петак, 19.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Расте извоз органске хране из Србије

У протеклих 5-6 година извоз је упетостручен, а у 2017. години порастао је за 4,5 милиона евра, и достигао укупан износ 24 милиона евра
понедељак, 25.03.2019. у 14:52
Фото Пиксабеј

У Србији је органска производња са 13.500 хектара у 2017. години остварила извоз од 24 милиона евра, а национална асоцијација за органску производњу „Сербиа органика” формирала је јавну базу произвођача и прерађивача како би потенцијали били боље искоришћени и остварени још бољи резултати, речено је данас на промоцији ове базе података, урађене уз подршку УСАИД-а.

База је део сајта овог удружења и до сада су на њој доступни подаци 100 индивидуалних произвођача органске хране који су носиоци сопственог сертификата од укупно 434.

У Србији је 6.500 произвођача органске хране а највећи број њих раде у оквиру групних сертификата као кооперанти, а робом тргују фирме носиоци таквих сертификата.

Према последњим доступним подацима из 2017. године органска производња је била на око 13.500 хектара, што је само 0,40 одсто укупно обрадивих површина у Србији.

„Површине су јако су мале, а у односу на 2016. годину пале су за око 1.500 хектара, док са друге стране број произвођача укључених у органску производњу порастао за око пар хиљада”, рекла је Ивана Симић из „Сербиа органике” и додала да је тежња да се за наредних пар година дође до 50 хиљада хектара под органском производњом.

Међу органским производима у Србији највише је житарица, па воћа, а затим повртарске производње и производње лековитог и зачинског биља, каже она и додаје да углавном извозимо сировину, са мањим степеном прераде, а од полуфиналне производе смрзнуто воће пре свега јагодичасто.

„Извоз интензивно расте, за 5-6 година је упетостручен, за годину дана 2017. године порастао за 4,5 милиона евра, и достигао укупан износ 24 милиона евра. Највише се извози у Немачку, Холандију и Француску, а органска храна из Србије стиже и до САД, Канаде и Јапана”, каже Ивана Симић.

У бази органских произвођача и прерађивача су подаци о површинама, статусу, стандарде које произвођач поседује, о сертификационој кући, финалном производу који има, а пошто је велико интересовања страних купаца, биће и на енглеском.

„Једна идеја је да доведемо до боље сарадње примарних произвођача и прерађивача, како се не би дешавало да увозе оно што могу и овде да купе али нису знали да има, други циљ је да доведемо до унапређења извоза, тако што би их обједини на једном месту, не само примарне него и произвођаче готових производа, да би унапредили пословање свих”, каже она и додаје да ће сви подаци бити јавни уз пристанак на то при уписивању.

Бранислав Ракетић из Министарства пољопривреде оценио је да је „сектор органске производње битан и има велики потенцијал” и додао да ће „база помоћи да имамо ажуриране информације о сваком произвођачу и о количинама које продаје”.

Он је додао да поред извоза „морамо да ојачамо и домаће тржиште органских производа” и додао да када су биле иницијативе да се уведу ужине органске хране у школе „нисмо знали чиме располажемо, па ће нам и ту ова база помоћи”.

Ракетић је најавио измене закона о органској производњи ради усклађивања са законима ЕУ и да ће кроз висину подстицаја и другачији модел њихове расподеле наставити да развијају сектор органске производње.

До формирања базе органске производње дошло је уз подршку пројекта УСАИД за конкурентну привреду у који траје већ две године и где је „Сербиа органика” једна од партнера.

„Циљ је прављење одрживог система подршке српским предузећима. Прерада воћа и поврћа су извозни потенцијал, држава има своје субвенције, а оно што недостаје је боља интеграција наше индустрије, и едукација како доћи на страна тржишта а база је платформа за то”, рекла је Јасмина Дебељак Маљковић заменица директор овог УСАИД-овог пројекта, преноси Танјуг.

 


Коментари3
22272
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
Благо немачким произвођачима и угоститељству који користи БИО храну, контрола се годишње плаћа 400 - 800 €вра, само је прва контрола нешто скупља, и то је СВЕ.
pozegaca?
Je li ova sljiva na fotografiji ona mitska "pozegaca", a sto polako nestaje radi opake bolesti?
Саватије Милић
Па што не кажете какви су то "групни" сертификати и зашто се површине смањују за по 1000 хектара годишењ?!?! Сертификат је пре пар година коштао 1000-1500 евра, а сада исти сертификат кошта 8000 евра!!! И људи не могу да одрже трошкове без обзира што је производ скуп, јер цена не расте, они и не могу да га продају за веће паре, а трошкови производњ енеормни. Бар за неку озбиљну производњу. Зато се очајници удружују у "групе" да палте харачлијама 8000 евра! Па реците и то, а не само америчке базе података. Ништа у овој земљи не може нормално и чисто и за људе, него све по леђима сиротиње - гули, дери.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља