среда, 19.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:17

Зашто су нас напали

Аутор: Мирослав Лазанскинедеља, 24.03.2019. у 10:08

И годишњице имају судбину. Понекад извесни догађаји из историје изгледају значајни и актуелни, међутим, много чешће постају неактуелни, неоправдано, као да осећамо како немамо много везе са њима. Агресија НАТО-а на СР Југославију 24. марта 1999. године – како ће и на који начин наше политичке странке, 20 година после те агресије, обележити тај догађај? Каква ће им бити саопштења?

Наиме, све до 2012. године код нас се у медијима агресија НАТО на СР Југославију називала „кампањом”, „операцијом”, или само бомбардовањем. „Политика” је била једини већи медиј у Србији који је агресију увек називао агресијом. Чак је и наш војни лист „Одбрана” у то време, пре 2012. године, избегавао термин агресија. О изјавама политичара да и не говорим. Да ли се то у међувремену ипак променило? Јесте, али не код свих. Јер, како гледати на недавни захтев групе невладиних организација у Србији да се санкционише свака критика на рачун НАТО-а. Да ли је следећи захтев невладиног сектора у Србији да наши просветни радници помогну „да се превазиђу фрустрације према НАТО-у”. Да задатак наставника буде „да неутралишу негативне поруке ученицима о НАТО-у и да се потруде да ученици забораве своје убијене вршњаке и убеде их да су фрустрације које су се стекле према НАТО-у прошлост”. Јер, НАТО добро зна одакле треба да се крене. Од врло озбиљне морално-политичке наставе. Коју ће можда да држе политички комесари из редова НВО.

Но, није то једино, у Србији се поводом годишњице агресије увек нађе неко да установи како смо „ми криви што су разговори у Рамбујеу пропали, да је у Рамбујеу требало да пристанемо на све што се од Београда тада тражило и да је Рамбује била пропуштена шанса, јер ми нисмо хтели директно да разговарамо с делегацијом Албанаца са Косова”. Како сви, ипак, немамо намерну колективну амнезију, подсетио бих да уз 82 странице документа издатог у Рамбујеу, тачније уз поглавље 7, где се говори о „војним мировним снагама на Косову”, стоји и анекс Б, који у свом члану 8 каже: „Особље НАТО-а, са возилима, бродовима, авионима и опремом, имаће право слободног и безусловног кретања по читавој територији СР Југославије, њеним ваздушним простором и територијалним водама, имаће право на постављање кампова и касарни, право на коришћење свих подручја или услуга потребних за подршку, обучавање или операције. Особље НАТО-а ће уживати имунитет од сваког облика хапшења, истраге и притварања коме би приступили органи СР Југославије, а грешком ухапшени или притворени припадници НАТО-а морају одмах бити предати надлежним телима НАТО-а”. У члановима 9 и 10 анекса Б прецизира се да НАТО неће морати да плаћа порезе, нити било које фискалне или царинске дажбине, нити ће подлегати било каквој царинској контроли. У члану 15 пише да, када је реч о услугама, под тиме се подразумева да НАТО има потпуну и слободну употребу комуникацијских мрежа, укључујући ТВ и право да се користи читаво електромагнетско поље, и све то потпуно бесплатно.

Но, није то све, у члану 21 стоји да „НАТО има овлашћење да хапси и у најхитнијем року предаје ухапшене одговарајућим властима”. „Њујорк тајмс” је 5. јуна 1999. известио да би према Анексу Б споразума из Рамбујеа, „чисте снаге НАТО-а имале потпуну слободу да иду где год желе по Југославији, заштићене од сваког правног процеса”. Да се онда запитамо ко је то по сваку цену хтео рат 1999? И чему манипулација Рамбујеом у делу наше политичке јавности?

Окружни суд Тиргартен у Берлину ослободио је у мају 2000. године кривичне одговорности лица која су путем огласа у листу „Тагесцајтунг” од 21. априла 1999. позивала немачке војнике да дезертирају из Бундесвера и тако избегну учешће у рату против Југославије. Пресуда немачког суда гласи да кривично дело позивања на дезертерство и одбијање послушности није постојало, јер је рат против СР Југославије био противправан. Логиком права, и све што је произашло из тог рата јесте противправно.

Албански отпор према Београду на Косову није био усмерен ка демократији и грађанском друштву, већ му је циљ био стриктна албанска власт на Косову и отцепљење од Србије. Руководство ОВК је на сваки начин хтело интернационализацију сукоба путем оружаних провокација југословенске војске и српске полиције. ОВК је била та која је крајем 1998. почела са новим оружаним акцијама у настојању да присили Београд да опет уђе у борбе с њима, да се примирје прекрши, а за то оптужи Србија.

После толико година можда је дошло време да се престану користити различити аршини за поједине балканске народе и да се схвати да формирање грађанског друштва и мултиетничких држава под бајонетима страних армија не може донети ништа добро. Орвеловска рефлексија не води никуда.


Коментари136
1a264
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

правда и закон
Najbitnije bi bilo da se sazna i utvrdi koji naši ljudi su, u to vreme, sarađivali sa NATO. Protiv svih, ako imamo podatke, treba pokrenuti krivične postupke. Ne bi bilo dobro da ti ljudi i danas sede na funkcijama i bilo šta odlučuju u Srbiji
Beogradjanin Schwabenländle
134 = 37 ћирилицом, 97 латиницом. Много људи-много ћуди -много мишљења. Видим из написаних осврта да је већина потпуно смакла са ума шта је највећа одговорност и дужност једног председника државе или председника владе. Нажалост у Србији се још увек не зна на ком принципу послује држава, на парламентарном ( Италија, Немачка) или на председничком ( УСА, Француска ). Милошевић једноставно није смео да заложи српски народ и употреби као таоца за своје неке сумануте идеје, други израз за то нема. Ипак смо живели у 20. веку, добро смо знали шта се све догодило у том веку, 1912-1913, 1914-1918, 1939-1941, и шта се нама догодило тих година, и осталим народима Европе. Милошевић није " желео и пристајао " на конфедерацију, извините да ли је тај апарачик био тада једини Србин који је поседовао толико знања и моћи да је могао, он сам једини, да одлучује о опстанку српског народа, државе ? Или је суво месо које се даривало за 8. март било пресудно за судбину државе, народа ? И сад ?
Саша Миленовић
132...Име и презиме....До када ће те ВИ разни срби да се кријете иза разних имена. То је проблем Србије? Људи!!! Нису они криви....Филм ПРОФЕСИОНАЛАЦ је врло поучан...П. С. Лена Ковачевић је кренула у том филму мало запажана и .....?! БУДУЋА СВЕТСКА СРПСКА УМЕТНИЦА...........
Profesorka u penziji
Zašto vi ne poštujete većinski srpski narod bivše Jugoslavije. Mi imamo naše vlasničke listove na livade i njive i nismo nikakvi ekspanzionisti. Vi nas potkradate i napadate kao hijene vekovima. Sram vas bilo. U demokratiji će ipak prestati teror bivšeg bratstva i jedinstva i Srbi će moći da dokažu šta je njihovo, ni više ni manje.
Marin
Poštovani gosp. Lazanski, Nijemci, koji su pozvali njemačke vojnike na bojkot intervencije, nisu dobar egzemplar. Prvo, njemački vojnici nisu odbili sudjelovati u misiji pa je cijeli slučaj nedovoljno atraktivan. Drugo, kad kažem da Nijemci nisu egzemplar, treba vidjeti da li su građani ostalih država NATO-a i sudionica intervencije (UK, SAD, Francuska, Danska, Nizozemska, Italija, Norveška, Belgija, Španjolska itd.) učinili isto. Ako nisu, a nisu, onda ovo nije egzemplar. Nijemci su, inače, u razdoblju nakon WW2 pacifizirani i "cijepljeni" od bilo kakvog militarizma pa i u tom smislu treba gledati inicijativu koja je i unatoč demokratskom društvu, kakvo je njemačko, došla na sud. Što nije beznačajno.
Nikola
@Marin...''A što međunarodno pravo kaže o tome kad vojska jedne države sprema napraviti pogrom i progon velikog broja civila u toj državi?'' Kako onda ne bombardovase Hrvatsku zbog Tudjmana, jos tamo nisu morali da nagadjaju da li ce doci do progona velikog broja civila, sve su to mogli da vide i iz satelita, da ne kazem iz aviona? Malo mi cudno i kontradiktorno, da jedne ( Hrvate) ne bombarduju iako na delu imamo progon stotine hiljada civila, a druge ( Srbe) bombarduju jer su mislili da ce doci do progona velikog broja civila...Hmm
Препоручујем 7
Marin
@Mikola > "Postoji jasno definisano međunarodno pravo i ono je prekršeno. Da li možete da kažete suprotno od toga?". Mogu. A što međunarodno pravo kaže o tome kad vojska jedne države sprema napraviti pogrom i progon velikog broja civila u toj državi? Je li to po međunarodnom pravu? Vi cijelo vrijeme zaboravljate da NATO nije zbog sira i vojne muzike bombardirao SRJ S. Miloševića.
Препоручујем 2
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумнисти

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља