петак, 19.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56
ПОГЛЕДИ

Ујка Семов косовски посао

Аутор: Бошко Јакшићсреда, 20.03.2019. у 18:00

Америчке амбиције не досежу дотле да и Србија уђе у северноатлантску војну алијансу, али је јасно да би решењем косовског проблема у знатној мери био блокиран канал руског утицајаАмериканци од уморних Европљана преузимају штафетну палицу трке за решење конфликта између Београда и Приштине, док актери сукоба размењују реторичке бараже пропраћене провокативним претњама.

Да ли је то део припрема српске и косовске јавности за споразум, или најава краха мировне формуле која се, по свему судећи, припрема у Вашингтону? Прва могућност делује остварљиво. Друга носи незамисливе ризике.

Да ли је, дакле, могуће да се договор постигне ове године, како су Американци најавили 2017, када су се ангажовали на решавању политичких трзавица у Албанији и обећали да ће спор Атине и Скопља бити решен 2018, а онај између Београда и Приштине 2019?

Од три најаве, две су реализоване, што у косовски мировни процес после година развлачења уноси елементе досад непостојећег оптимизма. Потврђује се утисак да је Американцима дојадила јаловост бриселских бирократа и њихова све очитија неспособност да неутралишу неуралгичне тачке региона.

Политичким емотивцима ваљда је јасно да акција Вашингтона није мотивисана љубављу према Србији или Косову, већ је део ширих геостратешких разматрања у временима пре и после проглашења независности Косова.

Спиритус мовенс ангажман администрације Доналда Трампа је детекција растућег утицаја Русије по западном Балкану, подручју којим се његов претходник није бавио, препуштајући га Европљанима, а ови су својим нечињењем Кремљу омогућили да са мало улагања оствари непропорционално велики утицај.

Када је утврђено како ствари стоје, Црној Гори је убрзан улазак у НАТО, а реплика тог процеса сада је у току у Северној Македонији. Америчке амбиције не досежу дотле да и Србија уђе у северноатлантску војну алијансу, али је јасно да би решењем косовског проблема у знатној мери био блокиран канал руског утицаја.

Колико су реалне шансе да се после деценија посртања Србија ослободи косовских букагија, да себи широм отвори простор европских интеграција, да постане атрактивна за страна улагања? Веће него икад, иако тако не делује. Штавише, атмосфера је готово предратна. Хитна седница српског Савета за националну безбедност. „Чека се тренутак за напад на Србе на северу Косова”, што је далеко од реалности, иако има и оних који сматрају да би тек оружани конфликт мањег интензитета могао да отвори врата политичком решењу.

Да се нешто ваља иза брда, сем запаљиве реторике, посредно потврђује максимализам на обе стране. Приштина у платформи тражи међусобно признање, Београд то, без парламентарне дебате и платформе, одлучно одбија и обнову дијалога условљава укидањем царина.

(Срђан Печеничић)

Вучић остаје привржен преговорима – због чега је у радикалским временима и створена његова нова политичка реинкарнација, али неповољне околности приморавају га да делује тврдо. „Сиктер са тим папиром, бандо из Приштине”, кличе Вучић поводом приштинске платформе, за коју каже да представља одлуку да се прекине дијалог. Све то уопште не значи да дијалога неће бити. Речи непримерене дипломатији имају снажну маркетиншку функцију да председника прикажу као патриотског јуришника пре него што поједине владике Српске православне цркве наставе да га називају „велеиздајником”. Припрема се да амортизује очекивани удар критика острашћених у чијем је настанку учествовао.

Са сличним негативним расположењем суочени су и у Приштини. Под сенком почетка рада Међународног суда чини се да су се најмрачнији облаци навукли и над приштинским политичким небом. Туку громови национализма: од одлуке о претварању Косовских снага безбедности у регуларну армију, преко пркосног завођења царина на српску робу, до преговарачке платформе.

Премијер Рамуш Харадинај представља се као тврди бранитељ поретка и граница, шири патриотску илузију да је спреман да се због армије замери НАТО-у, а због такса Американцима. Ко у то поверује, политички је аналфабета.

У току су пропагандистички маневри, док Вашингтон актерима сукоба оставља простор да, ако хоће, разговарају и о корекцији граница – што је идеја која се досад најгласније одбацивала у Берлину. Немци не би да их Американци избаце из игре, али нису у позицији да отворено буду против решења написаног по америчком сценарију – ако се с њим сложе у Београду и Приштини. Опасно би било да косовски проблем постане талац личног анимозитета Трампа и Ангеле Меркел или ривалитета Вашингтона и Москве.

Шатл дипломатија се интензивирала, потврђујући да је мировни процес далеко динамичнији него што се чини, што потврђују посете америчког подсекретара за политичка питања и главних саветника немачке канцеларке .

Трамп је ставио потписе на писма Вучићу и Тачију, вероватно не зна много више од тога да се Србија и Косово налазе у Европи, али његов бизнис приступ политици наговештава да жели да посао буде обављен. Ове године.

Темељ америчког решења је међусобно признање. Мислим да Вашингтон од Београда не би захтевао формално признавање косовске независности, али свакако подизање рампи за чланство Косова у УН, Унеску, Интерполу...

Вучић каже да му је десет пута теже него што је било Добрици Ћосићи и Зорану Ђинђићу. Можда притом мисли и на ону ситуацију када је Ђинђић у последњи час Немцима ускратио уговор око Смедерева и предао га Американцима. Вучићу би била добродошла подршка либералне опозиције, истих оних који су и покренули преговарачки процес, али је не добија. Његови ривали морали би да схвате да ће решење проблема Косова отворити пут дебатама о квалитету српске политике, да ће тек тада моћи да нађу савезнике на Западу, без којих овде промене режима нема. Допадало се то неком или не.

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари14
78990
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Darbo
@ Mara M. u ovom tekstu g. Jakšića nema nikakve ,,analitike" samo nastavlja u ,,svojim" pokušajima da Srbe ubedi da je crno belo a belo crno. Što nam ne ,,objasni" ko zapravo stoji iza Prištinske platforme. Verovatno bi objašnjenje bilo da su to Rusi. A vi biste onda imali još materijala za ,,duboko promišljanje".
Владимир
Имајући у обзир познати став Бошко Јакшића око добре и лоше супер силе у међународној политици, баш бих волео да позитивно прокоментарише пасус од данашње званичне изјаве америчког естаблишмена око америчког неприкосновеног права за изузеће од међународног судског гоњења америчких грађана : ...Државни секретар Мајк Помпео недавно је изјавио да Вашингтон неће дозволити да у САД уђу истражитељи који испитују америчке ратне злочине у Авганистану и на другим местима или израелске ратне злочине. Одобрене визе биће повучене, казао је Помпео и додао да би Вашингтон могао да прибегне и финансијским казнама попут блокаде рачуна, преноси АП. Где је ту правда ?
Šone
Šta mislite o transferu baze Bondstil na jesen ?
Mara M.
Uvek sa velikom pažnjom čitam autorska dela Boška Jakšića i smatram da su izvanredno istraživački i znalački napisana. Čudi me (pomalo) samo deo ljudi koji daju komentare očigledno sa suprotstavljenim stavovima. Ovde uvek ima materijala za razmišljanje a to je osnovno. Teledirigovano nikada nisam mogla da delujem, autonomnost u razmišljanju mi je bitn. I zato pozdravljam autora ovog teksta čak i onda kada ne ostavljam svoj komentar.
Staniša Mladenović
Какав утицај Русије када су скоро сви ушли у НАТО?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља