио, не би било никог елементарно упућеног да направи неки релевантан интервју.

Сетио сам се тога барем два пута у последња два месеца, јер су у Београду, игром случаја оба пута у Коларцу, гостовала двојица (или чак тројица) светски важних интелектуалаца, привукавши оба пута бројну и заинтересовану публику, уз скоро потпуну (мас)медијску игноранцију. Најпре је у фебруару у Београду боравио и предавање одржао Тимоти Гартон Еш, а затим је прошлог викенда овде био Насим Николас Талеб, који је одржао и предавање и јавну дискусију са Бранком Милановићем, славним економистом и вероватно данас глобално најзначајнијим српским интелектуалцем.

Гартон Еш је говорио о сећању на наде које је побудила 1989. година, време пада Берлинског зида и рушења комунизма у Европи, после тридесет година, док се Талеб, између осталог, бавио концептом који га последњих година нарочито окупира, концептом „коже у игри”, могли бисмо рећи, и „главе на пању”, односно потребе да разликујемо лидере, бизнисмене и интелектуалце који преузимањем ризика доводе и сами себе у опасност, од бројнијих и опаснијих „добровољних давалаца туђе крви”.

Књиге Тимотија Гартона Еша објављују се у преводу на српски језик још од времена владавине Слободана Милошевића, од 1998. године, кад је публикована књига „Досије: лична историја”, а онда су после 2000. објављене још три. У последњих неколико година објављен је и практично цео опус Насима Николаса Талеба. Ове књиге се траже и читају, публика је, дакле, заинтересована, проблем је другде.

Пишући о разлици између власника ресторана и већине јавних интелектуалаца, Талеб каже да се угоститељи труде да се њихов рад допадне муштеријама, да не кажем – крајњим корисницима, док већина јавних интелектуалаца покушава заправо да се свиди другим јавним интелектуалцима, а не читаоцима, не публици. У томе је и суштина проблема српске медијске сцене. Новинари и уредници су заборавили на публику, па или се улагују својим спонзорима или таргетирају непријатеље. Публици је то досадно, па новине више не купује. Онда се ствара зачарани круг јер медији постају додатно економски зависни од политичких моћника и великих оглашивача. У таквој констелацији, нема места за интервјуе са Гартон Ешом или Талебом.

До пре неку годину још су и постојале поједине „сиве зоне”, док су сада ископани ровови, а „савршена олуја” која спаја глобалну „поетику” друштвених мрежа базирану на концепту „дворане одјека” (где свако види и чује само своје истомишљенике и живи у илузији која нема готово никакве везе са стварношћу друштва у коме обитава) и локалне „транзицијске беде” довела је до незапамћене духовне провинцијализације.

Апсолутна фиксација на локалну дневну политику креира ужасно мучну атмосферу, која све иоле трезвеније људе тера на повлачење из јавности или, у најмању руку, драстично умањивање интензитета присутности и превентивну селекцију информација. Није само да се од дрвета не види шума, него се покушава створити осећање да шума уопште не постоји. Људи попут Гартона Еша, Талеба или Бранка Милановића у том смислу су нарочито драгоцени јер имају способност да другима – пословично – шире видике. У том смислу је штета што већи број људи није имао могућност да чује њихово мишљење (и) на локалне теме.

Уосталом, Талеб је у својој последњој књизи на ретко убедљив начин образложио разлоге због којих се Путин тако вешто носи са својим западним противницима, показујући истовремено колико је свестан чињенице да су слични непопуларни ставови постали табу због којих многи губе право на јавну реч. Има код Талеба и афоризама за које би се могло учинити да су надахнути овдашњом ситуацијом: „Отпорност је кад ти је више стало до мањине која воли твој рад него до масе оних који га не воле (уметници); крхкост је кад ти је више стало до мањине која не воли твој рад него до масе оних који га воле (политичари).”

Има их доста који би из тога могли да извуку поуку.

Писац и новинар

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари5
104d1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mima C
I nigde nema snimka tog razgovora sa Talebom , niko ga neće staviti na jutjub ?
Raca Milosavljevic
... uvek sa paznjom citam tekstove gospodina Bazdulja ... i uvek razmisljam kako je to rekao,evo i sada ... dobro je da je Beograd ugostio tri vesna intelektualca i to bas u Kolarcevoj zaduzbini ...da ne zaboravim,preporucujem gospodinu Bazdulju da pronadje tekst testamenta Ilije Milosavljevica Kolarca pa da nam onda napise koju paralelu kakvi su bili onda uspesni poslovni ljudi a kakvi su danas,nemam nikakvo srodstvo,slucajno isto prezime ...dalje malo mi je neobicno kada intelektualci hoce brzo da izadju na global prvo sto upotrebe kao oruzje je rec provincija i misle da je to odmah ulaznica za vrh ... mislim da nije bas tako ... veliki Zak Prever je jednom rekao ,,sve velike stvari dolaze iz provincije,Sena na primer" ...dalje bas velika i poznata imena kao Comski,Handke,onaj englez,pisac i reditelj,neka mi Bog oprosti trenutno nemogu imena da se setim su gledajuci armadu koja se histericno obrusila na Srbiju i Srbe bez dvoumljenja su stali na stranu pravde,pravicnosti,zakona,morala a protiv zapadne propagande ...i pretrpeli su mnogo napada,ali ih to nimalo nije pokolebalo ... toliko o provinciji i globalnoj centrali negde u gradovima ...
NY
Bazdulj koji NIJE ekonomista vec je publicista procenjuje da je sa Milanovicem "cлавним економистом и вероватно данас глобално најзначајнијим српским интелектуалцем." vodjen razgovor. Zivo me zanima sta to cini Milanovica slavnim?? kako se to olako oceni da je to najznacajniji srpski intelektualac..dajte malo vise promisljanja kada nekog procenjujete. NE znam u cemu se vidi slava..ako imate katedru na NYU to ne znaci da ste "slavni" uspesni ste i uspeh je Vas licni; Uspeh i slava nije isto. Nisam cula da se g. Milanovic nesto cesto citira i da se bas slavi. A inace mogao bi g. Milanovic malo vise i da se pozabavi kako je moguce da u vreme njegove "slave" zemlja iz koje potice je postala od relativno umerene zemlje sa malim razlikama, zemlja tuge sa ekstremnim nejednakostima u drustvu. Zasto se nije vise potrudio da tu svoju "slavu" stavi u pogon popravljanja stanja u zemlji izrazenih materjalnih i svakih drugih razlika ?
boris banja luka
Glavni lik ove priče je N.N.Taleb, sa razlogom. Da li je Milanović vodeći srpski intelektulac ili nije, to može biti diskutabilno, ali je sigurno u dobrom društvu. A Muharem je, kao i obično, napisao odličan članak.
Препоручујем 12
саВа
Браво.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља