уторак, 18.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:37
ИНТЕРВЈУ: Рафаел Израели, професор Хебрејског универзитета

Отпор „Појасу и путу” је и етнички и верски

За разлику од западњака, Кина никад није имала колонизаторске аспирације, Кинези не иду код других да уче
Аутор: Владимир Вукасовићпонедељак, 25.03.2019. у 23:00
(Фото Д. Јевремовић)

Уз све ратове на Блиском истоку, мало ко примећује да је огромно поприште једне битке у којој учествују и милитанти оптужени за исламистички тероризам – у Кини. Њен северозападни регион Синђијанг, довољно велик да у њега стану Немачка, Француска, Велика Британија и Шпанија заједно, фронт је на којем се кинеске власти са сепаратистима из народа Ујгура боре и тако што их шаљу у „центре за преваспитавање”. Противници Пекинга та места називају „логорима за депортацију” у којима се интернирани подвргавају мучењу и испирању мозга. Кина је ових дана објавила да у „центрима” држи 13.000 људи. Западни извори сматрају да је затворено око милион Ујгура. Рафаел Израели, стручњак за исламску, кинеску и блискоисточну историју с Хебрејског универзитета у Јерусалиму, пре је склон да верује овој другој процени.

„Откако је преузела Синђијанг, комунистичка Кина је почела да шаље младе људе, као део њихове дужности према нацији, да живе тамо две-три године. Сад у тој области Кинеза има колико и Ујгура. Тамошњи борци за независност себе називају Слободном ујгурском партијом Туркестана. Тај појам укључује бивше совјетске републике с муслиманском већином. Етнички, то је туркијско становништво. У тим државама су Ујгури који су починили терористичке акте умели да нађу склониште”, каже професор Рафаели у разговору за „Политику”, додајући да Кина пита и Израел за савет о томе како да се носи с тим проблемом и да сматра како је у ујгурском отпору немогуће разграничити национализам од исламизма.

„Држање људи у логорима ради преваспитавања стари је систем из дана Мао Цедунга. За разлику од западних тиранских или деспотских власти, које нису веровале да се људи могу поправити, у Кини постоји оптимистичко убеђење да су људи за то способни. Тамо кажу: ако одступиш од партијске линије, нећемо те убити већ преваспитати”, објашњава професор Рафаели.

Могу ли „центри за преваспитавање” Ујгура бити ефикаснији него што су то били маоистички логори или амерички Гвантанамо и затвори у Ираку, где су многи исламисти само још више радикализовани?

Гвантанаму је циљ казна. Ови логори служе нечему другом. Још од Маоа, техника је оваква: кад особа стигне у логор, бива изолована на недељу или две. За то време треба да напише признање о томе у чему је грешила. Мислећи о томе, почиње да криви себе. Затим признање чита пред свима, који, кад чују, хоће да се такмиче, да покажу да су били још гори. Кад чују гомилу тих признања, сви се осећају лоше због ствари које су радили. Онда се људи опет шаљу у изолацију да напишу како желе да их промене. У време Маоа, многи из тих логора су постајали најбољим члановима Комунистичке партије. Зато Кинези могу да верују да ће тај процес помоћи и с Ујгурима.

У време Маоа, притварани су комунисти, који су с властима делили исте вредности и били пријемчивији за идеју да су они ти који су згрешили и треба да се покају. Нису ли ујгурски сепаратисти супротан случај?

Многи од ових Ујгура су такође чланови партије. Кажу им: ако сте чланови партије, како то да нисте за унитарну владавину?

Постаје ли исламистички екстремизам све важнији Кини као претња изградњи „Појаса и пута”?

„Појас и пут” треба да прође централном Азијом, где га виде као део империјалистичког плана Си Ђинпинга да се продре у њихове територије. Отпор је и етнички и верски.

Може ли се зато Кина наћи у позицији да буде виђена као САД данас, као својеврсни колонизатор? Она од Америке преузима улогу главне глобализаторске силе.

Да. Али, историјски посматрано, Кина никад није била колонијалистичка. Претекли су Колумба у Америци за 150 година. Из источне Африке су у оно време донели жирафе, као куриозитет за цара. Западњаци су тамо остали као колонизатори. Кинези нису имали те аспирације јер су своју културу сматрали за једину праву. Кинези своју државу називају централном, односно центром света. На периферији су варвари без културе. Они који желе нешто да науче, постану људска бића, треба да дођу у Кину да уче. Кинези не иду другима да уче, само да их посете из радозналости.

То је кинеска верзија америчког концепта о сопственој изузетности?

Апсолутно.

Кини је, због „Појаса и пута” и из безбедносних разлога, нарочито важан Пакистан, такође измучен исламистичким екстремизмом. Може ли Кина својим утицајем успети тамо где Америка није: да стабилизује Пакистан?

Пакистан је традиционално близак савезник Кине, која користи његов раздор с Индијом за продају своје војне опреме и одржавање блиских веза. Сад се Кина сконцентрисала и на Иран, јер јој треба много нафте. У источној Африци и на Блиском истоку – где год може наћи нафту, Кина се труди да се повеже с том земљом. Недавно је начинила и неколико искорака ка Саудијској Арабији, која је због своје религиозности била испуњена мржњом према комунизму.

Кинеска дипломатија је стога све активнија, не само у Африци, где се учврстила, него и на Блиском истоку, у авганистанским мировним преговорима, показује интересовање и за Сирију...

То противречи њиховој политици према муслиманима на сопственој територији. Можда није изненађење то што многе од исламских земаља уопште не показују да маре за Ујгуре. Чак и Реџеп Тајип Ердоган – некад је давао азил Ујгурима одбеглим из Кине, сад им забрањује да долазе у Турску.

Мада, недавно су Турци, након извесног периода ћутања, поново критиковали Кину због Ујгура.

Да, али дубљу промену турске политике сигнализира нешто друго. Прошле године Израел је требало да има заједничке маневре с НАТО-ом на турској територији, као и сваке године. Међутим, због погоршања билатералних односа, Турска лане није позвала Израел. А онда је позвала кинеске трупе да с њима одржи вежбе, мада је Америку узнемирило то што се кинески војници доводе у чланицу НАТО-а.

Американци су и вашој држави приговарали због тога што је прихватила неке кинеске инвестиције, пре свега ону у цивилну луку Хаифа, јер се поред ње налази војна, где пристаје флота САД, али где се наводно налазе и израелске подморнице с нуклеарним арсеналом.

И Џон Болтон (саветник Доналда Трампа за националну безбедност – прим. „Политике”) изнео је то питање током посете Израелу пре месец дана. Израелска влада је рекла да ће они који буду владали након избора, који нам се ближе, морати да поново размотре тај аранжман с Кином. Америчка упозорења се узимају у обзир.

Упозорења нису само америчка. И израелске власти су блокирале неке кинеске инвестиције. Бринете ли се ви због ширења кинеског утицаја?

И у Израелу, као и свугде, увек има различитих мишљења и разлика између пословних и политичких интереса. И ја мислим да је лоше то што су Кинези купили много израелских компанија, на пример, великог произвођача хране. Пошто Кинези имају глобалне амбиције да преузму много тога, није паметно пустити их да купе много компанија виталних за опстанак Израела.

И у југоисточној Азији, на пример у Филипинима и Индонезији, има исламистичког милитантизма, мада на нижем нивоу. Може ли то угрозити интересе Пекинга, рецимо у Јужном кинеском мору?

Кина помно прати те групе и повезује се са земљама, као што је Индија, које се боре против њих.


Коментари8
096eb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Cicka
26.03.2019 u 9:52 pa u 18:20 Citat iz divnog teksta :На периферији су варвари без културе. Они који желе нешто да науче, постану људска бића, треба да дођу у Кину да уче. Кинези не иду другима да уче, само да их посете из радозналости. Licno mislim da je ovo resenje za sve probleme koji se javlaju po svetu od strane problematicnih drzava sa kako je gospodin nazvao periferije a sta je mislio kada je rekao da postanu ljudska bica i sta treba da nauce zna se . a na kakavo ucenje je mislio zna se .
Леон Давидович
Учење је вепма широк појам. Кинези неће ићи да их неко учи на пример њиховој култури, обичајима итд. Али Кинези као и сви други ишли су и иду да уче у области науке, технике, технологије итд. И то је наравно учење. Многи су дошли из других делова света у Кину и тамо су Кинези од њих учили и стицали нова знања на пример у области технике и технологије.
Mustafa Aga
Kina sama sebi kopa grob...Preko ovih "centara za prevaspitanje"...Drzati milione ljudi u izolaciji i verovati da ih mozesh komunistichkim sistemom prevaspitati da vishe ne veruju u Uzvishenog Boga i da ne zivie zivot po Bozijim zapovestima...Jeste bitka koja je unapred izgubljena...Ali za sigurno Kinezi postaju Boziji neprijatelji i kao takvi mogu se nadati adekvatnoj kazni...Kina jeste velika ekonomska i vojna sila ali je na staklenim nogama...Kineski bum je nastao za veoma kratko vreme i jaz izmedju bogatih i siromashnih jeste ogroman...Ako buknu radnichki nemiri u Kini , Kina moze preko nochi da se raspadne...
Leonid
Bog ne postoji , tako da nece imati problema. Balkanski narodi ce ziveti mnogo bolje kada ovo shvate jer ce isceznuti razlike izmedju nas koje se baziraju na religiji.
Препоручујем 3
Srdjan Markovic
Ovaj uvaženi profesor je po svemu sudeći samo još jedan demagog koji ne zna čak ni osnovne istorijske podatke jer tvrditi da je drevna ideja, koja se ponovo materijalizuje, opterećena etničkim i religioznim nesuglasicama daleko od istine. Nekada su gradovi kao što su Kuča, Kašgar, Jarkand, Turfan, Šrinagar, Samarkand, Buhara itd. bili upravo utočište za nestorijance, budiste, zoroastrijance, hinduiste i kasnije za muslimane u kojima su se preplitali razni religijski, kulturni i ekonomski uticaji. Samo u periodu od 7 do 12 veka, pre najezde Mongola, iz tih krajeva su potekli biseri ljudske mudrosti koji i dan danas u očima i mozgovima normalnih ljudi izazivaju ushićenje. Zašto se takva ideja ne bi ponovo lansirala? Možda zbog uskih i sebičnih interesa novo-vladajućih elita koji su zatvoreni u samoumišljenim kupolama sopstvene veličine. Jasno je da određeni krugovi na ovoj planeti imaju zgražanje prema istoriji koja se reinkarnira i suludo grabe ka linearnom zavšetku negativnog bilansa.
Osman Delić
Ne znam kao su drugi čitaoci vidjeli svu isprepletenost kineskih odnosa od lokalnih Ujgura, preko Pakistana, Afrike, sve do Saudijske Arabije i Turske, ali meni liči na povratak na polaznu tačku. S druge strane, ne znam da li uvaženi profesor želi "odbraniti" komunizam od sviju nas gdje komunizma više nema ni u tragovima, pa čak i od svog pogleda na svijet, koji definitivno ne crpi snagu u komunističkoj dogmi. Sve u svemu raspašoj ideja koje zbunjuju u svojoj očitosti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља