субота, 20.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:57

Велика предузећа угашена, мала преслаба

Креатори српске развојне политике морају да дају приоритет аутомобилској индустрији, фармацији, машиноградњи и производњи електричне опреме, сматра економиста Иван Николић
Аутор: Јована Рабреновићнедеља, 17.03.2019. у 23:30
Производна хала Фијата у Крагујевцу (Фото ФАС)

У личној карти српске привреде „пише” да је махом чине мала и средња предузећа (МСП), а да је мало оних великих. Да ли би нам било боље када би било управо оних великих? Чини се да би, јер управо су она мотор привредног раста. У Немачкој, на пример, у 2016. години велика предузећа правила су додату вредност у секторима високих и средњих технологија у чак 70,3 одсто случајева. Код земаља Вишеградске групе – Чешкој, Мађарској, Пољској и Словачкој велика предузећа су код високих технологија остваривала 51 одсто додате вредности, а велика предузећа у Србији „направила” су само 27,8 одсто додате вредности. Ово показује анализа нефинансијско-пословног сектора Ивана Николића, са Економског института у Београду.

Он каже да, због драстичног уништавања озбиљних, великих предузећа и система у прве две деценије транзиције, прерађивачки сектор данас претежно носе мала и средња предузећа. Индустријска производња је самим тим слаба.

– Велика предузећа која улажу у иновације и убирају плодове економије пресудна су покретачка снага раста. Она малим и средњим фирмама омогућавају да учествују у ланцу снабдевања и производње. Нарочито када знамо да у великом броју случајева власници малих и средњих предузећа немају амбиције да се шире и изађу ван локалног тржишта. Те фирме по правилу остају мале заувек – каже Николић.

Додаје да због тога креатори српске индустријске и развојне политике морају да дају приоритет аутомобилској индустрији, фармацији, машиноградњи и производњи електричне опреме. Јачање и ширење великих предузећа, која послују у областима средње високих и високих технологија омогућава ширење сектора малих и средњих предузећа и само на тај начин он може да се развија.

– На примеру Немачке и земаља Вишеградске групе види се да је степен технолошке интензивности у директној вези са величином предузећа. Без дилеме, мотор раста прерађивачког сектора Немачке нису мала и средња предузећа, већ велике компаније као носиоци кључних технолошких иновација. Управо та предузећа креирају конкурентску предност Немачкој. То је суштинска разлика између перформанси немачког производног сектора и осталих земаља ЕУ, или шире посматрано, успешних и мање успешних – каже Николић.

Познато је, каже он, да је кључни структурни проблем Србије низак технолошки ниво производње, који не остварује високе стопе раста, већ се „разилазе” тренд физичког обима производње и бруто додате вредности. Србија је тако у самом светском врху по брзини увећања робног извоза што, парадоксално, не прати и раст БДП-а. Индустрију и извоз „вуку” ниско технолошке области производње, које стварају суфицит који је добар за платно-билансни резултат, али не и за привредни раст. Удео области које припадају средње високим и високим технологијама чине једва четвртину прерађивачке индустрије. Овај високо технолошки сегмент производње током 2016. створио је само 765 евра по глави становника, док је истовремено истоветна производња у Бугарској вредела 26 одсто више, у Румунији 2,2 пута више, у Словенији 5,2 пута више, а у Немачкој чак 10,3 пута више.

Чињеница је да се бруто додата вредност по запосленом повећава са величином компаније, односно да највеће компаније имају и највећу додату вредност по запосленом и да Србија заостаје за просеком ЕУ, земљама Вишеградске групе и Немачком, у свим областима нефинансијско-пословног сектора – каже овај економиста.

– Сектор малих и средњих предузећа је изузетно битан за економију Србије и с правом се, као и у осталим земљама, назива кичмом  развоја. Он стимулише приватну иницијативу и предузетничке способности, флексибилан је и брзо се прилагођава променама на тржишту, запошљава. Али, ипак има ограничен домет и без озбиљних великих предузећа и система не можемо да достигнемо жељену конкурентност и извоз сектора МСП. Последично, ни одрживо убрзање раста БДП-а – каже Николић.

Према подацима Републичког развода за статистику и Еуростата, у 2016. ван нефинансијско-пословног сектора било је 90.400 предузећа у Србији, од чега 99,5 одсто су микро, малих и средњих предузећа чији број запослених није прелазио 250. У њима је радило 633.900 хиљада људи или 59,5 одсто укупног броја запослених нефинансијско-пословног сектора. Ова предузећа су остваривала 59,4 одсто укупног промета и 48,4 одсто бруто додате вредности.

Перформансе МСП су лоше, преоптерећена су радном снагом, што смањује продуктивност. Наиме, број запослених особа по предузећу у МСП сектору Србије у 2016. износио је седам, у ЕУ – 28, док је у Вишеградској групи овај количник је био упола нижи – 3,4 и 3,1. Слична пропорција постоји и у оквиру прерађивачке индустрије, где је у Србији број запослених по предузећу достизао 11, док у ЕУ –28 и Вишеградској групи 8,3 и 5,8.


Коментари22
d5be6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
Не знам одакле вам је графички приказ привреде Немачке, Вишеградске групе и Србије. За Немачку знам да је приказ потпуно, апсолутно нетачан. Особа која је то представила нажалост појма нема о структури немачке привреде. KMU или , мала и средња привреда имаму сасвим другачији изглед: К М У 3.6 милиона предузећа 99.6 % свих предузећа су КМУ 81.8 % њих раде на школованју и обуци нараштаја 97.4 % свог извоза из Немачке су створени од КМУ Мало више пажње !
Кочапар
Шта је са ЕИ Ниш? Шта је са фабриком каблова у Јагодини? Шта је са фабриком стакла у Параћину? Шта је са ФАП-ом? Шта је са Вискозом у Лозници? Вискоза је имала крајем 80-их 10.000 радника. Зар се није могло помоћи субвенцијама и поставити неког стручног? Толике паре страним компанијама. Штета.
Željko
Nema filma i serije iz 80tih koji nije ismijavao domaću privredu. Smetalo nam što nam niko nije nad glavom.
Александар
Искрено ме радује што овде на страници Политике видим већину људи који размишљају својом главом, јер мантра "ослободиоца и стручњака Г17-" је годинама била да је носилац развоја МСП и сад одједном дођемо до суштине, када су то била наша предузећа нисмо смели да их субвенционишемо већ само да их уништимо, а онда дођу западне корпорације, па њих субвенционишемо и радимо за сићу како би они изнели профит преко гране'?? ееееееее СРБИЈО!!!
Владија Шарац
Александар је савршено описао суштину проблема. Кад се фабрика у Крагујевцу зове “Застава” Србија не сме да јој помогне. Кад се иста фабрика зове “Фиат” свака државна помоћ је у реду.
Препоручујем 30
mila simic
Drzavi uopste nije mesto u privredi ! Niti ima znanja, niti interesa. Komunizam i socijalizam su odavno prosli. Drzava stvara zakonske uslove - to je njena uloga. I kontrolise finansijske tokove prema drzavi, PIO i zdravstvenom osiguranju. Tacka. Sve ostalo je slobodno trziste. Koliko je privredne pameti, inovacija i ulaganja od strane privrednika , tolika ce biti i privreda.
Nikola
Imao sam priliku da kao turista posetim Lufthansa Tehnik i Airbus. Samo u Lufthansa Tehnik u Hamburgu radi 26.ooo zaposlenih, sada privatno preduzece, ali osnovano drzavnim parama pre 50 godina. Ista prica je za Airbus. Nisam mogao verovati, kada sam pitao, kako su osnovana. Obe firme su bile 100% u drzavnom vlasnistvu i osnovane parama poreskih obveynika u kapitalistickoj drzavi. O kakvom Vi socijalizmu pricate?!?!?! Svaka drzava ima pravo da se mesa u svoj razvoj i da odredjuje pravce i modalitete razvoja inace ce to da uradi neko drugi. Kao sto nama rade vec 20 godina!
Препоручујем 4
milan
To je fina prica koju su nam servirali "eksperti" koji su nas i doveli u situaciju da smo na samom zacelju po razvoju i ekonomiji. Socijaldemokratija vazi u vecem delu Evrope, tako je koncipirana vecina razvijenih evropskih drzava. Zasto onda nemacka, svedska i francuska drzava poseduju jedan deo akcija giganata u njihovim zemljama? To je gotovo pravilo, ostatak poseduju banke, mali akcionari, investicioni fondovi itd...I koja su to ulaganja privrednika kad nam je privreda hronicno bez novca i likvidnosti? Tako smo sve zivo pogasili i sad imamo slobodno trziste da sve uvozimo i nemamo posla. U medjuvremenu naravno Cesi sacuvase Skodu i sl, Slovenci vecinu svojih vecih firmi i sad eto imaju dobre plate i standard. Doslo je do promene strukture, kapitala i broja zaposlenih naravno ali nista nije potpuno gaseno kao kod nas.I mi sad trazimo posao kod njih. Ko li je onda u pravu pitam se?
Препоручујем 17

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља