среда, 24.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52
ПЛАНЕТА ПАСА

Малтезер, миљеник жена

Личи на плишану играчку, али уме да буде опасан према незнанцима
Аутор: Р. М.петак, 15.03.2019. у 20:00
(Фотографије Пиксабеј)

Малтешки пас, или популарно малтезер, кога све чешће бирају за кућног љубимца, као раса био је познат и омиљен још код старих Грка и Римљана. Послужио је чак и као инспирација уметницима, па је постао мотив на вазама, зидовима и сликама насталим у старом веку.

Малтезер се сматра једном од најлепших пасмина у групи патуљастих паса и паса за пратњу, а такође је познат као једна од најстаријих пасмина на свету.

Раса коју познајемо данас води порекло од прадавних паса који се везују за називе јадранског острва Мљета, изгубљеног сицилијанског градића Мелита и острва Малте.

Најстарији цртеж мљетског пса налази се на једној вази која је пронађена у Етрурском месту Вулци. На њој је представа патуљастог пса који подсећа на шпица и има веома дугу длаку. Археолози су установили да се ради о Атинској школи, 500 година п. н. е. Кинолозима је од значаја натпис Melitaie који стоји изнад слике.

Аристотел даје први опис, иако само назива расе, али не наводи место настанка. Он наводи назив Melitaei catelli (Melitaeus catellus). Грчки писац Калимах (лат. Callimachus) у првом писаном извештају документује порекло мљетског пса. Описао је Canis melitaeus 230 година п. н. е. као патуљастог пса који потиче са острва Melitae, близу Корчуле.

Плиније Старији (23. п. н. е. – 79. н. е.) писао је такође о овим псима и потврдио извештај управника Александријске библиотеке Калимаха.

Лекар британске краљице Џон Кајус издао је 1563. књигу у којој наводи извештај Калимаха, али такође самостално поистовећује острво Мелита (Мљет) са Малтом и ове псе назива малтешки пинч.

У Енглеску су 1520. стигли први примерци. Тицијан Вечели насликао је мљетског пса 1576, а прва енглеска слика потиче из 1763.

Чарлс Дарвин га смешта у раздобље 6000 година п. н. е. Прва слика малтезера потиче из Египта, тачније града Фајум, а историчари је смештају у раздобље између 600 и 300 година п. н. е.

Популарност ових паса полако је пролазила, тако да је узгој замро у 17. и 18. веку. Опстанак расе доведен је у питање. Енглески извори са почетка 20. века говоре да је раса изумрла или је пред изумирањем. Верује се да је парењем са другим пасминама очувана и створена читава група паса који сачињавају групу бишона.

До данас није у потпуности разјашњено како је настао малтезер. Једни сматрају да су преци ових паса били бели овчарски или пастирски пси и да је претеча малтезера Canis molossus. Овакве претпоставке су веома мало реалне. Много је вероватнија теорија која за основу узима патуљастог белог пса познатог у класичној Грчкој. Овог пса познавали су и Римљани и Илири и Словени.

Крајем прошлог века почео је систематски узгој ових паса у Енглеској. Полазни материјал био је Maltese-Terrier, како су га тада називали. За ове потребе увезено их је неколико са копна, првенствено из Немачке и Холандије. Тада су биле дозвољене и друге боје, а тек после Првог светског рата одређено је да малтезер може бити само беле боје.

Први уписани пси 1904. у швајцарски родовник били су Моти и Афи. Мљетски псић постао је de iure италијанска раса паса 1954. године када је на годишњој скупштини Међународне кинолошке федерације (франц. Fédération Cynologique Internationale (FCI)) у Интерлакену (Швајцарска) одлучено да је Италија старатељ овој раси паса.

Овај мали пас осваја симпатије, пре свега жена, својом меком, дугом, белом, свиленкастом длаком, црном њушкицом и смеђим очима које се крију испод шишки.

Малтезер је врло храбар, одан је заштитник свог господара са чијом децом се најрадије игра, али уме да буде оштар и неповерљив према непознатим особама.

Највећи посао задаје чешљање његове до тридесет центиметара дугачке беле длаке, која ће, у супротном, постати чупава и ућебана. Иначе, овај заиста мали пас може се држати у стану и неће правити проблеме само ако се редовно води на истрчавање. Добро васпитан малтезер лајаће само када за то има повода, па неће сметати ни комшијама


Коментари0
2dd07
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља