уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:29

Регистрација трактора биће за многе тежа од орања

Пописом аграра 2012. године утврђено је да у Србији има око 400.000 трактора, који су тада у просеку били стари око три деценије
Аутор: Александар Бојовићчетвртак, 21.03.2019. у 20:00
(Фото Д. Јевремовић)

Пољопривредници имају још две недеље за пререгистрацију и замену старих таблица на тракторима, приколицама и радним машинама. На ово их приморава Закон о безбедности саобраћаја, који је ступио на снагу 3. априла прошле године и предвидео рок од годину дана за ову пререгистрацију.

Ако пољопривредна механизација од 4. априла не буде имала нове таблице сматраће се нерегистрованом, а пољопривредници су дужни да прикупе сву потребну документацију и папир о техничкој исправности трактора, као и да спреме неколико десетина хиљада динара, колико све кошта.

Муке ствара и то што је велики број трактора у нашој земљи у употреби дуже од 30 година. Многи пољопривредници још нису пререгистровали своје тракторе, а стручњаци сматрају да су ови нови прописи донесени „с неба па у ребра”, те да је рок за замену таблица превише кратак и да би га требало продужити.

Пописом пољопривреде из 2012. године утврђено је да газдинства у Србији поседују око 400.000 трактора, који су тада у просеку били стари око три деценије. Власници пољопривредне механизације, нарочито у централној Србији, сада страхују да њихови трактори неће моћи да прођу технички преглед. Поставља се питање и како ће трактористи који живе у брдским и планинским пределима, удаљеним 50 и више километара од најближих градова, ићи на технички преглед. Зато и не чуди што су многи земљорадници незадовољни и сматрају да је све ово само нови намет.

Према новом правилнику, да би власници трактора успешно обавили технички преглед, морају да испуне одређене захтеве – у првом реду то се односи на исправност кочионог система и сва четири пнеуматика. Неопходно је и да на возилима имају одговарајућу светлосно-сигналну опрему: оборена позициона и стоп-светла, катадиоптере, исправне показиваче правца, као и светло којим се означава задња регистарска таблица. Трактор такође мора бити означен таблом или троуглом за спора возила и мора имати жуто ротационо светло и опрему за противпожарну заштиту.

(Фото Д. Јевремовић)

Проф. др Миломир Веселиновић, стручњак за безбедност саобраћаја, каже за „Политику” да је овакву одлуку требало донети на бази озбиљне анализе о техничкој неисправности трактора који су учествовали у несрећама.

„Не могу се доносити тоталне мере за све власнике трактора зато што је један мали број, на пример, занемарио сигнализацију и исправност возила. Генерално ми нису прихватљиве мере у вези са саобраћајем које су ’избачене из рукава’ и копиране са стране, а није обављена прецизна анализа”, каже Веселиновић.

Наш саговорник сматра да трактори свакако морају да буду исправни и да је то у интересу њихових власника.

„Неки домаћини редовно одржавају тракторе, не због закона, већ због себе. Такође, трактористи рано иду на њиву и касније се враћају, увек у сумрак, и проблематично је ако немају ротирајуће светло на јавном путу. Али, ово се може решавати контролом и казнама, а не новим наметима”, закључује Миломир Веселиновић.

Нови правилник прописује да сви трактори који долазе на технички преглед морају бити фотографисани и визуелно прегледани на одговарајућем полигону. Обавезно треба да имају уграђен безбедносни рам и кабину (ова одредба примењује се већ од 1. јануара ове године). Ова новина се, за сада, не односи на тракторе произведене у периоду од 1. јануара 1983. до 3. маја 2013, па је рок за њихову уградњу померен до 2022. године. За велики број пољопривредника проблем представља и регистрација тракторских приколица, које такође морају да прођу технички преглед, што досад није рађено јер су се за њих издавале само регистрационе налепнице.

„Каква нам је пољопривреда, такви су нам и трактори”, каже за наш лист аутомеханичар из јужне Србије.

Он свакодневно поправља тракторе локалних пољопривредника и напомиње да су све то углавном машине старе и по 30–40 година.

„Недавно сам радио ’генералку’ на трактору који је 1971. годиште. За њих више и не производе резервне делове, па морамо да се довијамо уз помоћ ’штапа и канапа’”, наводи овај аутомеханичар.


Коментари17
27118
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Срба
Nedavno sam bio u prodavnici, ništa nisam kupio jer nisam imao novc, tako da sam zaboravio i da sam gladan. Radim više od Predsednika, jedem svaki treći dan ili kad odem u goste, pijem česmovaču po 2 čaše na svakih 6 sati i sada mi je mnooogo bolje, nego pre 7 godina, kako kaže Predsednik!
Pop
Kada onima koji voze prepravljena vozila za skupljanje sekundarnih sirovina vidim da imaju saobraćajnu i tablice e onda ću i ja da registrujem i moju frezu. Do tad ne pada mi napamet da ispoštujem ovaj zakon mafije trenuno na vlasti.
Jelisavcic Slobodan
Kod nas su u 80% u upotrebi traktori IMT. Nasi vajni strucnjaci neznaju da ti traktori fabricki nemaju prednje kocnice, kao ovaj na fotografiji. Tako da ti traktori ne mogu biti registrovani. Daju im podsticaj od 6.500 hiljada dinara za podsticaj po hektaru a uzmu im 20.000 za registraciju. Posto osrednje domacinstvo na selu ima oko 5 radnih masina ispada da ce godisnje morati da daju oko 1.000 evra da sve to registruju. Samo napredno Srbijo.
Лазо
Наша власт неће да законом изједначи дужину рока чувања меса у хладњачи као у Европи,па што они морају нешкодљиво уклонити или нама увалити по повољним ценама за њих и наш увознички лоби. Наша власт уводи стандарде које су у интересу Европе а не нас пољопривредника који производимо храну за Србију.
dipl. agronom
Verovatno ce Poste Srbije i akademik Skoric,predloziti amandman na ovaj propis,a preko narodnog zastupnika Marjan Risticevica...?! Ovako se plasim za realizaciju izvoza zita u Egipat,kako je obelodanio ministar Nedimovic...!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља