понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:51

Предрасуде о 25. и 27. марту 1941.

Није чудо што су британски политичари и дипломате покушавали да свим средствима, укључујући и војне ударе, увуку било коју неутралну земљу у рат, на своју страну
Аутор: Владислав Б. Сотировићсубота, 23.03.2019. у 18:00
(Фото Википедија)

 

На још једну годишњицу увлачења Краљевине Југославије у вртлоге Другог светског рата поставља се питање да ли се могло избећи оно што је задесило Србе за време самог рата (али и након 1945. године). Стога бисмо изнели нека наша запажања у циљу разбијања предрасуда о 25. и 27. марту 1941, којe се могу класификовати у три групе дезинформација.

Прва предрасуда: Приступање Краљевине Југославије Тројном пакту 25. марта 1941. је самовољан чин главног намесника кнеза Павла Карађорђевића, који је Југославију увео у савез са Немачком, Италијом и Јапаном услед свог германофилства.

Историјска истина: Сам кнез Павле, као и политички естаблишмент Краљевине, тог пролећа се могао ослонити једино на евентуалну конкретну и брзу помоћ Велике Британије, која јесте у том тренутку губила рат, али га није још и изгубила, а у односу на Трећи рајх је имала далеко веће економске и људске ресурсе, узимајући у обзир британско прекоморско колонијално царство (још увек највеће на свету). Треба узети у обзир и фактор САД, које су лебделе као Дамоклов мач изнад Хитлеровог врата. Међутим, Краљевини је била потребна конкретна и брза војна помоћ како би одбијањем потписивања савезништва са фирером евентуално одвратила аустријског каплара од напада на Југославију.

Кнез Павле је био задрти англофил и по образовању и по манирима. Стицао се утисак да би пре абдицирао него окренуо леђа Британији, а и сам Хитлер га је држао за класичну британску марионету на Балкану, што је кнез Павле у суштини и био. Британски Краљ Џорџ VI био му је рођак, што је учвршћивало савезништво са Гордим Албионом. Ипак, баш у то време, критично за опстанак Југославије, Албион је морао да коначно открије своје право лице и показао је Србима да није уопште горд, већ пре свега перфидан, што је на крају и британског трабанта кнеза Павла отерало у Хитлерово наручје како би спасавао Србе од геноцида у случају окупације и поделе Југославије, односно стварања нацифашистичке НДХ и велике Албаније са Косметом.

Друга предрасуда: Пуч од 27. марта 1941. у Београду, односно државни удар војске под руководством генерала Боривоја Мирковића и Душана Симовића био је патриотско-слободарски чин часног дела југословенских официра који је спонтано изведен и политички је био независан од било којег спољног фактора.

Историјска истина: Након брзе капитулације Француске јуна 1940. у рату против аустријског каплара остала је још само Велика Британија, са, бар како је тада изгледало, малим шансама да га добије, а много већим да склопи понижавајући мир са Берлином. Стога није ни чудо што су британски политичари и дипломате покушавали да свим средствима, укључујући и војне ударе, увуку било коју неутралну земљу у рат, на своју страну, без обзира на то коју је цену та жртвована земља морала да плати за евентуалну победу перфидног Гордог Албиона.

Главна британска марионета која је организовала пуч у Београду у ноћи између 26. и 27. марта био је бригадни генерал југословенског ратног ваздухопловства Боривоје Мирковић, који је у овом конкретном случају пре свега спроводио већ унапред разрађене планове за Југославију својих британских налогодаваца који су чак били толико дрски да 27. марта подметну краљу Петру II говор политичке подршке на Радио Београду.

Трећа предрасуда: Масовне народне демонстрације против приступања Југославије Тројном пакту које су пратиле пуч од 27. марта 1941. организационо су извели југословенски комунисти, односно тадашња илегална КПЈ.

Историјска истина: Демонстрације 27. марта биле су апсолутно спонтане јер је народ мислио да је стварно реч о издаји (с обзиром на то да нису све тачке споразума објављене јавности и с обзиром на то да се неосновано надао британској помоћи), тако да о послератној државно-партијској пропаганди да су демонстрације организовали комунисти нема ни говора, из најмање два разлога: снага, утицај и број комуниста били су мали да би анимирали велику масу демонстраната и Стаљинова директива свим КП у Европи након споразума са Хитлером од 23. августа 1939. била је јасна и беспоговорно обавезујућа за све европске комунисте, па тако и за КПЈ – стриктно се прекидају све антинемачке активности и пропаганда.

На крају, није тешко закључити и да је паљење немачке заставе на згради Туристичког уреда Немачке у Београду 27. марта 1941. била добро смишљена провокација неког Мирковићевог бритиш-трабанта како би се дао јасан изговор Хитлеру да нападне Југославију, што су Британци и хтели.

* Историчар и политиколог, Вилњус, Литванија

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари14
4ddce
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
... uglavnom je sve ovo poznato,ali nemoze da skodi da se ponovi ...i komentatori su na visini ... ali eto mi imamo reprizu okupacije ... docekacemo opet slobodu ...
Slamkamenac
Odlican tekst. Moja poruka svim komentatorima je da autor ne zagovara ovo ili ono vec samo ukazuje na propagandne mitove, koji su nama Srbima podmetnuti i koji nam zamagljuju pravu sliku, prvenstveno Engleza i nasih komunista, koji su u stvari bili vrlo oportuni faktor koji je slepo pratio interese i komande Kominterne a ne svog naroda. Imajuci ovo u vidu ipak treba reci da je zgrazanje naroda na ovakav pakt, bilo iskreno , cisto i nazalost samoubilacko. Rat bi nam se dogodio svakako, ovako ili onako, jer je , osim Nemcima odgovarao i ustasama. Ne bi tu bilo dugo mira. Niti bi se Nemci dugo zadovoljili da samo imaju prolaz kroz mrsku im Srbiju.
Саша Микић
Од целе пропаганде, коју ви помињете, је само чињеница о учешћу комуниста у дешавањима 27. марта. Што се тиче згражања народа на овакав пакт, нарочито у Србији, је сећање на Први светски рат. Наравно да је било очекивано да се Југославија што даље држи од од оних против којих смо већ једном ратовали. Да би нам се рат догодио то је неспорно, јер је ионако после уништења Јевреја и Рома у плану било уништење Словена као ниже расе. Међу њима на челу смо са Русима били ми , Срби, па онда полако и остали, без обзира на то да ли подржавали нацизам или не. То би требало да имају на уму они међу нама, који и данас подржавају идеје нацизма.
Препоручујем 5
Vladimir Dotlić
Ako je istina da Pakt nudi mir tadašnoj Jugoslaviji i soamo prolaz nemcina, niko ne govori šta bi se dogodilo sa hrvatskom i ustašama koji sy već imali spremnu NDH, samo je trebalo da nemci prvo unište jugosl. vojsku?
Бранислав Станојловић
Карактеришући кнеза Павла као "задртог англофила" господине Спасовићу сугеришете да би боље било да је био уз Хитлера?
Боривоје Банковић
Веома добра анализа, али аутор не спомиње једну битну ствар коју врло радо прећуткују заговорници теорије да је требало само да ћутимо, па нам се ништа не би догодило. А то је да се Хитлеру, односно Немачкој апсолутно није могло веровати. Немаци су прекршили све споразуме које су потписали и сва обећања која су дали. Зато верујем да није нарочито велика вероватноћа да би нас приступање тројном пакту сачувало.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља