среда, 26.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:22
ПОЛИТИКИН ВРЕМЕПЛОВ

Калмици, наши први мигранти

У Србију су пристигли после Октобарске револуције из Русије, истакли се као вредни радници, подигли први будистички храм у Европи и 1944. пред бољшевицима побегли у свет
Аутор: О. П.уторак, 19.03.2019. у 20:00
Били су вредни радници и врло одани својој вери (Фотографије из „Политикине” фотодокументација )

Калмици, западномонголски народ који је у Србију пристизао после Октобарске револуције из Русије, од 1920. до 1923. године, били су наши први мигранти. Дом у Србији, највећим делом у Београду, после историјских бурних догађаја нашла је колонија око 400 Калмика. Брзо су задобили симпатије домаћина, а поштовање су стекли када су се показали на послу: били су вредни радници, и то на најтежим пословима у цигланама и на градилиштима (учествовали су у изградњи Палате „Албанија”, и то на копању темеља). Посебно су били вешти са коњима, па су неки од њих постали џокеји, кочијаши, касније и возачи. Жене су се најчешће бавиле шивењем и постајале су кројачице.

Поштени људи, уских очију

У априлу 1929. формира се београдска колонија Калмика, известиле су новине, а за председника заједнице изабран је бивши пуковник руске војске Абуша Алексејев.

Народ их је прозвао Кинезима, а привлачили су пажњу и тадашњих новинара. У „Политикиној” архиви налази се много фотографија које сведоче о њиховом свакодневном животу, подизању деце, светковинама, прославама, о вредним и лепим женама... Највише их је живело у Малом Мокром Лугу, а наш извештач је забележио да су се Маломокролужани лепо спријатељили са овим мирним, поштеним људима, жуте коже, уских очију и истакнутих јабучица.

„Политика” је у то време са посебном пажњом пратила изградњу храма; детаљно су новинари описивали његово опремање и изглед, свечано отварање и освештење, госте...

Унутрашњост будистичког храма који се налазио до 1944. године у данашњем Учитељском насељу у Београду

Отварање „Београдске пагоде”, обављено је 12. децембра 1929. Био је то први будистички храм у целој Европи. Плац, али и цреп и цигле за изградњу храма, поклонио је Милош Јаћимовић, индустријалац и власник циглана у којима су Калмици вредно радили. Храм је изграђен у данашњем Учитељском насељу, тадашњој периферији која се звала Пашино брдо.

По вероисповести Калмици су будисти који за врховног верског поглавара признају тибетанског далај-ламу. На отварање су стигли и представници колоније Калмика из Чехословачке и Француске, као и представници руских организација у Београду, међу њима су били и атамани донских и терских козака, јер су Калмици најчешће служили у коњичким јединицама.

Посебна пажња посвећена је 25. марту 1934, када је у храм стигао велики бронзани кип Буде и његовом освештењу. Занимљиво је како су тадашњи новинари објашњавали будистичке обичаје који су им били непознати и чудни, описујући их читаоцима до најситнијих детаља. Тада се већ и сам храм назива хорулом, а не пагодом, а многи детаљи из поклоњења Буди су стручније описани, па говоре о великом оћиру, знаку мудрости, на врху храма и хоихо звонцима. Три недеље пре освештења, Калмици су добили пакет из Јапана у којем је био велики кип Буде, карамг, гонг, бубањ, киџе и кадионице, посредством посланика Јапанског царства на Балкану. „Али, пакет са светим кипом Буде је задржан на царинарници: цариници су захтевали да се плати за улаз Буде, који их је равнодушно гледао и коме је то нирвански било сасвим свеједно, али су се сироти Калмици место њега узбудили. Одакле су они могли да плате тако велике новце?”, записао је духовито „Политикин” извештач.

Министарство правде ослободило је Калмике плаћања царине и све се добро завршило. На слици уз текст приказана су два гелонга и бакша, обучени у плаве и жуте одежде, који су зазвонили у гонг и позвали вернике у храм.

„Читали су из уских тибетанских таблица свете молитве дубоким и неразговетним гласом. На крају службе, у дубокој побожности, један за другим верници су прилазили кипу Буде, метанисали пред њим и простирали се по земљи. Онда су прилазили гелонгу, који им је из једног белог ибрика са перима из пауновог репа сипао на длан свету воду, жуту од шафрана. Половину свете воде верници су пили, а другом су квасили косе.”

Многи су у Београду добили потомство

Храм трајао само деценију

Овај храм Калмици нису дуго користили: само десетак година касније напустили су Србију. Из истих разлога због којих су отишли из Русије, кренули су даље, оног часа када се бољшевичка Црвена армија приближавала Београду. Крајем септембра 1944, спаковали су своје светиње из храма и отиснули се ка западној Европи и Америци, баш као данашњи мигранти.

Будистички храм више никоме није требао, па је нова власт 1950. прво срушила куполу, а приземље је претворено у дом културе. Просторије је касније користио Социјалистички савез радног народа, да би на послетку зграду преузела једна радна организација која је храм порушила и на темељима подигла зграду где је смештен сервис за хлађење.


Коментари1
f3138
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Alisa
Hvala za lep tekst.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља