субота, 20.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:40
ДЕЦЕНИЈА И ПО ОД ПОГРОМА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Ђурић: Призрен највише разаран због симболичког значаја

Оштећено или уништено 35 цркава и манастира
Аутор: Никола Белићнедеља, 17.03.2019. у 21:21
(Фото ЕРА)

У данима мартовског погрома оштећено је или уништено 35 цркава и манастира, а највећа разарања српских светиња догодила су се Призрену, што, уверен сам, није случајно, због симболичког значаја тог града као српске царске престонице, истиче за „Политику” директор Канцеларија за Косово и Метохију Владе Србије Марко Ђурић. На 15. годишњицу страдања српског народа и баштине на Космету, Ђурић подсећа да су „само у Призрену екстремисти уништили или оштетили 12 цркава и манастира, а више од половине датира из 13. века”.

„Реч је, дакле, о локалитетима од непроцењивог верског, културног и историјског значаја за наш народ, али и бисерима светске културне баштине, попут Богородице Љевишке. Масовни напади и разарања догодили су се и у Пећи, Урошевцу, Ђаковици и многим другим местима широм покрајине”, одговара Ђурић на питање које су најважније светиње тада оскрнављене.

Наглашава да је Канцеларија за КиМ финансијски помогла обнову многих оштећених и уништених објеката: Богословије у Призрену, Цркве Св. Саве у јужној Митровици, манастира Светих архангела, Храма Светог цара Уроша у Урошевцу, Цркве Св. Николе у Приштини, Цркве Светих врача у Призрену...

Додаје да „Канцеларија за КиМ годинама, у сарадњи с Епархијом рашко-призренском, улаже велике напоре и средства како би се реконструктивним и конзерваторским радовима наши оштећени верски објекти вратили у пређашње стање”.

„Ми, међутим, новац не издвајамо само да би се обновили или очували објекти, већ да би се и подстакли омасовљење и процват духовног живота у нашим манастирима на КиМ”, наводи Ђурић.

„Само у прошлој години смо, између осталог, определили 6.900.000 динара за реконструкцију и доградњу конака у порти Цркве Успења Пресвете Богородице у селу Бостане, 3.000.000 за наставак изградње манастирске економије у манастиру Грачаница, 15.479.000 динара за извођење столарских и ентеријерских радова на конаку манастира Грачаница, 3.970.000 за реконструкцију и адаптацију санитарних чворова истом манастиру, 4.000.000 за изградњу конака у манастиру Свети великомученик Димитрије у селу Сушица, 16.800.000 за санацију крова Саборног храма Св Ђорђа у Призрену, 1.788.000 за изградњу пода у средњовековној трпезарији манастира Бањска”, каже Ђурић и подсећа да се нашој нашој цркви на КиМ, поред овога, додељују средства на име правне помоћи, за набавку огрева и по многим другим основама.

Ђурић указује да је „опредељеност државе Србије, а тиме и Канцеларије за КиМ, за пружање сваке врсте помоћи нашој цркви, односно Епархији рашко-призренској и косовско-метохијској је неупитна”.

„Свакако ћемо наставити да у сарадњи с Епархијом и у наредном периоду на сваки начин помажемо нашој цркви у неговању и очувању свега онога што је надживело многе мрачне векове, па ће, уверен сам, надживети и ова тешка времена за наш народ на Космету”, додаје директор Канцеларије за КиМ.

„Ако се ико и питао какав је однос албанских екстремиста према српској православној баштини на КиМ, после мартовског погрома, сигуран сам нема више никакве недоумице”, истиче Ђурић. „Албанским екстремистима у нашој јужној покрајини не сметају само Срби, већ сваки белег нашег вишевековног трајања и опстанка на тој земљи. Као што нису променили ни однос према Србима, тако нису променили ни однос према српској баштини. Опасност за наше цркве и споменике културе је трајна и иманентна, и ту неће бити промене док год екстремни Албанци не напусте свој анахрон културни и цивилизацијски модел. Наша баштина на Косову и Метохији делиће судбину српског народа који тамо живи и опстаје, а Србија, то могу да вам гарантујем, неће више никада дозволити да се против Срба и свега што је српско излије онакав злочиначки и рушилачки бес као у марту 2004. године”, поручује Ђурић, на питање како данас очувати преосталу и обновљену баштину на Космету.


Коментари0
9f66c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља