среда, 19.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:17

Ове године пресађени органи само четири донора

Свест наших људи и даље је највећа препрека, упркос недавном усвајању новог Закона о трансплантацији органа, па се Србија за сада није много померила у овој области медицине
Аутор: Данијела Давидов-Кесарчетвртак, 21.03.2019. у 23:00
Много је оних који чекају трансплантацију срца (Фото EPA-EFE/Marton Monus)

Иако се очекивало да нови Закон о трансплантацији, који се усвојен пре осам месеци, обезбеди већи број донора и пресађених органа, за сада Србија није много напредовала у односу на време пре усвајања савремених прописа из ове области медицине. Од почетка године остаје забележено да је било само четири донора, преминулих особа чије су породице дозволиле да се њихови органи искористе за пресађивање тешко оболелим грађанима.

Стручњаци на ову тему нерадо говоре, али сматрају да је главни разлог због којег у нашој земљи није дошло до већег броја трансплантација недовољна координација између болница где се обављају ове операције, сујета лекара, слаба дијагностика мождане смрти, боља финансијска стимулација медицинара који су укључени у процес трансплантације иако већ добијају одређен додатак, али и то што грађани и даље имају велики број предрасуда везаних за пресађивање органа.

У Министарству здравља наглашавају да су већ покренули анализу како би видели где „шкрипи” и да ће ускоро предузети конкретније кораке како би се повећао број трансплантација, а Србија приближила равноправном чланству у организацији „Евротрансплант”, која пружа услуге центрима за трансплантацију, лабораторијама и донорским болницама у осам земаља, са више од 135 милиона људи.

– Очекујемо да ће ефекти примене новог закона, по коме су сви грађани донори, осим у случају да се у току живота нису изјаснили изричито против тога, бити видљиви за једну до две године. До сада је око 300 људи у Управи за биомедицину потписало изјаву да не жели да буде донор – истичу у Министарству здравља.

Да ли је можда кључни проблем у неразумевању закона? Младен Тодић, председник Удружења „Заједно за нови живот”, истиче да је заправо Закон о пресађивању органа изазвао бурне реакције у јавности само због недовољне информисаности, јер, ипак, последњу реч у случају да особа доживи мождану смрт, када може да буде донор, има породица.

– Само је поступак добијања сагласности поједностављен. Ипак, сматрам да је дошло до позитивних помака у разбијању страхова и предрасуда који прате тему трансплантације и донирања органа. Људи морају да знају да је законом регулисано ко може да учествује у процесу трансплантације, шта су донор болнице, да схвате да у овом процесу учествује велики број људи и да су шансе за било коју врсту малверзације апсолутно немогуће. И даље смо на ниском нивоу што се броја донора тиче, а закон треба да омогући да их буде више, баш захваљујући донор болницама и едукацији кадрова у њима. Због разних контроверзи које је изазвао својим доношењем, позитивне резултате које закон усвојен пре неколико месеци треба да донесе у овом пољу медицине тек треба да очекујемо у овој години, јер он подразумева и посебан рад на едукацији становништва, односно подизању свести на ову тему – истакао је Тодић.

(Фото Д. Јевремовић)

У Србији на трансплантацију и даље чека велики број грађана. За 600–700 пацијената потребна је трансплантација бубрега, за више од сто болесника пресађивање јетре, а за око 50 срце. Они који имају негативан став о овој области медицине кажу да не желе да размишљају о томе да не би изазвали несрећу, да се плаше да ће им у случају болести неко намерно искључити апарате за дисање, сматрају да ће њихове органе добити они који су богати и „имају везу”, а не они којима су најпотребнији у том тренутку. Лекари, с друге стране, тврде да је тако нешто немогуће, јер у процесу трансплантације учествује око 200 људи, и да је потребно да се усагласи доста параметара у лабораторији око органа даваоца и примаоца да би се орган трансплантирао. Свест људи и даље је највећа препрека.

Ана Стаменковић, новинарка РТС-а која дуже од 11 година из недеље у недељу информише људе о темама из области трансплантације органа, сматра да закон не може никога да натера да се промени.

– Морамо да утичемо на промену наше свести, да схватимо да је даривање органа важно, неопходно и корисно, као и да је овде реч о најузвишенијем чину – да се помогне болесној особи да живи – истиче Стаменковићева.

Да би се програм трансплантације боље развио и да би Србија стала раме уз раме са земљама у којима ове операције нису реткост, неопходно је, по њеним речима, да и грађани, медији, здравствени систем, држава буду на истом путу, јер од сваке карике у овом ланцу зависи развој програма пресађивања органа.

– Ако кажемо да само једно „да” може да значи спас и продужетак за много живота, и уколико је наш одговор „да” на питање да ли бисмо прихватили орган као лек када би нам затребао, зашто онда не бисмо одговорили са „да” и на питање да ли бисте даривали органе особе чији се живот неповратно угасио? – пита се Стаменковићева.

Да су помаци мали упркос доношењу новог закона сматра и прим. др Љубинко Тодоровић, из Савеза организација бубрежних инвалида Србије. Он истиче да је проблем што грађани и даље имају негативан став о овој теми и да је менталитет људи најтеже променити.

– Проблем је и што је трансплантација органа са живих донора запостављена. У САД се бележи 25 живих донора на 100.000 становника, а код нас два. Тако годишње 1.100 супружника дарује бубрег мужу или жени, а код нас се то догоди једном у десет година. У Србији се повремено догоди да мајка или отац, баба или дета, брат или сестра дарују бубрег најближима. Уз то, можда треба следити пример Хрватске, која је лидер међу кадаверичним трансплантацијама, где су лекари који раде у овој области медицине посебно новчано стимулисани – додаје др Тодоровић.

У Србији су 2018. године органи 23 донора спасили 64 живота. Успешно су обављене трансплантације 38 бубрега, 16 јетри и десет срца у пет здравствених центара. Најмлађи пацијент који је добио прилику за нови живот је седамнестогодишњи младић


Коментари13
27760
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zvonko Petrović
Većina medija prenela je ovu vest: "У Србији су 2018. године органи 23 донора спасили 64 живота. Успешно су обављене трансплантације 38 бубрега, 16 јетри и десет срца у пет здравствених центара" Na žalost ta vest nije realna, jer uspešno završen operativni postupak apsolutno ne znači da je nekom zaista život produžen, spasen. Uspešne su one transplantacije koje daju rezultat preživljavanja, a kod nas se dešavalo da u prvoj godini nakon transplantacije, čak i nakon transplantacije bubrega, umre preko 50% "uspešno transplantiranih", ali o tome se uporno ćutalo i ćuti!!! Kako onda očekivati poverenje građana? Kako očekivati širenje programa kada je u Zakonu izostavljeno formiranje liste onih koji se izjasne protiv davanja organa u slučaju moždane smrti. Ne može se očekivati poverenje kada ništa ne funkcioniše kako treba.
Zvonko Petrović
Udruženje RENALIS je učestvovalo u osmišljavanju i realizaciji programa "PRODUŽI ŽIVOT". Na žalost oni koji formulišu predloge zakona i oni koji kroz program RTS i razne tribine pokušavaju da popularišu donorstvo, uporno prave iste greške i svojim stavom, iritiraju javnost, umesto da utiču na povećanje broja donora. Iako naš logo i dalje možete videti na promo materijalu "Produži život", uglavnom nismo poželjni u akcijama, jer uporno ukazujemo na teške greške administracije Ministarstva zdravlja, nesposobne da napravi odgovarajući zakon, na izbegavanje opcije da se prilikom dobijanja lične karte, vozačke dozvole i pasoša daje izjava o stavu prema donorstvu, na činjenicu da se kriju informacije uspešnosti, preživljavanju nakon transplantacija, govori se uporno samo o broju urađenih... Sramotno je da Uprava za biomedicinu nema podatke o uspešnosti i preživljavanju. Sramotno je da pacijenti plaćaju neke od lekova u posttranspl. periodu. Ne valja gospodo!!!
Боба
Питање донирања поготово са "подразумеваном сагласношћу" која личи на орвеловску отимачину је јако контроверзно. Није ни чудо да је народ скептичан. Скептични су и на западу где се зна да је "донорска индустрија" посао у коме се врте десетине милијарди долара. Са медицинске тачке гледишта контроверзно је и узимање органа од још увек живих људи који се тако убијају (не говоримо о донацији бубрега) - за необавештене не узимају се органи са лешева. Нема доказа да том приликом не долази до стравичних патњи, сведочанства која сам читао говоре супротно. Многе ствари које нам представљају као "научно доказане" и "хумане" често нису ни једно ни друго. Било би боље када би се о овоме јавно дискутовало и са струком и са свима а не слепо копирала пракса са запада и проблеми гурали под тепих што је код нас постала навика.
dejan boban
Kad bi gradjani imali bar malo poverenja u institucije, tačnije kada bi institucije postojale uopšte, ta slika bi bila bolja...
Jimmy
A sta ocekujete u drzavi gde su vam potrebni meseci ili godine da dodjete na red za operaciju i gde jedan ogroman deo populacije ne zeli da se nadje na listi donora iz straha da ce neko da im naudi kako bi im uzeo organe? Kada ovde dodje civilizacija, bice i vise uspesnih prica ovog tipa.
Лука
Да баш чудно да у земљи где је системски отето на десетине хиљада беба, људи гаје скепсу према системском даривању органа.
Препоручујем 18

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља