субота, 20.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:15
ПРОНАЛАСЦИ

„Гвоздени коњ” на шинама

Први воз који је вукла парна локомотива повезао је радознале и одважне на путовање 1830. године на прузи Ливерпул–Манчестер
Аутор: Р. М.уторак, 19.03.2019. у 20:00
Први путнички воз у Европи, 1830. са Стивенсоновом парном локомотивом на релацији Ливерпул–Манчестер (Фотографије Википедија)

„Гвоздени коњ”, како су многи у 19. веку називали челичну конструкцију која је заменила коњску запрегу и вукла низ вагона по шинама, привлачио је пажњу, али и изазивао страхопоштовање становника.

Први воз који је вукла парна локомотива повезао је радознале и одважне на путовање 1830. године на прузи Ливерпул–Манчестер. Врло брзо после тога почеле су да саобраћају композиције на релацији Лондон–Единбург, а путовање између ова два града смањено је са дотадашњих дванаест дана на „свега” 50 часова.

Воз је подсећао на стари дрвени трамвај, а у почетку су шине, којима је возио, биле дрвене. Током деценија пруге су усавршаване па су шине почеле да се праве од ливеног гвожђа.

Због своје огромне тежине, локомотиве су приликом развијања брзине практично „млеле” шине и уништавале их, па су људи у то време веровали да је железница неуспешан пројекат.

Прву парну локомотиву конструисао је Ричард Тревитик 1803. године и дао јој име Lokomotion. Али та локомотива није била довољно добра да се примени у железничком саобраћају. За време пробе, због тежине локомотиве, шине су се ломиле.

Џорџ Стивенсон, који је имао визију о брзим возовима и сигурној прузи и веровао у њихове велике могућности, уочио је дa шине морају да буду далеко јаче. Направио је локомотиву „Бликсер”, која је могла несметано да вози по ојачаним шинама. Његове локомотиве су у почетку коришћене за превоз угља, а тек касније воз је постао веома значајан у превозу путника. Успеху су допринеле јаче шине и локомотива која је била прилично усавршена.

Као саветник, Стивенсон је учествовао у изградњи многих железничких пруга у Енглеској и Европи. Изградио је још 14 локомотива до 1825. године

Неповерење према парној локомотиви трајало је годинама. Власници пруга носили су се чак мишљу да своје локомотиве, уместо покретачке снаге парне машине, покрећу уз помоћ конопаца и чекрка који би били повезани са статичним машинама постављеним на више места дуж пруге.

Савремени супербрзи возови  (Фото Пиксабеј)

С временом страх од „гвозденог коња” замењен је поверењем у возове, а оно је нарочито продубљено чињеницом да су локомотиве са композицијама биле знатно брже и сигурније од свих дотадашњих превозних средстава, а нарочито кочија.

Стивенсонов рад наставио је његов син Роберт који је конструисао локомотиву „ракету”. Ова локомотива је на прузи дугачкој 50 километара успевала да развије брзину од 47 километара на сат.

Убрзо после конструисања нове локомотиве, железница је освојила скоро цео свет. Возови су били неприкосновени готово сто година, односно док примат у саобраћајној области није преузела аутомобилска индустрија.


Коментари0
b6eca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља