среда, 19.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:17

У Црној Гори забрањују жваке као кусур

Новим измена закона трговци ће бити обавезани да увек имају довољно ситниша
Аутор: Новица Ђурићнедеља, 24.03.2019. у 23:30
Тешко је наћи продавницу у којој трговци враћају апоене од једног и два цента: Колашин (Фото Ј. К.)

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Од увођења немачке марке, касније евра, као званичне валуте у платном промету Црне Горе, трговци и потрошачи се стално срећу са проблемом ситних апоена за плаћање и враћање кусура, па трговци обично заокружују износ који показује каса, или заузврат нуде жваку. Таква пракса је овековечена и у песми Ем-Си Марка, чија се нумера „Нећу жваку, дај ми кусур” годинама радо слуша.

Тренутно је заиста подвиг наћи црногорску продавницу у којој трговци враћају апоене од једног и два цента, а и за кованице од пет центи често се користе „заокруживањем” цифре рачуна. Трговци овакав начин наплате правдају недостатком апоена, посебно оних најситнијих, што надлежни у Централној банци Црне Горе (ЦБЦГ) демантују, тврдећи да „ситниша” има довољно.

„Од увођења евра у платни систем Црне Горе, ЦБЦГ је испунила сваки захтев за требовање готовог новца од пословних банака. Сваком захтеву је удовољено у смислу требоване количине и апоенске структуре новчаница и кованица”, казали су на новинарско питање да ли имају довољно апоена од једног, два и пет центи.

Најновијим изменама Закона о потрошачима, налаже се обавеза трговинама да кусур буде тачан у цент и предвиђају се казне за оне који то не поштују. Из Управе за инспекцијске послове се истиче да до сада није постојао законски основ да реагују на притужбе грађана везане за заокруживање цена, али ће по усвајању тих измена Закона о заштити потрошача ситуација бити другачија.

„За непоштовање ове обавезе прописује се прекршајна одговорност. Очекујемо брзо доношење овог закона који ће допринети бољој заштити потрошача”, поручили су из Управе за инспекцијске послове.

Из Министарства економије апелују на потрошаче да буду активнији у пријави трговина које „немају ситно” како би се успоставила пракса враћања целокупног кусура:

„Цене се не могу заокруживати и тако нешто није дозвољено ниједним законом у Црној Гори”, саопштено је из министарства економије најављујући нову нормативу.

„Незаинтересованост” потрошача да пријављују трговине које не враћају кусур у свим апоенима истичу и представници Центра за заштиту потрошача (ЦЕЗАП), који наводе да су међу приговорима које им достављају потрошачи ретки они у вези са недостатком ситног новца при враћању кусура.

„Потрошачи се најчешће жале на преварне цене, када је на полицама истакнута једна цена, а обрачун за касом се врши по другој – већој цени”, казали су из ЦЕЗАП-а.

Економисти наводе да пракса заокруживања цена услед немања ситних апоена доноси поприличну добит трговинама. Најобичнија продавница прехрамбених артикала, по њиховој процени, годишње може остварити „вишак” од око 1.800 евра, па се само нагађа колику добит остварују велики трговински ланци.

Највећи трговински ланац у Црној Гори „Воли” није радио анализе о томе колика се добит остварује заокруживањем цена. Из ове компаније наводе да је све чешће плаћање платним картицама, чак и када су у питању мали рачуни, што поједностављује ову проблематику. Такође наглашавају да увек имају довољну количину апоена од цента и два цента, што није случај са њиховим купцима, али да су потрошачи незаинтересовани за те апоене услед њихове обезвређености.

Сматра се да је покретање измена Закона о заштити потрошача инспирисано експлозијом цена која се очекује најновијим поскупљењем електричне енергије, другим у последња два месеца. Просечно домаћинство је приморано на најстрожу редукцију потрошачке корпе како би избегло искључења струје, па се напор министарства на „враћању цента” заиста чини као бављење „ситнишом” у односу на нестанак крупнијих сума.


Коментари4
9d5f8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miki
Hi hi, ovo sa kusur žvakama se i kod nas dešavalo jedno vreme. Tada je moj jedan blesavi rođak, u Beogradu u lokalnoj radnji ćutke primao žvake k'o kusur, i lepo ih skupljao u jednoj tegli. Kada ih se nakupilo, otišao je u istu radnju, uzeo hleb, pravac na kasu, te je istresao teglu sa žvakama, da plati. Prodavačica u čudu, on blokirao kasu (ima oko 110kg), i ne mrda dok "ne plati" "Pa ovo je novac što ste mi vraćali?!? Što? U čemu je problem? Vid'te, znate, ja imam veštačku vilicu, ne mogu da žvaćem žvake." Ostali kupci, prvo su gunđali, a onda krenuli da ga podržavaju, uz naravno zabavne komentare i opaske. Doš'o poslovođa, zvali gazdu... Moj rođa traži da zovu inspekciju... Cirkus. Na kraju je dobio hleb za žvake. Od sledećeg dana su mu vraćali siću. Valjda su i to što su imali, čuvali za njega. :D
kole
Fantastično, treba krenuti u sređivanje države, a početi sa najvažnijim stvarima...
flamantes
Pa kusur se mora vratiti
danica
ma koja crna zvaka kosta ispod 10centi?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља