уторак, 21.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Трампов поход на Голанску висораван

Аутор: Жарко Ракићнедеља, 31.03.2019. у 20:00

НАСИЛНИЧКО ПОНАШАЊЕ САД: Почетком недеље амерички председник Доналд Трамп потписао је декрет којим се признаје израелски суверенитет над Голанском висоравни. Овај амерички потез био је очекиван, неколико дана раније Трамп је најавио да ће САД, после 52 године израелске контроле над стратешком висоравни на граници са Сиријом, фактички признати насилну промену граница на Блиском истоку.

Доналд Трамп је свој потпис нa документ којим су САД фактички промениле међународни статус Голанске висоравни ставио у присуству садашњег израелског премијера Бењамина Нетанијахуа. Како у Израелу предстоје парламентарни избори (9. априла) Трампов потез протумачен је као ветар у леђа Нетанијахуу који се жестоко бори да остане на власти.

Голанску висораван Израел је отео од Сирије у блискоисточном рату 1967. године. Четрнаест година касније Израел је анектирао Голан који је од тада ову стратешку област претворио у својеврсну војну тврђаву одакле одлично надгледа суседну Сирију.

Уједињене нације сматрају Голанску висораван окупираном територијом, што је стриктно потврђено у две резолуције Савета безбедности (242 и 497). Није први пут да се САД не обазиру на УН, а најновији поход Доналда Трампа на Голан само је још један пример америчке ароганције, нова епизода у гажењу свега што није у интересу САД.

Овај једнострани амерички потез наишао је многобројне критике у целом свету. Сирија, Иран, Турска и Русија најоштрије су осудиле насилничко понашање САД и прекрајање међународно признатих граница. И државе чланице Европске уније једногласно су одбиле одлуку САД да призна израелски суверенитет над Голанском висоравни.

Голан нема сам стратешки важну тачку у војним плановима Израела. Поменута област – после 1967. фактички је „очишћена” од арапског становништва – главни је снабдевач Израела водом за пиће. Пре три године једна америчка компанија саопштила је да су пробне бушотине на Голанској висоравни показале да се на том подручју налазе богате резерве нафте. После тога, међутим, гласови о нафти на Голану су потпуно утихнули.

Признање насилнe променe граница на Блиском исток
(Фото: EPA/Michael Reynolds)

ЕВРОПА БРАНИ ГРАНИЦЕ: Европска унија спремна је да до 2027. године озбиљно повећа трупе за заштиту својих копнених и поморских граница. На основу договора Европског парламента и представника држава чланица ЕУ договорено је да трупе Фронтекса (Агенције ЕУ за заштиту граница) до поменуте године буду повећане на 10 хиљада припадника.

Европска унија већ годинама се бори са непозваним гостима из света – све свега из Африке и с Блиског истока. Последњих година ЕУ улаже све више новца како би заштитила своје спољне границе. Према подацима Фронтекса прошле године забележено је 150.114 илегалних покушаја уласка на територију Уније што је 27 процената мање у односу на 2017.

На самиту ЕУ у јуну 2018. године немачка канцеларка Ангела Меркел била је најгласнији заговорник „што ефикасније заштите спољних граница ЕУ” као и депортације миграната без потребних папира. Неке чланице ЕУ – пре свих Италија и Грчка – изражавале су озбиљне резерве према повећању средстава за рад Фронтекса и посебно проширења његових надлежности упозоравајући да би то угрозило њихов национални суверенитет и територијални интегритет.

Европска агенција за заштиту копнених и поморских граница основана је 26. октобра 2004. године. Основни задатак агенције је да координише сарадњу држава чланица ЕУ у заштити спољних граница Уније. Седиште ове агенције ЕУ је у Варшави.

ПОЛИТИЧКА САПУНИЦА: Брегзит, сапуница достојна Холивуда, изгледа да се коначно приближава крају. Посланици британског парламента по трећи пут су одбацили предложени споразум о иступању из ЕУ чиме је отворен пут за најгрубљи „развод” Велике Британије и Уније. Преведено на разумљивији језик то значи да ће се Европска унија и Велика Британија разићи без заједничког споразума.

После трећег неуспеха у парламенту британска премијерка Тереза Меј кратко је изјавила „да ће последице бити озбиљне”, главни европски преговарач за брегзит Мишел Барније изјавио је да „та опција није била европски сценарио али да је ЕУ сада спремна”.

Европска унија и Велика Британија су две године преговарале о начину реализације брегзита. ЕУ је неколико пута чинила уступке британској премијерки Терези Меј у жељи да се острвска држава и Унија раставе – споразумно. Већина у британском парламенту није прихватала европске уступке и вероватно вођена сновима о „блиставој колонијалној прошлости” упорно тражила још више. На крају Лондон је сам себе довео у ситуацију да ће изгледа грубо напустити ЕУ препуштајући некоме другом да почисти неред који је иза себе оставио.

Можда је то и боље него да се настави вишегодишње мучно натезање Брисела и Лондона у стилу „ма пустио бих ја њега али неће он мене”. Једно је, међутим, сигурно: када коначно оду за Британцима мало ко ће у Европи пустити сузу. Аплауза ће већ бити.


Коментари2
30791
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Cicka 1244 17.04.2019 u 13:43 pa u 18:33 pa u 20:45
Odlican tekst gospodine urednice Odmah da kazem da protiv Jevreja nemam nista , ali je evidentno da ih kroz istoriju mnogi nisu simpatisali i evidento je da su zauzeli tudju teritoriju jos kada im je Engleski ministar obecao da ce ih naseliti i dati im drzavu u Palestini sto se i desilo mada je ona tada bila pod Otomanskim carstvom ali su vecina bili Palestinci . Kada je krenula mrznja u Evropi prema Jevrejima oni nisu mogli da se vracaju na teritoriju Rusije gde im je jos Katarina Velika dala deo Imperije a posle i Staljin ali bas on nije dozvolio da se vracaju u njegovu drzavu 30 ih godina tako da su masovno naseljavali terotoriju koju su ima Britanci dali , naravno da su se Palestinci prelpasili i tako je krenula borba izmedju prvo Palestine i Engleza a onda izmedju jednih i drugih sve dok se bitkama koje biju ne dozna cija je sveta zemlja . Neko prica da Jevreji sada merkaju neke druge teritorije .
Stari Beogradjanin
Kada se rasklinka saveznistvo Amera i Izraela bice bolja politicka situacija u celom svetu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи / Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља