недеља, 25.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:44

„Украјинске” декларације коче поглавље 31

Од 54 спољнополитичка акта Брисела у 2018, Београд се усагласио с 28, то јест с 52 одсто, што је за четири одсто више него лане
Аутор: Биљана Баковићуторак, 09.04.2019. у 21:00
Статистика на провери: председник ЕК Жан-Клод Јункер у Европском парламенту (Фото EPA/Sephanie Lecocq)

Извештаја о скринингу за поглавље 31 у преговорима о прикључењу Европској унији нема већ пет година и не зна се када би Београд могао да га добије. Будући да је проценат усаглашености Србије са спољнополитичким декларацијама и мерама Брисела годинама опадао, чини се да је отварање овог преговарачког поглавља, које је у вези са заједничком спољном и безбедносном политиком – а извештај о скринингу је предуслов за то – на дугом штапу. Ако је за утеху, тенденција пада у усаглашености тренутно је заустављена, показује анализа Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАК фонд) за 2018. годину. Од 1. јануара до 31. децембра прошле године ЕУ је објавила укупно 54 спољнополитичке декларације којима је од трећих партнерских држава тражено усаглашавање. Србија се усагласила с 28, то јест с 52 одсто.

Тај постотак за 2017. био је 46 одсто, годину раније 67 одсто, док је 2015. износио 74 одсто. Континуирани трогодишњи пад у усаглашавању представља значајан изазов за спољнополитички и безбедносни приступ Србије као државе кандидата за чланство у ЕУ, констатује се у овој, петој годишњој анализи ИСАК фонда.

На питање зашто је битан што већи степен усаглашености, Игор Новаковић, директор истраживања ИСАК фонда, каже за „Политику” да смо преузели обавезу прогресивног усаглашавања са спољнополитичким декларацијама и мерама ЕУ потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању 2008. године. „То је политички услов који произлази из поглавља 31. У том смислу, ми смо на листи земаља од којих се очекује да се на неки начин, као придружена земља ЕУ (пошто ми то јесмо), придружује и њеним спољнополитичким потезима”, истиче Новаковић.

Према његовим речима, ако бисмо се сагласили са свим овим декларацијама и мерама, одмах бисмо добили извештај о скринингу. „То је процес који је очигледно условљен пре свега статусом Косова. И сам министар спољних послова Ивица Дачић је неколико пута рекао да је основни разлог за неусаглашавање – питање Косова, односно чињеница да је Русија један од главних подржавалаца Србије у међународним форумима када је реч о Косову. И због тога се декларације и мере према Русији највише перципирају као проблем”, додаје он.

Од 26 спољнополитичких декларација, које је Србија прошле године „прескочила”, 11 се тичу ситуације у Украјини, једна се односи на Грузију, по четири су посвећене ситуацији у Сирији и Венецуели, две Демократској Републици Конго и по једна декларација је у вези с Ираном, Мјанмаром, Зимбабвеом и Бурундијем.

Како се наводи у анализи ИСАК фонда, седам „украјинских” декларација односиле су се на продужавање већ постојећих санкција против ентитета и појединаца из Русије и Украјине. По једна се односи на налазе Заједничког истражног тима око обарања малезијског авиона МХ17, затим на годишњицу анексије Крима у којој се осуђују потези Русије, укључујући милитаризацију овог полуострва, док се посебан акценат ставља на кршење људских права кримских Татара и одржавање избора у Донбасу, које је у супротности са споразумима из Минска, и коначно на инцидент у Азовском мору у новембру 2018, у ком је Русија запленила неколико украјинских бродова. Једна декларација је посвећена десетогодишњици конфликта између Русије и Грузије и с њом се Србија, такође, није ускладила. У њој ЕУ позива на решавање конфликта и подржава мере грузијске владе за реинтеграцију Абхазије и Јужне Осетије, наводи се у анализи.

Када је реч о декларацијама у вези с Конгом, на пример, највероватније објашњење за то је у чињеници да је две године раније ова држава гласала против пријема Косова у Унеско и да је ово био израз солидарности и захвалности. Подршка позицији Србије око Косова је вероватно повезана и с неусаглашавањем са спољнополитичким декларацијама у вези с Венецуелом. Ипак, Србија се усагласила с две политичке декларације које су за тему имале ову државу, али које, као и у случају ДР Конга, нису садржале рестриктивне мере.

У кажњавању Русије најдоследније Албанија, Црна Гора, Норвешка и Украјина

У односу на Албанију, Црну Гору и Северну Македонију, па чак и Босну и Херцеговину, Србија има, како се наводи, „драматично мањи степен усклађивања” са спољнополитичким декларацијама и мерама ЕУ. БиХ је усклађена 67 одсто, Северна Македонија – 85, Црна Гора и Албанија – 100 одсто. Исто важи и у односу на земље Европског економског простора – Исланд (83 одсто), Лихтенштајн (81 одсто) и Норвешку (91 одсто). Од земаља Источног партнерства, Молдавија и Грузија имају већи проценат усаглашености (76 одсто, односно 54 одсто), док је Украјина у односу на претходну годину такође смањила проценат усаглашености, на 48 одсто. Већина држава (сем БиХ, Србије, Азербејџана и Јерменије) придружује се политичким декларацијама које се односе на Украјину, а које у себи не садрже рестриктивне мере (обарање МХ17, инцидент у Азовском мору, избори у Донбасу). Њима је почела да се придружује чак и Турска која је у претходном периоду била изузетно опрезна у односу на Русију. Међутим, када је реч о продужавању, односно проширењу рестриктивних мера према Руској Федерацији, доследно се придружују само Албанија, Црна Гора, Норвешка и Украјина. Проценат усаглашености Турске је 13 одсто, Јерменије 39, а Азербејџана – нула.


Коментари9
68208
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dijaspora Dipl ing
Napisacu per reci bez tendencije odn, zlonamerno! O cemu Se radi? Americka( EU) Politika sa sakcijama protiv Rusije je kontraproduktivna naima uvaliti Rusima prekomernih naoruzavanja i sa nerazumnim Sankcijama doveli su Ruski.narod u ekonomsku poteskocu koja usporava rast standarda gradjana stime i razvoj demokracije u Ruskoj. zajednici! Nakon raspada SSSR Amerikancima sü potrebni " neprijatelji 'i stime i dalnjih naoruzanja Zapada ( NATO)Naravno iz Amerike sto je zivotno vazno za Americku privredu( vojnu) zaposljavaju miliona zitelja Naravno masovno i Vojnih osobo po svetu!
Славко
Како си ти стекао диплому, мајке ти?
Препоручујем 1
Ljiljana Ljiljana
@Vladan, Ovi nasi verovatno i rade da dodje do potpunog sloma drzave. Samo potpuno naivna ili sumanuta osoba moze da prihvata ovakve nebuloze. Od nas traze da prihvatamo EU osudu postupaka Rusije prema okolnim drzava i to traze oni koji su nas rasparcavali, unistavali i ubijali. Sta smo mi to postigli sto smo se totalno poklonili nasim zlotvorima? Ako se sve ovo prihvati onda nam ostaje da totalno potonemo u mulj i da nas nema.
Vladan R.
Bilo bi potpuno pogrešno dalje usklađivati spoljnu politiku Srbije sa onom iz EU jer niko ne zna da li će Srbiji uopšte biti dozvoljeno učlanjenje u istu. Slepom podrškom bi smo samo naškodili svojoj zemlji i izgubili saveznike a NATO zemlje bi to iskoristile za dodatni pritisak i definitivni slom naše zemlje i eventualno dalje rasparčavanje.
boris banjaluka
Evropska unija je zabluda za svakoga ko nije Njemačka. Te zablude se treba riješiti što je prije moguće
Milan Filipović
Meni uopste nije jasno zasto javno prihvatamo da pre ili kasnije, na nasem evropskom putu pljunemo Rusiji u lice.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља