среда, 24.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:22

У Србији сваке године 1.600 жена изгуби битку са раком дојке

уторак, 19.03.2019. у 16:01
(Фото Пиксабеј)

У Србији се сваке године у просеку код око 4.000 жена дијагностикује карцином дојке, а око 1.600 њих изгуби битку са том болешћу. По смртности од рака дојке наша земља се налази на другом месту у Европи, одмах иза Црне Горе.

Рано откривен рак дојке је излечив, поручено је данас са панела „Значај подршке у процесу лечења рака дојке” који је организован уочи Националног дана борбе против те болести, 20. марта.

Државни секретар Министарства здравља Ференц Вицко указао је на значај примарне и секундарне превенције. Промене стилова живота – престанком пушења, више физичке активности, правилна исхрана, може се смањити настанак малигних болестри за 30 одсто.

„Што се тиче секундарне превенције, важно је да се јавимо лекару када нас ништа не боли”, рекао је Вичко и нагласио да код карцинома дојке промена се напипа када је карцином у телу присутан већ две, три године.

То је довољно времена да се превентивним прегледима болест открије када је могуће излечење.

Директорка Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” Верица Јовановић упозорила је да се жене у Србији налазе у средњем ризику од оболевања када је у питању рак дојке, али да су по смртности на високом другом месту одмах иза Црне Горе.

„Један од кључних проблема је што се жене касно јављају на прегледе и болест се дијагностикује касно обично када је болест већ у трећем стадијуму”, каже Јовановић, јавља Танјуг.

Она је подсетила да је у току четврти циклус организованог скрининга рака дојке. Током три претходна циклуса која су трајала по две године, откривено је око 850 карцинома дојке.

Директор Клинике за онколошку хирургију Института за онкологију Иван Марковић указао је да жене после 45 године старости једном у две године треба да обаве превентивне прегледе – мамографију, јер се тако промене могу уочити када су у раној фази, док се не напипају.

„Када се болест открије у раној фази добром хирургијом, радиотерапијом и лековима могуће је излечење”, указао је он.

Осим хирургије и лекова, женама које се суочавају се тешком болешћу потребна је и психосоцијална подршка у лечењу рака.

Директорка Саветовалишта за жене оболеле од рака дојке „Јефимија” Славица Симић каже да су истраживања показала да жене које су биле укључене у рад психотерапијских група чак и у терминалним фазама болести живеле су дупло дуже од оних које су коз болест пролазиле без подршке.

Панел „Значај подршке у процесу лечења рака дојке” организовали компанија Авон у сарадњи са Фондом Б92.


Коментари3
88855
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
Po broju obolelih od raka smo oko sredine u Evropi, ali po broju umrlih (procenat obolelih) smo drugi, prva je Makedonija. Vasi lekari ne znaju posoa tamo.
За све жене и њихово здравље
Поштовани, Добро је што се осврћете на тему која је ужасна бољка многих жена у свету а понајвише код нас ( по вашим статистикама). Али имам потребу да саветодавцима скренем пажњу на објективне проблеме и препреке о којима се не говори и када се жене превентивно или на време прегледају... 1. неисправност мамографа 2. недовољан број мамографа ( под условом да уопште раде) 3. приватне клинике су прескупе и многим женама због домаћинства и великих трошкова неприступачне 4. лекови који се преписују често не спадају под трошкове здравственог осигурања или исто превазилазе 5. незапосленост жена које ни то не могу да приуште Ово пишем НЕ да бих било коме пребацивала, замерала нити ишта слично, већ зато што свет и жене МОРАЈУ да знају са чиме се оболеле жене сусрећу. А та болест више не бира ни године старости а не бира ни према томе да ли је неко пушач или не, да ли је нека жена рађала и дојила или не и да ли се жена храни здраво или не. Нема правила. Али бира оно главно: СТРЕС и ТЕЖАК ЖИВОТ.
Zena
Potpuno sam saglasna sa vama. Da dodam jos i sporost institucija u dijagnostici i odredjivanju terapije, nemogucnost i nedostupnost preventivnih pregleda, pa onda nemogucnost operacije i dobijanja terapije na vreme, nedostatak citostatika u zdravstevnim ustanovama, pa mukotrpni odlazak u tercijarne klinike gde bi se primala terapija (sto je za mnoge pacijentkinje veoma neugodno, skupo i zamorno). Zamislite svakodnevno putovanje u trajanju od 6 nedelja na primer od Vrsca do Sremske Kamenice na zracenje, jer Filijala Fonda u Vrscu ne placa bolnicki smestaj takvim pacijentkinjama? To je tesko i za zdrave ljude a kamoli bolesne. Pa nije ni cudo sto nam je smrtnost tako visoka.
Препоручујем 4

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља