недеља, 19.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:13

Банке су купиле једну робу, а продавале другу

Предлажем да се концепција „лекс специјалиса” заснива на чињеници да се екстрапрофит банкарског сектора заснован на мултивалутним флуктуацијама мора искључити из обрачуна и отписати корисницима кредита
Аутор: Драгослав Словићнедеља, 14.04.2019. у 18:00
(Фото А. Васиљевић)

На дан 6. априла 2019. године у „Политици” сам објавио прилог у којем је обрађена правна димензија обрачуна кредита по курсу за швајцарце. Овим поводом јавности се обраћам као некадашњи професор Банкарског рачуноводства и биланса и као научни радник који је на темељу стварних биланса банкарског сектора у Републици Србији извео доказе које на овај начин са стручном и научном одговорношћу презентирам јавности.

У ту сврху, ради јасноће изложених ставова, потребно је да се детаљније разјасне одређене економске категорије.

Прва од њих је да се одговори на питање: Шта чини депозите банкарског сектора у Републици Србији у протеклим годинама?

Одговор на ово питање је јасан, прецизан и недвосмислен. Доминантни извори средстава која се пласирају у банкарском сектору Републике Србије засновани су на: депозитима у РСД, депозитима у ЕУР и депозитима у УСД. Депозити у швајцарским францима и другим монетама занемариво су мали и немају битнији утицај на структуру оног потенцијала који је служио као подлога за банковне пласмане у Србији. Према томе, банке су на „улазној капији” купиле робу под декларацијом „РСД”, „ЕУР”, „УСД”. По елементарној логици, оне су могле да продају само ту „робу”. Разуме се да је та роба и продата под декларацијом „динарски кредити”. На „улазној капији” банкари су платили ону цену која је курсирана према дану пуштања у течај кредита. Осим тога, они су са пуним правом зарачунали и уговорену камату.

Проблем је, међутим, у томе што су они на „излазној капији” продали другу робу – швајцарце. На тај начин банкарски систем је све ефекте мултивалутних флуктуација приказао као своје приходе и тиме драстично оштетио кориснике кредита. Конкретно, банкарски систем је наплатио дефлациони ефекат од 123 одсто за депозите чији је дефлациони ефекат био 26 процената за УСД, 46 одсто за ЕУР и нула одсто за РСД. У тим околностима разлика настала у мултивалутним флуктуацијама представља екстрапрофит.

Из таквог резоновања и тврдње следи закључак да се критеријум поштења у правним односима ове врсте може поштовати само тако што се екстрапрофит остварен из тог основа искључује из биланса успеха банака. То значи да се та вредност мора отписати корисницима кредита.

Тврдње на којима заснивам ове ставове садржане су у реалним билансима банака у протеклим годинама. У том смислу презентација ових ставова заснована је на документима, а не на теоријским хипотезама. Сву изворну документацију из које су овакви ставови изведени сам сачувао и спреман сам да је презентирам као одговор на било коју критику којом се доводи у сумњу овакав став.

На основу изложеног, као грађанин предлажем да се концепција „лекс специјалиса” заснива на чињеници да се екстрапрофит банкарског сектора заснован на мултивалутним флуктуацијама мора искључити из обрачуна и отписати корисницима кредита.

Проф. др

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари4
52655
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Roki
profesor je na pravom tragu banke su dale kozu a gradjane zaduzile za konja. netreba biti pametan i kontatovati da je naruseno osnovno sredstvo placanja u cilju dvostrukog obzbedjenja jedno je kamata a drugo valutna klauzula. ugovor koji kupcu ili duzniku ne definise predmet kupovine i njegovu cenu je nistavan.amo neko posluje ba teritoriji drzave duzan je da postuje njene zakone a to je prvo sredstvo placanja u kome se duznik zaduzuje cena kredita se definise jedino kamatom.
Aleksandar Mihailović
Ovo bi trebalo da pročitaju i prouče neki aktivni profesori Ekonomskog fakulteta u BG, neki novinari i analitičari iz oblasti ekonomije, kao i Šešelj, koji su pred javnošću iznosili svoje laičke stavove uz potpuno nepoznavanje i nerazumevanje materije o kojoj su se izjašnjavali, čime su sebe stručno i politički kompromitovali. Za njih je kredit u CHF bio kao svaki drugi i na isključivi rizik korisnika. Kada se takve ličnosti pozivaju da daju neko mišljenje, i to kao eksperti iz oblasti ekonomije i prava, nikako ne smeju dopustiti da budu nespremni ili da istrče pred kamere sa tvrdnjama koje su totalno pogrešne i naopake i plod nepoznavanja pravog činjeničnog stanja.
Nenad S.
Banke znaju i da izgube na fluktuaciji valuta. Ako im se oduzme profit kad dobijaju onda, pretpostavljam, mora da se nađe ko će da plaća kad izgube.
Беба Николић
Сјајна анализа Академика, проф. др Словића! Било би занимљива и виртуелна рачуница конвертовања евра или долара у швајцарац - по ком курсу и ко, односно шта одређује тај курс, и како се дошло до конверзије у динаре...на који дан, итд...све су то значајне "зачкољице" које би довеле до потпуне демистификације ове монетарне мистерије зване "убиствени швајцарац". Држава свакако не треба да троши новац на разрешење ове ситуације...одговор је сигурно близу, треба да се потроши само памет и брокерско умеће - ко је шта купио, колико платио, за колико продао...Некада се југословенски дуг на Лондонској берзи куповао по незамисливој цени од пар центи за један долар. Ко је сачекао да се држава опорави и врати дуг, добио је читав долар, а платио га је, на пример, пет центи. Цена је била заиста мала, а ризик да купац никада неће наплатити овај дуг - ВЕЛИКИ. Ко је веровао у Србију, обогатио се....Али, "швајцарски дужници" нису могли да знају какве се закулисне рачунице крију иза њихових кредита...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља