уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Чаробна кутија на дну Панонског мора

Наково - горућа звезда душе моје, провинцијски театар апсурда под бескрајним небеским сводом, раскућено позориште у коме редовни глумци у башти Лакиног кафића, поред старог немачког здања, најлепше школе у Војводини, на изанђалој позорници учмалог живота годинама играју исту отужну представу. Уз флашу млаког пива (да не пре'ладе грло), чекају свог Годоа, не знајући ни ко је, ни шта је, нити када и одакле тај Годо долази.
Аутор: Стеван Ступарпетак, 22.03.2019. у 11:14
Фото Пиксабеј

Где је све почело? Да ли је Војводина или Босна то разбуктало, жилаво дрво из кога смо одувани и развејани попут златног лишћа по најудаљенијим тачкама планете где ношени најјачим ветровима гладних снова остајемо заувек залепљени?

Однекуд је морала кренути та скитачка глад. Та номадска чежња за зеленијим пашњацима наших живота. Одакле и када је то гладно стадо кренуло и хоће ли се икад и игде зауставити? Хоће ли снови једном заиграти „мајсторицу”?  Хоће ли се играчи и публика пробудити у некој јави и да ли ће после тог дугог путовања пробуђени поново жудети за сном над сновима?

Та полазна тачка, горућа звезда душе моје, мој лични Имагинаријум, за мене је - Наково. Провинцијски театар апсурда под бескрајним небеским сводом. Раскућено позориште у коме редовни глумци, у башти Лакиног кафића, поред старог немачког здања, најлепше основне школе у Војводини, на изанђалој позорници учмалог живота годинама играју увек исту отужну представу. Уз флашу млаког пива (да не пре'ладе грло), чекају свог Годоа, не знајући ни ко је, ни шта је, нити када и одакле тај Годо долази.

Улаз у Наково из Румуније (Фото Википедија)

Наш Накондо, циркуска шатра четвртастог облика. „Caja magica”. Чаробна кутија на дну Панонског мора у којој је Маркес, прерушен у мексичког десперадоса из италијанских шпагети вестерна, посматрајући локалне факире пред сеоским продавницама како левитирају над празним стакленим флашама Зрењанинског пива, добио идеју за свој роман „Сто година самоће”.

Стадион сеоског фудбалског клуба „Полет”, наш „Камп ноу”, травнати терен, смештен само три метра ниже од месног гробља. Театар снова на коме су прецизно упућене лопте, финте или дриблинзи, волшебно се преко ноћи претварали у јаву. Место које су походили непознати људи у лимузинама, одводећи недозрелу  наковачку младост, талентоване дечаке у велике прволигашке и  друголигашке клубове ондашње велике земље.

Постојала је једна навијачка песма, мало, шармантно ремек-дело наковачког колективног народног генија. Песма бола и поноса која се са „брега” певала само у последњим моментима изгубљених утакмица а чија последња строфа гласи:

„Друг је Тито рек'о на граници, Наковчани најбољи војници!”

Фото Пиксабеј

Да ли је „веселих” деведесетих име „друга Тите” из тужбалице постепено замењено именом друга Слобе, није ми познато, пошто сам у то време из села оправдано био одсутан.

Али, поуздано знам да су у очима и у свести старијег наковчког нараштаја обојица и данас живи. Као два неприкосновена јахача српске апокалипсе, на вранцу и алату, раме уз раме, уз друга друг, јашу они и даље испред својих бригада, у нове радне и војне, имагинарне победе. 

У селу је живео и дочекао срамотну смрт Каменко З, кинооператер наковачки, данас, непостојећег биоскопа. Непревазиђени усмени приповедач минхаузеновске провенијенције, човек који је заслужан што смо крајем седамдесетих година међу  првима у СФРЈ гледали америчке хитове са београдског ФЕСТ-а. 

Којим каналима и како су филмови директно из Београда стизали до нас у Наково, ником није било јасно, нити је ко о том бринуо. За то несебично дело доброчинства према нама гладнима свега долазећег са Запада, господин Каменко заслужиће седам дугих година пландовања, међу лејама пасуља и редовима младог купуса у установи затвореног типа, љупког надимка - „Падињак”.

Фото Пиксабеј

Неке од његових легендарних усмених приповедачких творевина слушао сам је када сам имао 14 или 15 година:

„После вишедневне, огорчене борбе против далеко надмоћнијег непријатеља, у априлском рату, четр'естпрве, заробе нас Швабе и пошаљу у радни логор, крај Берлина. Кад, не лези враже, нисмо се тамо људски ни сместили, у логор стиже дуги, црни мерцедес затамњених прозора. Из аутомобила излећу двојица ађутаната са генералским чиновима и жустро отварају врата кола. Недуго затим са белим рукавицама у једној руци, подигнуте крагне војничког шињела и накострешених брчића, из лимузине излази он:

- Где је хер Камен? Доведите ми га одмах, само нас он може спасити,  урла на од страха обневиделог команданта затвора. 

Даааа, веровали ви мени или не, другови моји, био је то лично од беса запенушани хер Хићо..."

Спасиће несрећни Камен и несрећног Хићу и „Трећи Рајх” до краја приче, макар накратко! Али се из заробљеништва, у слободу, до краја рата - врнути неће. Јер, неки филмови, допричани и измаштани, добију тачку и пре оног чувеног „The End". Пукне трака или се пак наставља, али рола или буде погрешна, или се лоше намонтира.

Иза кулиса заслепљујућих рефлектора, у сценографијама које су све само не идилично полазиште гладног стада на пашњацима и у џунглама, далеких туђих градова, које напослетку заволимо. Као и живот у њима.  

Али, никад као село и улицу и кућу и столисно родно стабло.

Тај прастари чворнати орах, под који ћемо се једном, у сну ил' на јави, попут давно одуваног листа, вратити и заспати. До краја времена. 

 

Стеван Ступар, Чикаго  - (текст побољшала С. Рица) 

 

 

 

 

Пишите нам
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 

 


Коментари11
94394
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дејан
Учините нешто и за своју земљу... а не бежанија због комоције и ђинђува! Ружно је и кукавички!!!
Electra
Ova rubrika pocinje da lici na privatni kutak gde par ljudi objavljuje svoje price... Cist smor, Zar je moguce da ama bas niko ne pise nista sto ne bi ukljucilo nostalgiju, melanholiju i ostala cuda na "iju"?
Boris
U pravu ste Electra, ljudi izgleda ne razlikuju dobro pisanje od ispraznih fraza i jeftine patetike.
Препоручујем 10
Rados Eve
E pa, ako ti je toliki smor, ti preskoci. Nemoj nas da smaras onda. Hvala
Препоручујем 39
Sister
Stevo ovo je od Jasne...Ха, ха, ха... Какво добро поређење са Маркесовим Макондом... А што се тиче Годоа , чекаће се док год је Накова ... Можда га неко и дочека.
S. Knezevic
Red humora, red nostalgije. Divna prica o zavicaju.
slobo
divna i savim drugacija od velike vecine drugih.
Препоручујем 31
mrkela
Bravo Stevo, bravo Snežo!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља