среда, 19.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:17

Плаћа дуг за који није знао да постоји

Пореском обвезнику из Белановице стигло решење да ће му се у року од пет дана пописати сва имовина, ако не плати порески дуг од 122.000 динара, а да га претходно нико није обавестио да потраживање уопште постоји
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићчетвртак, 21.03.2019. у 23:00

Пошто му је стигло решење о попису имовине читалац Б. Радић из Белановице сазнао је пре неки дан да за годишњи порез на доходак грађана дугује око 122.000 динара. Прво га је зачудило да се он уопште нашао на листи оних који треба да плате овај намет држави, јер претходних седам година због отказа није радио, а друго – од порезника није добио никакво обавештење да дугује за порез.

– У допису који ми је уручен наводи се да ће ми, уколико се у року од пет дана не јавим порезницима да регулишем дуг, пописати имовину и да ми тече камата на основни дуг – прича Радић.

Упитан да ли је утврдио одакле тај дуг, он каже да му је речено да се на списку ових пореских обвезника нашао пошто му је током 2017. године уплаћено 44.000 евра за све претходне године колико није радио, чиме је пребацио лимит за годишњи порез од око 2,3 милиона динара. То му је нелогично, јер је то новац који је као одштету наплатио од послодавца, будући да је пре седам година противзаконито добио отказ, наводи он.

– Није ми јасно како ја могуће да за седам година треба да платим годишњи порез када се он плаћа за једну годину. Осим тога, проблема не би било да сам на било који начин претходно обавештен да дугујем паре. Како да знам да имам дуг, ако никакво обавештење нисам добио, а водим се на адреси на којој живим. Рекли су ми да ми је име објављено на табли Пореске управе и да је то довољно, као да ја идем сваки дан код порезника да читам обавештења с табле – прича он.

Проф. др Горан Радосављевић са ФЕФА универзитета на предмету Јавне финансије, каже да је према закону пореско решење достављено кад га обвезник прими, а уколико уручење није било могуће, сматра се да је примљено 15 дана од дана слања поштом.

– Дакле, иако обвезник није добио решење, сматра се да му је оно уручено. Оног тренутка када обвезник добије опомену треба одмах да оде у Пореску управу и да плати дуг у целости, или да тражи плаћање на рате, ако та могућност постоји – наводи Радосављевић.

(Фото З. Анастасијевић)

Упитан како неко може да зна да има дуг ако о томе није ни на који начин обавештен, наш саговорник одговара да као могућност постоји електронска провера пореских дугова, што свакако треба да помогне да се овакве ствари не дешавају.

Једино је питање, наглашава, колико њих зна да таква могућност постоји и да ли сви имају приступ интернету.

– У конкретном случају, порез на доходак грађана се плаћа на приходе остварене у текућој години, што значи да, ако се у једној години исплате заостале зараде за претходне три, пет или седам година и ако обвезник пређе законом утврђени годишњи лимит, он по аутоматизму постаје обвезник годишњег пореза на доходак – каже проф. Радосављевић.

Осим тога, обвезник годишњег пореза на доходак грађана је прималац зараде, а не послодавац. Тако пише у закону и зараде се опорезују према тренутку исплате. Обвезник је, додаје, морао да исти пријави, а ако није, сноси адекватне последице и има обавезу да плати порез. С тим што му иде и камата уколико се оглуши на ово ново решење.

У складу са одредбама Закона о пореском поступку и пореској администрацији, почев од 4. марта 2016. године потребно је да се Пореској управи поднесе захтев за одлагање плаћања укупног износа дугованог пореза, независно од дана доспелости, најдуже до 60 месеци, и оствари право на отпис 50 одсто камате на тај дуг.

Адвокатска тумачења, међутим, сасвим су другачија. Влада Јовановић, адвокат који се бави радним правом, наглашава да накнада штете не улази у основицу за опорезивање. Исплаћена зарада за претходне године по судској пресуди представља накнаду штете за изгубљену добит и на то се порез не плаћа.

Како каже, та зарада не односи се на календарску годину у којој је исплаћена, већ на зараде остварене по календарским годинама наведеним у судској пресуди.


Коментари39
026d7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Nesic
Neznanje nije opravdanje. Godišnji porez građana na dohodak građana je obavezan za sve one koji su recimo u 2018 prihodovali više 2.470.000,00 RSD (neto), što je šestostruka prosečna plata. Kada se nekome uplati odjednom iznos od 44.000 EUR, valjda se pita da li nekome duguje za porez? Pošto je novinar uključio i advokata, toplo bih savetovao klijentu da ga ne angažuje, jer na sudu takse, honorar i eventualni angažovani veštak ekonomske struke bi došli više nego porez. Oni koji pominju zapad i njihovu praksu, bih pre svega postavio pitanje da li su svesni koje konsekvence tamo nose oni koji zbog neinformisanosti ne plate porez. Na kraju ovaj tekst je prilično tendenciozno napisan, jer svako od nas bi trebao da zna da se svi prihodi oporezuju, ili da kad ih neko dobije treba da se raspita da li su sredstva predmet oporezivanja, ili da bude obavešten od uplatioca sredstva. U ovom slučaju Poreska i država Srbija rade ispravno.
db
Dakle poreska uprava treba da primi žalbu koju je podneo verovatno imenovani građanin sa dokazima i stvar će biti završena u njegovu korist .Postoji i način -da se plati porez i traži povrat sredstava. Ali stoji da poresku prijavu nije podneo , a što je trebalo , sa dokazima o izvoru prihoda koje ima i tada ne bi bilo priče za novine .
Aca
Nije on jedini, u Srbiji, kome se to desilo! Onaj koji je ima lična primanja, na godišnjem nivou do 2.299.000 ne plaća, a sirotinja koja dobije posle 7 godina, sa kamatom i sudskim troškovima je 3 puta manja za godinu. Ko je ovde lud? Mi što trpimo, ovakvu državu, i zadnjih 30 godina se nadamo da će biti bolje!!!
Srećko
Bravo profesore Radosavljeviću, Vi mora da ste doktorirali na delima Al Kapone-a
Pop
Имамо закон који је писан од стране некомпентентних и вероватно необразованих правника и оних некомпентентних и необразованих који су га усвојили. Какву они имају логику то се не подудара ни са основним правилима понашања.
Ovdasnja
Postoje dve vrste pravnika. Jedna se trudi da napravi zakone bez rupa, druga prvo pravi rupe, pa onda zakone oko njih. Ova druga je omiljena medju vlastodrscima u Srbiji.
Препоручујем 4
EvGenije
Oh, kako grešite. Pravnici nikada nisu ni nekompetentni ni neobrazovani. Oni ovakve propise prave samo iz dva razloga: iz poslušnosti prema nalogodavcu, i iz zle namere. I sve to pod uslovom da su pravnici ti koji su pisali te propise. Iznenadili biste se u koliko slučajeva su pravnici zaobiđeni kod pisanja propisa. Uvek se setim stare nam države u kojima su podele preduzeća bile veoma česte, a čije su diobene bilanse u pravilu radili ekonomisti i inžnjeri. Kad je tokom privatizacije ili upisa u katastar neko preduzeće trebalo dokazati način sticanja vlasništva nad imovinom, tim diobenim bilansima se moglo obisati znate već šta.
Препоручујем 6

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља