среда, 19.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:17

(Не)заштићена домаћа индустрија

понедељак, 25.03.2019. у 11:45
(Фото Пиксабеј)

Ових дана случајно нађох текст који се односи на економско-трговинску политику Кнежевине Србије крајем 19. века. Прецизније речено, реч је о једном занимљивом догађају, односно расправи посланика у тадашњој народној скупштини, везаној за закључени трговински уговор између Србије и САД, од 2. октобра 1881. године. Скупштина је требало да ратификује тај уговор, како би постао правоснажан.

Тог 10. јануара 1882. године уследила је неочекивано бурна и занимљива вишедневна расправа, у којој су се чули бројни аргументи за и против усвајања тог значајног документа, једног од првих које је Кнежевина Србија тада закључила са неком другом земљом, непосредно после стицања независности на Берлинском конгресу 1878. године. Посебно ми је био занимљив приговор посланика Милана Ђурића, који је изнео тврдњу да тај уговор даје право странцима да стичу некретнине у Србији, чиме се „Србија излаже великој опасности, уколико дозволи да се страни капитал увози у великим (неограниченим) износима, јер ми тада можемо бити само надничари тих богатих капиталиста”. Посланик Марко Поповић критиковао је владу што није водила рачуна о реалној снази српске привреде, која би била суочена са налетом америчких индустријских производа, надмоћних по цени и квалитету, на штету развоја домаће индустрије. Наиме, у Србији је још 1873. године био донет Закон о заштити домаће индустрије, да би, нарочито после стицања независности, развој српске индустрије кренуо брзим корацима, тако да се читав тај период, до краја 19. века одликује великом привредном активношћу, посебно у домену отварања рудника и индустријских предузећа, што је било праћено и јачањем и развојем унутрашње и спољне трговине, везане за такву производњу.

У вези са свим наведеним, питам се како би данас изгледала расправа у нашој данашњој народној скупштини, када би неки сличан документ, значајан за привреду и трговину Србије, био на скупштинској расправи. Другим речима, да ли би данашњи посланици били „на нивоу” оних из далеке 1882. године? Бојим се да не би. С друге стране, своју индустрију смо већ у тој мери уништили (па и привреду у целини, јер смо страном капиталу препустили не само индустрију, него и добар део најважнијих некретнина, пре свега обрадиво пољопривредно земљиште, па и банкарски сектор), да нам више и не треба поменути закон о заштити домаће индустрије.

Младен Обрадовић,
Београд


Коментари5
0a0c7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
... hvala Politici i gospodinu Obradovicu za ovaj tekst ... nesto malo kasnije posle Velikog rata i Arcibald Rajs je rekao sta ima ... danas gledamo i zivimo nas sunovrat ...
milan
drzava-zemlja se nasleduje od otaca dedova pradedova..i prosleduje sinovima,unucima,praunucima..uobicajeno je pravo da emigrant-stranac nemoze biti drzavnik.najveci nivo je gradonacelnik.u srbiji 30 god.srbuju srbi koji nisu iz srbije,uz pomoc stranih sluzbi i njihovih interesa.prirodni zakoni i biolosko poreklo je najvaznije.ovca ojagnji u svinjcu jagnje a ne prase.jagnje moze voditi stado ovaca,a ne krdo svinja- prirodni zakon.yu emigranti nasilno su oteli drzavu srbima,kradom na izborima,prodajom zemlje, unistenjem privrede,nezakonitim zakonima,neustavnim ustavom.cosica su smenili kao cistacicu,milana drzali u kucnom pritvoru.a ivana svirepo ubili i stavili u krec narodnom poslaniku nije baza opstina,vec stranka koja nema utemeljenje u narodu,a nezakonitim zakonima postala vlasnik novca i imovine naroda.stranke se izdrzavaju clanarinom a ne novcem iz buzeta,na imovinu nemaju tapiju pa su to teska krivicna dela sudstvu i tuzilastvu dodelili su korupcionne plate i ozakonili zlocin
Леон Давидович
Ово што се данас догађа то се никада није догађало. Некада је неко бар морао уложити капитал и почети од нечег да увећава капитал. У време од деведесетих до данас туђа имовина то јест државна народна поклањата је појединцима и они су у тренутку постајали богаташи на рачун туђе имовине. Један човек испричао ми је причу о судбини једног предузећа, није уопште важно где јер пример има значење теоријско о друштву које је настало после деведесетих. Неки тип је купио предузеће које је вредело по процени преко десет милиона евра за свега сто хиљада евра. Требао је уложити неколико милиона својих евра у опрему итд. Уместо тога фирму је ставио под хипотеку узео кредит од 6 милиона евра и новац однео у иностранство. Поставио је управу и заповедио сваки месец њему 100000 евра, а они остало што остваре нека покривају трошкове и плате како знају. И тако је то каже функционисало годинама радници су радили за бедне наднице без социјалног, пензионог ,а газда је своје узимао редовно. Итд
Zoran
Kako nezasticena, mene iz Amerike na aerdromu carina SVAKI put pregleda i uvek imam neku elektriku. Nekad platim carinu, nekad ne. Stitimo nasu industriju komjutera, jer ja obicno tako nesto donosim. I kablove isto donosim, ali za komjutere. E sad je moguce da se carinik plasi da ja to ne donosim one kablove po kojima je Srbija tako cuvena.
vule
Carinik sprovodi zakone koje donosi Skupština. Skupština je rešila da štiti uvoznike i strane brendove i proizvodjače. Tačka.
Препоручујем 5

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља