понедељак, 22.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:13

Но­ви Сад уки­да „па­пир­не” оп­шти­не

За­кон о ло­кал­ној са­мо­у­пра­ви на­ла­гао је да град има нај­ма­ње две град­ске оп­шти­не, а са­да је то мо­гућ­ност, не и оба­ве­за
Аутор: Снежана Ковачевићсубота, 23.03.2019. у 10:14
(Фото С. Ко­ва­че­вић)

Но­ви Сад – Град Но­ви Сад уки­да сво­је „па­пир­не” град­ске оп­шти­не Но­ви Сад и Пе­тро­ва­ра­дин. Од ка­да је по­де­ла уве­де­на 2002. го­ди­не, оне ни­кад ни­су за­жи­ве­ле, а но­вим ста­ту­том гра­да, ко­ји је са­да пред­ло­жен, бри­шу се и из тог ак­та.

„Оста­је ор­га­ни­за­ци­ја ка­ква је и да­нас, јер су те оп­шти­не по­сто­ја­ле са­мо на па­пи­ру. Не же­ли­мо два бу­џе­та за пла­те. Те оп­шти­не тре­ба да има­ју сво­је ор­га­не, са­вет, се­кре­та­ра, на­чел­ни­ка упра­ве, за­по­сле­не. Ова­ко је еко­но­мич­ни­је и ефи­ка­сни­је”, ка­же за наш лист члан град­ског ве­ћа за упра­ву и про­пи­се Ми­лан Ђу­рић.

Ра­ни­је је за­кон о ло­кал­ној са­мо­у­пра­ви, ука­зу­је он, на­ла­гао да град има нај­ма­ње две град­ске оп­шти­не, а са­да је то мо­гућ­ност, не и оба­ве­за. Исто ка­же и за­кон о те­ри­то­ри­јал­ној ор­га­ни­за­ци­ји ре­пу­бли­ке.

Но­ви Сад је осам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка имао чак се­дам оп­шти­на. То је би­ла град­ска за­јед­ни­ца Но­вог Са­да и у њој су би­ли и Срем­ски Кар­лов­ци. Пре­ста­ла је да по­сто­ји 1989. го­ди­не, ка­да су Кар­лов­ци из­дво­је­ни, док је оста­лих шест оп­шти­на спо­је­но у оп­шти­ну Но­ви Сад.

Де­це­ни­ју ка­сни­је (1998), Но­вом Са­ду је вра­ћен ста­тус гра­да, али ни­је фор­ми­рао град­ске оп­шти­не, па се по­сле раз­ма­тра­ња ра­зних пред­ло­га ста­ту­том гра­да (2002) обра­зу­ју две – Но­ви Сад и Пе­тро­ва­ра­дин. Та­да сво­је оп­шти­не осни­ва­ју и Ниш и Кра­гу­је­вац, али их Кра­гу­је­вац не­ко­ли­ко го­ди­на ка­сни­је уки­да, на­кон што су про­пи­си „ола­ба­ви­ли”.

У те­о­ри­ји се ука­зу­је да се осни­ва­њем оп­шти­на град де­цен­тра­ли­зу­је. На­се­ља на те­ри­то­ри­ји гра­да има­ју раз­ли­чи­те по­тре­бе и ста­нов­ни­штво оче­ку­је да про­бле­ми бу­ду ре­ше­ни и да ква­ли­тет жи­во­та бу­де по­бољ­шан.

Прак­са је по­ка­за­ла да у Но­вом Са­ду го­ди­на­ма ни­је при­хва­ћен овај кон­цепт, ко­ји под­ра­зу­ме­ва и сво­је­вр­сно раз­вла­шћи­ва­ње град­ске вла­сти.

Ђу­рић на пи­та­ње о де­цен­тра­ли­за­ци­ји гра­да под­се­ћа да по­сто­је ме­сне за­јед­ни­це и да гра­ђа­ни пре­ко њих мо­гу да из­но­се зах­те­ве град­ској упра­ви.

По ста­ту­ту из 2008. го­ди­не, ко­ји ва­жи, град­ску оп­шти­ну Но­ви Сад чи­ни 11 на­се­ље­них ме­ста са бач­ке стра­не (Но­ви Сад, Ве­тер­ник, Фу­тог, Бе­геч, Ки­сач, Ру­мен­ка, Сте­па­но­ви­ће­во, Каћ, Че­неј, Бу­ди­са­ва, Ко­виљ), а град­ску оп­шти­ну Пе­тро­ва­ра­дин – пет са срем­ске стра­не Ду­на­ва (Пе­тро­ва­ра­дин, Срем­ска Ка­ме­ни­ца, Бу­ко­вац, Ле­дин­ци и Ста­ри Ле­дин­ци). Не­ка­да су те две оп­шти­не има­ле сво­је са­ве­те, уме­сто скуп­шти­на, али без ста­ту­та и без из­вр­шних ор­га­на.

Но­ви Сад се по­след­њих го­ди­на ур­ба­ни­стич­ки про­ши­рио и пре­ма по­да­ци­ма ЈКП „Ин­фор­ма­ти­ка” има 405.230 ста­нов­ни­ка, од че­га 285.662 жи­ви у на­се­љу Но­ви Сад. Ме­ђу­тим, но­вац из бу­џе­та ни­је ула­ган сву­да спрам по­тре­ба. На срем­ској стра­ни, Боц­ке у Срем­ској Ка­ме­ни­ци и да­нас не­ма­ју пит­ку во­ду, али гра­до­на­чел­ник Ми­лош Ву­че­вић обе­ћа­ва да ће се то­ме по­све­ти­ти овог ју­на, при­ли­ком ре­ба­лан­са бу­џе­та.

„На срем­ској стра­ни је ве­ли­ки про­блем и са­хра­њи­ва­ње. На ка­ме­нич­ком гро­бљу не­ма ви­ше ме­ста”, ка­же за наш лист од­бор­ник Ђу­рађ Јак­шић (СРС), али до­да­је да про­бле­ма има и на бач­кој стра­ни гра­да: „Сра­мо­та је да на Сај­ло­ву, на не­ко­ли­ко ки­ло­ме­та­ра од Но­вог Са­да не­ма­ју ас­фалт.”

„Кључ­на ствар је власт ко­ја зна шта су про­бле­ми гра­ђа­на и ка­ко да их ре­ша­ва. Не мо­ра да зна­чи да би де­цен­тра­ли­за­ци­ја до­при­не­ла ква­ли­тет­ни­јем жи­во­ту гра­ђа­на”, сма­тра Јак­шић.

Ни од­бор­ник Алек­сан­дар Бу­јић (ДЈБ) не ве­ру­је да би се за­др­жа­ва­њем град­ских оп­шти­на до­шло до на­прет­ка, али ка­же за наш лист да ће нај­пре тра­жи­ти да ви­ди да ли је пред­лог ста­ту­та уса­гла­шен са за­ко­ном.

 „Да се уки­да­ју град­ске оп­шти­не, а да се не пред­ви­ђа ни мо­гућ­ност њи­хо­вог осни­ва­ња”, ука­зао је у јав­ној рас­пра­ви о на­цр­ту ста­ту­та гра­ђа­нин Не­бој­ша Ми­лен­ко­вић. При­мед­ба је од­ба­че­на као нео­сно­ва­на, а обра­зло­же­но је да град по за­ко­ну о те­ри­то­ри­јал­ној ор­га­ни­за­ци­ји мо­же би­ти по­де­љен на град­ске оп­шти­не, што се уре­ђу­је ста­ту­том, а то зна­чи да се ста­ту­том као мо­гућ­ност не мо­же пред­ви­де­ти ова по­де­ла.

У јав­ној рас­пра­ви је сти­гао и пред­лог Гру­пе за кон­цеп­ту­ал­ну по­ли­ти­ку да се не уки­да­ју две град­ске оп­шти­не, али то је од­би­је­но.


Коментари3
0a10f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драга Мирсин Сибничанин
Важније је укинути Покрајину Војводину, јер је српском народу у Србији сасбвим довољна једна држава. Шта ће нама Србима у Војводини нешто што плаћамо ми грађани два-три пута (уместо да плаћамо државне потребе саамо једном. Покрајина Војводина служи једино даа имамо све по два-три, два-три лопова уместо једног. Један лопов у Србији Србима је сасвим довољан. Шта ће нам више државних лопова. од вишка државника народ може само да боли глава.
Шумадинац
И ондашња власт у Крагујевцу која је законом била приморана а никада стварно није оживела нове општинске администрације, и ова садашња имају маћехински однос према насељима која су у новим општинама. Насеље Аеродром је величине града средње величине у Србији, и по броју становника и по површини, а са припадајућим селима један респектабилан град. Урбанистички је најосмишљенији простор у Крагујевцу, међутим, у новом миленијуму бахати и архитектонски неписмени локални политичари (и градске архитекте) почели су озбиљно да нарушавају ту целину. Они су, истина, упропастили и градску администрацију, напримали су огроман број неспособних партијских, рођачких и пријатељских кадрова, и то све власти без изузетка. Истовремено, једну стварну и целисходну потребу грађана приказују као велики и непотребан трошак. Заправо, од савремено изграђеног насеља Аеродром настоје да направе селендру каквом су начинили центар града и да у томе лично профитирају од приватних инвеститора.
Rajko Realni
U prevodu znači:"Svaki odbornik će se boriti (ako treba i šakom i kapom) da se što pre udomi u N.Sad (uži deo) jer i vrapci i vrapčići znaju da naseljena mesta dobijaju tek ako jezgru preostane...pa vi idalje plačite (pasite) po Futogu,Veteniku,Kaću...možda nije tako ???"

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља