уторак, 18.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:54

Уништена фабрика опет тражи купца

На продају, по трећи пут, понуђене све некретнине шабачке „Зорка – Обојене металургије“ у стечају, процењене на 372 милиона динара
Аутор: Мирољуб Мијушковићпонедељак, 25.03.2019. у 23:00
(Фото М. Мијушковић)

Шабац – Агенција за лиценцирање стечајних управника, као стечајни управник предузећа „Зорка – Обојена металургија“, огласила је продају целокупне имовине ове једине преостале фабрике из система Холдинг компаније „Зорка“ у Шапцу, чија је вредност процењена на 372 милиона динара. Ко у затвореној коверти напише највећи износ постаће, бар на папиру, власник великог броја некретнина на простору од око 15 хектара, а отварање понуда заказано је за 19. април у подне, у Центру за стечај у Београду.

„Зорка – Обојена металургија“, својевремено перјаница шабачке хемијске индустрије, налази се у стечају од 2015. године, а ово је трећи јавни позив стечајног управника, пошто се на прва два, расписана прошле године, није јавио нико.

На продају су једноспратна управна зграда са халом ћелија, површине од 3.336 квадрата у основи, једноспратна зграда пржионице од 866 квадрата у основи, једноспратна зграда електролизе од 737 квадрата у основи, три приземне и једна једноспратна зграда за складиштење и сушење концентрата цинка од по 900 квадрата у основи и још 47 различитих зграда (хале, силоси, магацини, танкови) од 561 до 21 квадрат у основи. Укупно 54 зидана објекта, која су уписана у Катастар непокретности.

У понуди су, такође, три отворена складишта, збирне површине преко 1.500 квадрата, интерне саобраћајнице, железнички колосек, надземни водови за транспорт флуида и енергената, стубови, цевоводи, кабловски разводи... На списку је прилично велика имовина, која би се, како правила кажу, могла пазарити чак за половину процењене вредности плус један динар.

– У том случају стечајни управник је дужан да прихвати понуду, а уколико је понуда мања, за продају је неопходна сагласност одбора поверилаца – истиче за „Политику“ повереница Агенције за лиценцирање стечајних управника, Богдана Радловић.

Купац, међутим, не би стекао власништво над грађевинским земљиштем у некадашњем кругу ХК „Зорка“, са леве стране магистралног пута Шабац–Обреновац до Саве, већ само право коришћења, које би на њега било пренето са предузећа „Зорка – Обојена металургија“. У катастру би као власник и даље остала уписана Република Србија. Ово, као и стање у којем се налазе објекти на терену без сумње је највећи разлог за досадашњу незаинтересованост купаца.

„Зорка – Обојена металургија“, чији је основни производ – цинк са „четири деветке“ (чистоће 99,995 одсто), некада био једна од најцењеније робе на Лондонској берзи, не ради више од деценије. Предузеће, које је начето санкцијама деведесетих година прошлог века, неуспешна приватизација је бацила на колена, а дотукли су га повремени закупци.

Последњи, индијски концерн „Индо цинк смелтерс“, раскинуо је почетком 2007. године, два и по месеца пре рока, трогодишњи уговор без објашњења и преноса овлашћења на друга предузећа. Индијци су се буквално покупили и отишли, оставши дужни радницима три и по плате и доприносе, а ЕПС-у скоро милион евра за струју.

Почетком 2010. године и последњи радници „Зорка – Обојене металургије“ (од некадашњих 600) отишли су на биро, претходно принуђени да своја потраживања за заостале плате „продају“ за 30 одсто вредности „Зорка холдингу“, који је овај „аранжман“ радио са тадашњим Министарством економије и регионалног развоја и градском управом.

Фабричке зграде, хале, складишта и танкови остали су на милост и немилост зубу времена, али и лопова, који су односили све што им је долазило под руку: алатке, радијаторе, каблове, и најмањи метални део који је могао имати неку вредност на отпаду, цигле из зидова... Стравична слика поред пута Шабац–Обреновац говори све..

Бивша фабрика, једногласни су у оцени стручњаци, данас нема никакву функционалну вредност, нити се више може оспособити за производњу. Будући купац, уколико се појави, морао би постојеће зграде да сруши и зида изнова. На том простору, можда, грађевински највише вреди оно што није видљиво: шипови у земљи на којима су подигнути објекти.

Сва имовина „Зорка – Обојене металургије“, која је предмет продаје, заказане за мање од месец дана, оптерећена је хипотекама страних и домаћих компанија и других поверилаца. Још из деведесетих се „вуче“ основна хипотека од 4,8 милиона долара дата „Балкан стилу”, коју је касније откупио „Митал”, а на коју треба додати камате. Ту је и хипотека на иницијалне трошкове од 2,5 милиона долара, којом се пре улагања у обнављање производње 2004. године обезбедио индијски закупац. Међу великим хипотекарним повериоцима су и рудници који су фабрику снабдевали сировином.

Дугови „Зорка – Обојене металургије“ данас су многоструко већи од процењене вредности њене имовине. У случају продаје, сазнајемо, сав новац отишао би за намиривање хипотека. Сви остали повериоци, укључујући и бивше раднике, немају чему да се надају. После продаје имовине стечај би био закључен.


Коментари8
f139d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srpkinja
Dok jedni otvaraju fabrike, u Šapcu se zatvaraju zbog lošeg poslovanja, ali krivca nema...
Леон Давидович
Било је то идеолошко уништавање привреде. Требало је уништити све што је било друштвено ( нека врста не признатог акционарског власништва) државно да би се створила нова класа богаташа која ће штитити нове идеолошке вредности, као и да би се показало како ништа у државном власништву не може успешно да функционише. Уништењима првреде таквих размера нема примера у историји. Примера ради "Зорка" је створена у Краљевини Југославији. Када је дошла нова власт 1945. она је фабрику одузела , али је није уништила већ је фабрика наставила да ради и да се увећава. Наследници тога друштва нису оставили фабрике да раде већ су их опљачкали и уништили. Тај невиђени егоизам највеће је друштвено зло које је могло снаћи народ и државу. Лични интерес је постао преовлађујућа идеологија, моракл је доживео потпун слом, а право и законе не требамо ни помињати. Резултате видимо то јест видимо како економско уништење доводи и до постепеног нестајања народа.
nikola andric
Nik Romanov je tipican primer laika koji nema pojma sta tvrdi niti razume stanje svari kod stecaja. Ipak ima ''neko misljenje''. Pod njegovim ''poveriocima'' spadaju radnici kao potrazivaoci dohotka, druga preduzeca koja su lieferovala robu ili usluge ali nisu placeni tako ona (preduzeca) sa svoje trane ne mogu da plate svoje potrazivaoce pa tako redom idu u stecaj. Naivna ideologija o kapitalistima kao ''poveriocima'' simplificira stvari pa se ozbiljnost problema uopste ne razume. To je ocevidno kod toliko bezuspesnih proemena i dopuna stecajnog postupka. Bazicna iluzija je ''osiguranje radnih mesta'' dok su radnici potrazivaoci u stecaju. U kontekstu troskova proizvodnje radnici predstavljaju najvece troskove.
nikola andric
Hipoteka na ''imovinu'' ne postoji. U imovinu spadaju pokretne stvari i potrazivanja. Hipoteka na pokretnim stvarima i potrazivanjima ne postoji. Sve nepokretnosti su pod raznim hipotekama. Hipoteke su preferentni potrazivaoci. Dakle uopste nije jasno sta se prodaje. Prodaja pretpostavlja prenos svojine na kupca. U ovom slucaju prenos nekretnina koje su opterecene hipotekama. Problem je , na zalost, da i pravna teorija pojma nema o sopstvenoj terminologiji posto se cak ne razlikuje izmedju svojine stavari (pokretnih i nepokretnih) i potrazivanja. Posle svih mogucih promena, dopuna i korekcija stecajnog postupka stecaj jos nije pravno kompetentno formulisan.
nik romanov
ocito da zorku pritiskaju,,poverioci,t,, oni koji su odavno otpisali svoja potrazivanja,,a sad kad vide da drzava ima para ,,bude se njihovi alavi apetiti,,normalno,,proglasiti,,bankrot,,u stecaj,,i prodati prvom kupcu za neku minimalnu cenu,dabi se ljudi zaposlili,,a ovaj krs rascistio,,

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља