недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:04
ДИЗАЈН

Лепота (не)ће спасити свет

Цвеће, свуда цвеће, љубав и пољупци
понедељак, 25.03.2019. у 10:01
(Фото Приватна архива ауторке)

Више од приказа самог дела, подстакнута сам датумом његовог настанка. То је година 1914. Прошле, године, у Европи и свету обележавало се 104 година од почетка Великог − Првог светског рата, безумног крвопролића са милионским људским жртвама и катастрофалним последицама. И тако, док су се мали појединци, мало веће групе, још већи режими и велике светске силе припремали за ову свеопшту кланицу, дотле је један уметник обликовао прелепи пано од мајолике, са женском фигуром да би оплеменио ентеријер у којем би људи могли да уживају у лепоти. Какав парадокс.

Женска фигура у природној величини са античком смиреношћу гледа нас право у очи и као да каже: „Лепота ће спасити свет”. Каква идилична заблуда!

Жена има продоран поглед, прелепе црте лица, лепо обликовану косу, рукама придржава имагинарни цветни терет да се не би изгубила у њему. Одевена је у античку тогу бујних набора са слаповима декоративних трака које се спуштају од рамена до врхова прстију на ногама. У подножју слике око жениних ногу уметник је сместио блистави сплет стилизованих цветова, који се са једне стране уздиже жени до рамена. Како ће се брзо ови цветови претворити у метке и гранате који ће уместо цвећа засути свет!

Мотив за овај пано уметник је изабрао из бројних актуелних декоративних тема, међу којима се најчешће помињу дела једног од најпознатијих бечких сликара тога доба − Густава Климта. Цвеће, свуда цвеће, љубав и пољупци. „Стил 1900”! Умро је са Великим ратом, а оно што је од њега преживело заувек је било обогаљено.

 Галилео Ћини (1873–1956)

Италијански уметник, архитекта, декоратер, дизајнер, керамичар, илустратор и сценограф рођен је у Фиренци. У родном граду дипломирао је на Академији лепих уметности. Његов опус припада „Стилу 1900” − италијанској верзији стила „Либерти”. Радио је ентеријере цркава и капела, облажући њихове зидове панелима од декоративне керамике. Био је мајстор у обликовању и декорисању ваза и лампи. Карактерише га коришћење флоралне декорације уз обиље сјајних боја. Излагао је на Бијеналу декоративне уметности у Венецији. Између бројних позоришних сценографија, истиче се она за премијеру опере Ђакома Пучинија „Турандот” у миланској Скали 1926. године. Био је рестауратор бројних значајних вила и палата широм Италије, али и ван ње. Ћини је веома омиљен како на тржишту антиквитета, тако и међу страственим колекционарима. Његове вазе данас достижу цену од 10.000 до 25.000 евра.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs


Коментари2
ae1c1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vesna Popovic
Kada je rekao da ce lepota spasiti svet, Dostojevski je mislio na lepotu ljudske duse i to pravoslavne ljudske duse, dakle na lepotu pravoslavlja.
Д. Збиљић
ВЕЛИКА ОБМАНА ДОСТОЈЕВСКОГДок се свест људи не измени, лепота не може спасити свет. Јер, данашњи човек у великом проценту, жели даа лепоту "силује". Зато лепота не може да спасе свет ни човека. То је велика обмана Достојевског.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља