понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:45

Бајина Башта заштитила ћирилицу декларацијом

Аутор: Бранко Пејовићнедеља, 17.03.2019. у 14:09
Манастир Рача, светионик културе у време турске владавине (Фото С. Јовичић)

Бајина Башта – Ћирилица нам је угрожена у јавним комуникацијама, па је треба заштитити. Тим ставом руководе се у Бајиној Башти, где су недавно одборници општинске скупштине једногласно усвојили Декларацију о заштити и неговању ћирилице у овој општини.

Према образложењу тог акта, употпуњеног мерама које треба да популаризују коришћење ћирилице, на подручју општине планираће се одређени дани посвећени српском језику и ћириличном писму те пружити олакшице субјектима који у јавној комуникацији користе ћирилицу.

Декларацијом, усклађеном са ставовима Министарства за културу, СО Бајина Башта је обавезала „све институције, јавна предузећа и установе да у свом раду потенцирају ћирилицу”. За спровођење се формира радно тело које предлаже конкретне мере и једном годишње подноси извештај о оствареном.

Аутор текста декларације је одборник Синиша Спасојевић, који је с одборником Зораном Раковићем предлагач овог акта. Спасојевић образлаже да је ћирилица нит која повезује српску писменост од њених почетака до данас, сведок континуитета и идентитета српског језика и културе, препознатљив знак, показатељ колико је српско наслеђе богато и утемељено.

Општинска скупштина, с потписом њене председнице Весне Ђурић, овом декларацијом је, уз остало, обавезала бајинобаштанску библиотеку „Милош Требињац” да у највећем проценту набавља књиге које су на ћирилици. Сви рачуни које издају општинска јавна предузећа и установе морају бити писани ћирилицом, код набавке производа за потребе општине гдегод је то могуће захтеваће се искључиво производи на ћирилици (на пример књиге које се поклањају поводом Дана општине). Сви корисници јавних средстава која добијају на општинским конкурсима обавезују се да у својим активностима за које су добили новац користе ћирилично писмо. Установа „Култура” се задужује да осмисли и реализује манифестацију посвећену српском језику и очувању ћирилице, а стручне службе општине Бајина Башта да пронађу законске могућности за пружање олакшица привредним субјектима с овог подручја који у свом пословању редовно користе ћирилично писмо.

Аутор декларације Синиша Спасојевић каже за наш лист да је мотив више него очигледан – занемаривање ћирилице. А ова општина има посебну обавезу као место где је постојала чувена Рачанска преписивачка школа, једна од наших највећих културних буктиња у најмрачнијем периоду турске владавине.

– У минуле три године, колико промовишем ћирилицу кроз своје ангажовање у општинском већу и у раду Скупштине општине, успео сам да јавна предузећа и установе почну да поштују Устав и сва документа достављају искључиво на ћирилици. Било је ту и неразумевања, али временом све је дошло на своје место – истиче Спасојевић, додајући да је текст декларације проследио Министарству за културу и да му је брзо стигао одговор из кабинета министра: – Захваљују на обавештењу и кажу да је похвално што је декларацијом предвиђена обавеза институција, јавних предузећа и установа у надлежности општине Бајина Башта да у раду користе ћирилицу, уз одређене мере подстицаја заштите ћирилице на територији општине.


Коментари33
fdb08
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Joca Lingvista Belosvetski
To uopste nije prakticno da se ruska cirilica zastiti a latinica koja je prava dosla na balkan zaboravi. Svako zna da je to pogresno i da obe azbuke moraju biti u upotrebi po potrebi a ne po necijem cefu.
Beogradjanin Schwabenländle
Мало сте погрешили, српски језик и писмо имају азбуку, језици на латиници имају абецеду.
Препоручујем 12
Ксенија
На почетку улице Кнеза Михаила, преко пута “Руског цара” (некада”Загреба”) налази се “Ћошак Радивоја Кораћа”. Назив је написан на оба писма - ћирилици и латиници. Волела бих да ми неко објасни коме је намењен латинични натпис? Једини закључак је да су то Хрвати или Словенци, јер остали, који знају шта је то ћошак сасвим лепо знају ћирилицу, а странцима сигурно није, јер они не могу да разумеју шта је то ћошак. Намеће се закључак да је тај натпис намењен Србима који не знају ћирилицу. Е, тако се не води рачуна о свом писму. Нико нема ништа против да се натписи на страном језику пишу одговарајућим писмом, али, за име света, зашто користити туђе писмо за натписе на српском језику?
Препоручујем 19
Sacha Bakker
@beograđanin vi ste polupali lončiće!!! Kojim pismom može Rus pisati, nego ruskom ćirilicom???!!!! Srpski jezik poznaje dva pisma, ruski ne, nego samo jedno, rusku ćirilicu. Eto šta donese demokratija, svako može da iznese svoje mišljenje, pa makar to bila i velika glupost.
Beogradjanin Schwabenländle
Случајно сам данас после подне доживео да сретнем суседа из куће, Руса, или Немца из Казахтана, или руског Немца, запитаћу га идући пут; загледа цедуљу коју му је супруга дала за куповину. Цедуља лепо написана веома лепим и читким словима руске ћирилице, живе овде од 1995 године. Питам га, како још увек, а он мени; пријатељу, мајка је користила то руско писмо, ћирилицу, отац је то исто користио, бабица на мом рођењу исто тако, о деди и баби да не говоримо, наша деца знају, користе ћирилицу, како ће бити са унуцима то још не знамо, али потрудићемо се, ми. Ми се овде сви знамо, ми који дошли оданде, сви говоримо руски или са казачким додацима, сви пишемо ћирилицом приватно, чак и супруге које су се удале за чисте Русе, и тако треба да остане. Они на то гледају потпуно реално, они су Руси, ћирилица је њихово писмо, и тачка. И свакодневно се у Немачкој све више види натписа на ћирилици, нарочито овде на југу где има највише њихових исељеника. неки пут зажалим што нисам руски приучио.
Јаков
Најбољи су ови што на латиници кажу "Морамо да штитимо ћирилицу, то је наше писмо". Иронија.
Miloš
Pa i moramo. Meni su najjači koji pljuju po ћирилици, jer jadni stranci je neće razumeti.
Препоручујем 11
stanislavsr
Tužno kad se ćirilicasmora tako braniti. Braćo Srbi - zašto je sami ne branite svakoga dana i svugde?
Јасна
Бранимо је тако што је користимо сваки дан што очигледно са вама није случај. Декларација је одличан пример систематске заштите нашег писма и језика. Велико браво!
Препоручујем 43

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља