петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

За неке болести има мало термина код специјалисте

Тренутно је највећи проблем то што се приликом одређивања прегледа на клиникама постављају „филтери” за одређене дијагнозе, што пацијенту одлаже прегледе
Аутор: Данијела Давидов-Кесарсреда, 03.04.2019. у 20:00
(Фото Д. Јевремовић)

Пацијенти којима је неопходан преглед код гастроентеролога, ендокринолога или кардиолога често морају више пута да одлазе код свог изабраног лекара да би им заказао специјалистички преглед, јер у компјутерском систему заказивања не постоје термини за све специјалности у сваком тренутку. Углавном се пацијентима саветује да дођу у дом здравља првих пет дана у месецу да би им заказали преглед, јер се тада, у већини случајева, „пуштају” термини за заказивање у болницама. Осим тога, некада се дешава да за одређену дијагнозу не може да се добије термин код специјалисте, а за другу може. На пример, у неким београдским клиничко-болничким центрима можете да закажете термин код уролога за туберкулозу мокраћне бешике, али не и за обичну упалу.

То потврђује и прим. др Невенка Димитријевић, председница Секције опште медицине Српског лекарског друштва, која истиче да, на пример, може да закаже пацијенту преглед код специјалисте за тропску грозницу, од које нико не болује у Србији, али да је тешко да га пошаље на преглед због проблема са каменом у жучи.

– Лекари опште медицине су деградирани јер смо се претворили у шалтер-болнице. Због одласка на одређене прегледе, пацијенти по неколико пута морају да долазе да бисмо успели да им пронађемо слободан термин. Од првог до петог дана у месецу је највећа навала јер тада има највише термина, а негде се пуштају поподне од 15 до 17 сати. Када не успемо да закажемо, пацијенту онда дамо упут без термина, али их сестре са шалтера болнице опет врате код мене. Исто тако, догађа се да траже да буду прегледани код одређеног специјалисте, али када оду у болницу не прегледа их он, већ почетник, па се они љуте и врате се опет у дом здравља са примедбама – појашњава др Димитријевић и додаје да пацијенти „истерају правду” тек када се побуне или оду до заштитника пацијентових права.

И др Милица Николић Урошевић, председница Удружења изабраних доктора опште медицине, сматра да је тренутно највећи проблем што се приликом заказивања прегледа за болнице постављају „филтери” за одређене дијагнозе, па постоји привид да има довољно термина за прегледе, а заправо их нема.

– Мислим да то не зна ни Министарство здравља, јер они у систему виде довољно термина. А ја у пракси пацијента могу да пошаљем, рецимо, за тропску масну јетру или неку ретку болест, а не могу са сумњом на карцином дебелог црева. Те „филтере” треба склонити из система заказивања. Често пацијенти изгубе стрпљење, па су принуђени да иду код приватника – тврди др Николић Урошевић.

У Министарству здравља објашњавају да се упућивање пацијената на специјалистичке прегледе код лекара специјалиста гастроентерологије, ендокринологије или кардиологије, односно на прегледе у установе секундарног или терцијарног нивоа здравствене заштите, обавља у домовима здравља, односно у установама примарног нивоа здравствене заштите, и то од стране специјалисте интерне медицине. У оним установама које немају специјалисту интерне медицине, систем омогућава да преглед наведених специјалности закаже и изабрани лекар.

– У последњој декади месеца број расположивих термина за ове прегледе је мањи у односу, на пример, почетак месеца, када се у систему објављују термини за наредни период. Међутим, ниво попуњености термина разликује се од установе до установе, па одређени број здравствених установа има слободних термина и за данас, односно може се заказати преглед дан за дан. Пацијенти који су хитни случајеви буду прегледани ургентно – кажу у Министарству здравља.

У овој институцији наглашавају да се око 20 одсто заказаних термина за прегледе не реализује јер се пацијенти – не појаве. Поред тога, често се дешава да пацијент инсистира да се преглед закаже код одређеног лекара, одбијајући притом преглед код другог лекара исте специјалности, који је могуће заказати у знатно ближем термину.

– У сарадњи са здравственим установама свакодневно анализирамо број датих слободних термина, њихову попуњеност и реализацију и сходно томе настојимо да из месеца у месец учинимо све што можемо да број термина за прегледе грађана буде већи. Такозвани филтери су став струке и могу бити кориговани због веће доступности пацијентима. Ми смо увек спремни да усвојимо сваки аргументован предлог, јер струка каже да ли је он оправдан или не – додају у ресорном министарству.

Пацијенти који не могу да остваре право и закажу преглед у року од 30 дана имају право на рефундацију трошкова у РФЗО-у. У 2018. години Републички фонд за здравствено осигурање рефундирао је пацијентима средства у износу од 2.879.218 динара на име трошкова плаћених здравствених услуга које нису могле бити пружене у року од 30 дана од дана јављања здравственој установи у коју су упућени. Захтеви су најчешће подношени за здравствене услуге као што су лабораторијске анализе, дијагностика попут снимања на рендген апарату, ултразвуку и доплеру, електромионеурографија (ЕМНГ), гастроскопија, колоноскопија и специјалистички прегледи. Као најчешће разлоге немогућности пружања услуге у прописаном року здравствене установе су наводиле квар апарата и недостатак материјала (реагенаса), а за велики број упућених пацијента и недостатак кадра за извршење здравствене услуге.

Захтев за рефундацију подноси се у матичној филијали, односно испостави РФЗО, на посебном обрасцу, који се добија код њих. Уз захтев се прилаже оригинал упута, потврда о немогућности пружања услуге и комплетна медицинска документација која је фотокопирана, као и фискални рачун на име особе.


Коментари8
4c3d2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljiljana Radovanovic
Preglede kod specijalista i u okviru Doma zdravlja nemoguce je zakazati niti se znaju pravila za to. Skoro godinu dana nema termina za otalmologa ili otorinolaringologa. Mislim da oni maksimalno koriste lose strane ISIS-a da bi sebi obezbedili malo rada. Jos gore je u KCS-u . Neki specijalisti sami zakazuju svojim pacijentima i to je potpuno u redu a za neke se ceka petog dana u mesecu satima (na stotine ljudi stoji jos pre 7h u redovima sa neizvesnoscu da li ce uopste dobiti termin). Ko je ovo organizovao totalno je lud a i nije Informacioni sistem za svakoga-on zahteva disciplinu i uredjenu organizaciju a toga je kod nas u zdravstvu ponajmanje.
pavla pajic
sistem i jeste zamišljen da vas otera kod privatnika tj skine sa kazana
Cica
A j isto vreme vam taj sistem jos od zavrsetka drugog svetskog rata,kroz obavezne doprinose,uzima oko 18% na ime zdravstvenog osiguranja
Препоручујем 1
Stepanovic Radovin
Nonsensa preko mere! Zar nije dovoljna jedna prijava kod lekara da se trazi zakazivanje, pa se posle dobijanja termina samo obavesti pacijent. Glupa je i odredba da se lekovi mogu podici samo u datumima od-do, zar ne moze samo kontrola da nema prekoracenja kolicine Ili: pacijent posle pregleda kod specijaliste dobija novi lek i elektronski recept za njega ali je datum drugi, pa mora licno da dodje da bi doktorka napisala objedinjeni recept sa starim lekovima. Gde je tu pomoc i obzir prema bolesnom pacijentu? I postoji li neka obaveza lekara specijalista da blagovremeno dostave raspolozive termine za prijem pacijenata? A o dobijanju potvrde o nemogucnosti pregleda, radi refundacije, da i ne govorim. Ili obrazlozenje odbijanja: prelazim u drugu ustanovu sa dijagnozom i preporukom konzilijuma za odredjeni lek, dobijam recept jer ga nemaju pri ruci, kupujem lek i ne dobijam refundaciju jer nova ustanova nije pravila konzilijum. A lek kosta 38000 dinara! Na zdravlje nam!
Sanja
Ja želim od sveg srca ministru, celoj vladi, njihovim rođacima i prijateljima od sveg srca da se leče u našim institucijama po redovnim procedurama.
Nenad Stankovic
Ovde je između ostalog veliki problem i ''potvrda o nemogućnosti pružanja usluge'' da bi ste otišli kod privatnika jer bolnice i KC najčešće izbegavaju izdavanje takvih potvrda. Tako da vam preostaje da se obratite zaštitniku pacijentovih prava ili zdravstvenoj inspekciji.....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља