понедељак, 19.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:20

Опасно самоникло биље

Треба знати да све биљке које се сврставају у отровне немају подједнак степен токсичности. – Тровања најчешћа у пролеће
Аутор: Данијела Давидов-Кесарнедеља, 07.04.2019. у 15:38
(Фото Драган Јевремовић)

Са лепим временом заљубљеници у биљке које се користе у исхрани крећу у природу како би убрали оне за које мисле да су лековите и јестиве, а уједно откидају гране одређених дрвећа због декорације простора. Дешава се да погреше и уберу „лажне” биљке, које могу да буду и отровне због чега заврше у ординацији лекара. Треба знати да све биљке које се сврставају у отровне немају подједнак степен токсичности, што зависи од врсте и интензитета активних материја биљке. Када се прогутају веома отровне биљке, изазивају тешка тровања која, ако се не укаже помоћ, могу да доведу и до смрти. На срећу, много је више биљака које садрже отровне састојке који су, ипак, мање токсични па су и оне мање опасне. Тровања су најчешћа у пролеће и лето, када могу бити и масовна.

Професор др Славица Вучинић, начелница Националног центра за контролу тровања Војномедицинске академије, појашњава да људи треба да знају да је на пример дрво тисе цело отровно, док цвет багрема није токсичан, али отровних састојака има у целој биљци.

– До тровања најчешће долази случајно, из неопрезности или незнања, заменом неотровних биљака са онима које су токсичне. Симптоми тровања зависе од врсте биљке. Најчешће тегобе су мучнина, болови у желуцу, повраћање, након чега, услед избацивања садржаја, долази до олакшања. У тежим случајевима симптоми су различити у зависности о којим се састојцима ради. Поред гастроинтестиналних поремећаја може доћи до отежаног дисања, вртоглавице и многих других тегоба. Потребно је потражити лекарску помоћ – додаје др Вучинић.

Она напомиње да се људи у жељи да се хране здраво прибегавају исхрани којој додају самоникло биље. Али, могу да погреше тако што ће заменити праву биљку лажном.

Уместо сремуша који се користи у справљању салата, људи греше па уберу мразовац, због чега заврше у ординацији лекара

Један од примера је биљка мразовац, који се сматра и биљним арсеником. Мразовац се често замени сремушем, самониклом биљком, луковицом широких, јестивих листова, благог али препознатљивог мириса на лук. Зато се не саветује да се бере без доброг знања. Мразовац садржи антимитотик који блокира митозе спречавањем синтезе ДНК. Када се отрују њиховим конзумирањем, људи пролазе кроз три фазе. Прво се јављају мучнина, повраћање и пролив, а друга фаза се јавља након једног до три дана и манифестује се срчаном слабошћу, аритмијама, бубрежном слабошћу, оштећењем јетре, респираторном инсуфицијенцијом, поремећајима функције костне сржи, смањењем крвних лоза, посебно леукоцита. Трећа фаза наступа након пет до седам дана с повећањем броја леукоцита, што значи да се пацијент постепено опоравља.

– У последњих неколико месеци у нашем центру смо имали три пацијента због тровања са мразовцем. Сва тровања су била тешког степена, а на примену интензивних мера лечења завршена су опоравком. Регистровали смо и 11 тровања у околним земљама са пет смртних случајева у протеклих неколико месеци, што указује да се мора што пре скренути пажња на опасност од самониклих биљака у исхрани. Последњих година, откако се зна да је моћан антиоксиданс, сремуш постаје све популарнији па су грешке са заменом другим биљкама честе. При томе постоји разлика и у станишту сремуша и мразовца. Док сремуш расте у листопадним шумама, мразовац расте на ливадама и ободима шума, никада у сенци или шуми – напомиње др Вучинић.

Наша саговорница истиче да је луковица сремуша дугуљаста, узана, обавијена прозирним, белим или жућкастим омотачем, а мразовца је кртоласта, обавијена готово црним, љуспастим омотачем. Листови су им веома слични. Основна разлика је да једино листови сремуша, када се протрљају, имају карактеристичан мирис на бели лук. Треба имати на уму да сремуш цвета у рано пролеће, а мразовац у јесен.


Коментари3
84e99
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dipl. agronom
Neznanje je otrovno,a ne samoniklo bilje...!!!
Milan
Treba biti pažljiv, stoji. Ali nešto drugo mi upada u oči ovde. Jedna tako jednostavna biljka, ima tako jako dejstvo. Pitam se onda da li lekari greše kada kažu: lečenje prirodnim lekovima, pa eto ako hoćete, možete, ali znate oni su jako slabi. Oni uglavnom imaju samo placebo efekat. Ako nešto može dobrano da me otruje, nisam siguran da ima baš samo "placebo efekat"....
Aleksandra
Neke biljke i jesu zdrave da se jedu, ali retko koja je toliko jaka da nas izleci od boljke. Nece valjda osoba obolela od raka da se leci sremusom? Biljke mogu da nas otruju jer imaju supstance koje, ako previse unesemo u nase telo, skode nam. Da nas biljka leci mora da ima koncentrisane suptance koje se inace malo nalaze u prirodi. U proslosti, da se proizvode jedan tretman penicilina, trebalo je kosititi kilograme i kilograme budji.
Препоручујем 7

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља