уторак, 16.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

Мистерија блага краља Александра

На педесетогодишњицу краљевог убиства Министарство иностраних послова СФРЈ обратило се Влади Швајцарске званичном нотом у којој се каже да је „Југославија заинтересована страна у случају Александрових тајних рачуна”, али одговор никада није добијен
Аутор: Александар Апостоловскинедеља, 17.03.2019. у 23:30
Готово сва имања и виногради на Опленцу били су власништво југословенског суверена (Фото Томислав Јањић)

Да ли је Александар Први Карађорђевић био краљ Југославије или њен власник? Ово прво је историјски податак, а друго тек метафора која говори о огромном богатству једног од најугледнијих државника Европе свог времена. И писац књиге „Имовина краља Александра” Јован Поповић, некадашњи директор Архива Југославије, наводи неколико разлога због којих се одлучио да је напише.

Уосталом, и зграда у којој су чуване кључне југословенске тајне на Топчидеру, којом је Поповић извесно време управљао, задужбина је краља Александра. У време студирања Поповић је био станар Студентског дома „Иво Лола Рибар”. И ова грађевина је задужбина Александра Првог Ујединитеља и данас носи његово име.

Једном приликом, историчар и академик Владо Стругар споменуо је Поповићу да је прибавио фотокопију „Решења Среског судије за град Београд Чолаковић Н. Миодрага бр. 428/34 од 27. октобра 1938. године о распореду наслеђивања иза покојног Александра Првог Карађорђевића”. Наиме, после убиства краља у Марсељу 1934. године, његови синови Петар, Томислав и Андреј, као и супруга Марија, постали су наследници некретнина и покретних ствари које је у моменту смрти имао њихов отац и супруг. За оставштину краља био је надлежан управо Срески суд у Београду, а поступак је трајао пуне четири године, пошто је решење донето 27. октобра 1938. године.

(Фото Т. Јањић)

Један од разлога за одуговлачење доношења одлуке био је тај што Александар није написао тестамент. Други разлог је значајнији. Поседовао је велики број некретнина, акција, облигација и новца на просторима целе Краљевине Југославије, па је документа требало прибавити. То се види из самог решења, где је спецификована читава краљева заоставштина, откуцана на близу 40 густо куцаних страница. Од дворског комплекса на Дедињу и Белог двора са шумама и вртом на Дедињу, куће и имања у Улици Патријарха Димитрија бр. 52, уз пет приземних зграда на површини већој од осам хектара, потом куће у Улици Краља Александра бр. 24 са две приземне зграде, до куће у Крунској и Сарајевској улици.

Краљ ујединитељ поседовао је још четири куће у Загребу, које су му уступљене на уживање и употребу као носиоцу краљевске власти. На сличан начин стекао је и конак у Сарајеву. Дворац са дворском баштом у Дубровнику уступљен је краљу 1923. године.

Александар је у личном власништву поседовао дворац „Лесковац” у атару општине Црнојевић, са летњиковцем и шумом уређеном као парк, уз неколико приземних зграда, међу којима је била и црквена. Број ливада у Црној Гори и Сокобањи сувишно је набрајати, имајући у виду да је то била права ситница у односу на још један дворац, онај у Бохињу, са комплексом парцела и помоћним зградама.

Али, какав би то био краљ да није поседовао још један замак – ловачки, са 10 просторија, у Камничкој Бистрици. Сувишно је набрајати винограде и имања на Опленцу, јер је готово читав био његов. Међутим, оно што привлачи пажњу у решењу бр. 428/34, које се чува у архиву, јесте импозантан број акција и количина готовог новца које је поседовао краљ Александар Други. Имао је, рецимо, 3.200 акција Београдске задруге, од којих је свака вредела по 4.000 ондашњих динара, 40 акција Привилеговане аграрне банке Краљевине Југославије, вредности од по 50.000 динара. На списку је и облигација Државног спољног зајма у злату од 1922. године (Блеров зајам) – свака у номиналној вредности од по 1.000 долара – и 47 обвезница Државног зајма познатијег као Селенгманов, од 1927. године, свака од по 10.000 долара. Све поменуте акције су, наравно, гласиле на доносиоца.

Изван Београда, краљ је у трезорима и касама Морган банке и комп. у Паризу, према банчином извештају од 16. октобра 1934. године, поседовао акције Привилегованих борских рудника, облигације источних француских железница и облигације француских железница Париз–Орлеан, потом облигације француских железница ПЛМ и облигације северних француских железница, као о облигације јужних и западних француских железница. У његовом власништву било је и 40 облигација града Париза, потом акције Египатског кредитног друштва и позамашан број деоница друштва за фосфат „Du Djebel M dilla”, као и монополске обвезнице четири одсто Краљевине Србије од 1895. године. Ту се акционарска активност Александра Другог не зауставља. Имао је југословенске фундинг обвезнице пет одсто од 1933. године, у номиналној вредности од 19.050 француских франака.

Задужбина краља Александра Карађорђевића је и студентски дом у Београду који носи његово име
(Фото Анђелко Васиљевић)

У готовом новцу, на дан атентата, имао је 45.630 француских франака и 2.171 енглеску фунту, 14 шилинга и седам пенза.

Да ли је тајанствени краљ Југославије био и велики берзански мешетар? Мистерија је како је Ујединитељ, мучки убијен у својој 45. години, за 13 година апсолутне власти, до последњег путовања у Француску, стекао толико богатство. Овде је поменут само део капитала који је стицао наследством, куповином и поклонима.

– Књига има доказно, а не историјско својство. Почива на аутентичним судским подацима и стога, као аутор, нисам давао никакав суд, мишљење или коментар. У грађи двора Карађорђевића и у службеним издањима о буџету државе Југославије нема толико докумената да би се обрадом података из њих могла написати историја краљевског стицања и располагања личним новцем, имовином и акцијама – напомиње др Поповић, некадашњи кључар југословенских тајни.

Тек, након Александровог убиства настала је и трка за његовим благом о којем не постоје документовани трагови. Оно је наводно било депоновано у неком од сефова швајцарских банака. Јован Поповић истиче да је било реч о „наводној” трци, јер не само да средином и крајем тридесетих година прошлог века, већ ни данас, не располажемо поузданим подацима да ли је краљ уопште имао лични сеф у Швајцарској. Извор таквих спекулација о краљевом злату била су „закупљена два рудника” у источној Србији. Наравно, на краљево име.

Многи су желели да дешифрују ту мистерију или се дочепају краљевског мистериозног блага, односно „скривеног рачуна” у швајцарским банкама.

– То су засигурно покушали кнез намесник Павле Карађорђевић, Милан Стојадиновић, Драгиша Цветковић, удовица Марија Карађорђевић и многи други, али нико од њих није имао среће – напомиње Поповић, који, узгред, изузетно позитивно оцењује политичку улогу краља Југославије.

Да није реч само о пуким нагађањима о Александровом злату, сведочи и податак да се на педесетогодишњицу од краљевог убиства, 1984. године, Министарство иностраних послова СФРЈ обратило Влади Швајцарске званичном нотом у којој пише да је „Југославија заинтересована страна у случају Александрових тајних рачуна”. Наиме, швајцарска банкарска архива доступна је за приступ сефовима пет деценија после смрти улагача. Међутим, министарство спољних послова социјалистичке Југославије није добило позитиван одговор од швајцарских банкара.

Тако је мит настављен. Како о благу које можда још чами у неком од швајцарских трезора или га је неко у међувремену покупио, тако и о начину на који је наследник Петра Првог Карађорђевића, за којег се причало да је „го као пиштољ”, успео да стекне толико богатство, вршећи дужност монарха, односно шефа државе. Александар је, истина, био велики задужбинар и добротвор, али је чињеница да остали чланови породице Карађорђевић, расути по свету после Другог светског рата, нису живели као социјални случајеви. 


Коментари11
3e5fe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan
Nije istina da pedeset godina posle smrti ulagaca svajcarska bankarska arhiva postaje dostupna za pristup sefovima. Svajcarska nikad ne odaje identitet ulagaca u njihovim bankama-to je tamo bankarska tajna. Ako odredjen broj godina nema prometa na racunu onda novac sa racun postaje vlasnistvo svajcarske drzave. U nasoj stampi je jos oko 1980 godine lansirana prica da postoji neko blago kralja Aleksandra u svacarskim bankama za koje ce se znati 1984 na godisnjicu njegove smrti. Evo od 1984 godine prodjose dve i po decenije a blaga nigde. Sve je to izmisljotina da se skrene paznja javnosti.
Bratina
Tri i po decenije.
Препоручујем 0
Beogradjanin Schwabenländle
На " задњој " седници ових аматера што воде државу неко с е сетио те теме, а државни трезор зврји празан. Све тамо похрањене девизе су власништво приватних особа који су до добили од родбине из иностранства, нећу из ината да напишем " дијаспоре ". То је разлог за ово писаније, да се нађе начин и " то " да се отме.
Енигма
Кад будете прво решили мистерију Краља и Краљевине, решићете и мистерију његовог блага.
Pero Pavic
Само ћу прокоментарисати задњу реченицу овог текста и рећи: нажалост наша краљевска породица је у емиграцији живела као социјални случај, понижавајуће. Буквално. Живели су од помоћи наших патриота - избеглих емиграната и Цркве. А испрани мозгови и беда у земљи још причају о томе како им је краљ нешто њихово однео тј украо. Леп поздрав из Лондона
Дејан.Р.Тошић
Do nekog vremena sam verovao da će u Srbiji za 100 godina biti bolje, sad shvatam da se ni za 100 godina neće ništa menjati, jednostavno u Drzavi Srbiji se oduvek tako živelo i tu nema leka. Uvek su misterije vezane za sticanje imovine bile skrivanje, i sada u 21 veku, kada je Zakonom uredjeno usvajanje trosenog Republičkog budžeta I budžeta Beograda, Zakon se ne koristi. A Zakona o poreklu imovine nema. Sigurno sadašnji lopovi sumnjaju da je Kralj sve uzeo i da na njih ne treba da se odnosi primena Zakona o poreklu imovine, koji u Srbiji nikada neće biti izglasan. Sad im je i Kralj Aleksandar kriv. Sramota, komunisti još veruju da je Srbija nastala 1944 kad su zajedno sa Rusima ušli u Beograd i to misle do dana današnjeg u 2019.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Друштво

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља