уторак, 21.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Личност под надзором

Свака држава, па и оне са највишим степеном демократије, тежи да уђе у простор приватности својих грађана, али константно надзирани појединац губи слободу, а затим и спонтаност
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 18.03.2019. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Да ли пристајете да вам уграде поткожни чип који ће омогућити властима да стално знају где сте и шта радите? Одбијате. Зашто, ако немате шта да кријете? Шта ви заправо кријете?

Сваки појединац има много тога што треба да крије. То је право на приватност, као неотуђиво људско право. Зато нико не мора да се правда што жели да сачува своју приватност или што од других скрива неке информације које би могле да се злоупотребе против њега.

Држава треба да својим законима уређује јавни простор и јавне послове, а да појединцу – грађанину остави да сам уређује своју приватност. Нажалост, свака држава, па и оне са највишим степеном демократије, по природи свог устројства тежи да се прошири и на приватни простор и постане тоталитарна. Како могу изгледати спој технологије и тоталитарне државе описали су у својим негативним утопијама Хаксли („Врли нови свет”) и Орвел („1984”), као и британска ТВ серија „Црни петак”.

Један такав систем потпуног надзора сваког свог грађана развија Кина. Ова земља, као лидер у технолошком развоју, инсталирала је око 200 милиона камера у којима је програм који на основу карактеристика лица и пропорција тела за само три секунде препознаје сваког од њених милијарду и триста милиона грађана. То чини да су људи и њихово понашање у јавном простору под сталним надзором. Од европских земаља, Велика Британија је најпознатије „друштво надзора”, управо због милиона камера које покривају јавни простор.

Заговорници јавног видео-надзора сматрају да он смањује криминал. Људи који знају да се њихово понашање снима, да увек могу бити препознати и кажњени, у већој мери одустају од кажњивог понашања.

У кинеском моделу није реч само о надзору, већ је реч о систему који оцењује како се сваки појединац понаша у јавности, додељујући или одузимајући му социјалне бодове, награђујући га или кажњавајући. Овај систем је у експерименталној фази у тридесетак кинеских градова, а очекује се да следеће године буде уведен за целу земљу.

Систем је такав да сваки појединац има свој „збир социјалних кредита” који га позиционира на друштвеној лествици. Сви грађани стартују са хиљаду кредита, а онда, у односу на то да ли је њихово понашање оцењено као пожељно и веродостојно или као непожељно и штетно, они добијају или губе кредите, повећавајући или смањујући свој збир. Појединац са високим збиром стиче одређене друштвене повластице и олакшице, а онај са ниским губи одређена грађанска права и слободе.

Особа са високим збиром може да купује ствари са попустом, да добија робу на кредит, има мање трошкове изнајмљивања стана, лакши приступ добрим школама, предност при резервацији путовања, запослењу и слично. Особа са ниским збиром губи право да се вози авионом, брзим возом, аутобусом, не може добити кредит од банке или купити некретнину, не може резервисати хотел и слично. Што је нижи збир, то је степен ограничења већи. Појединац са нижим збиром га може поправљати чињењем добрих и друштвено корисних дела као што су добровољни рад, донирање, давање крви и слично.

Проблем су критеријуми које поставља власт, на основу којих се одузимају и додељују бодови. Одузимају се ако појединац прелази улицу ван пешачког прелаза, пуши у зони за непушаче, пребрзо вози, купује алкохол, недолично се понаша на друштвеним мрежама, поставља лажне вести, дружи се са особама које имају низак збир, итд. Бодови се губе и за криминално понашање, али и за критиковање власти.

Константно надзирани појединац губи слободу, а затим и спонтаност. Када зна да је посматран, појединац мења своје понашање, тежећи да невидљиви ауторитет види да је он добар и да се примерно понаша. Његово понашање није спонтано, већ је увек порука упућена ономе ко надзире. Социјално пожељно понашање више је мотивисано страхом од казне него што је израз унутрашњих вредности појединца.

Одрасли којима је наметнут стални надзор памте време слободе у којем није било надзора, због чега су често у прикривеном отпору према надзору. Међутим, деца и млади који одрастају у друштву прихватају надзор као нешто нормално и корисно, адаптирајући се таквом функционисању друштва и државе.

Не питамо се да ли ће, већ када ће и код нас бити тако.


Коментари8
51640
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

DAN
"Проблем су критеријуми које поставља власт, на основу којих се одузимају и додељују бодови". Ovo je najbolja konstatacija ! U Kini nema opozicije i sve je u rukama jedne vlasti tako da je nepoželjno i kritikovati vlast a kamoli demonstrirati ! Naš problemu Srbiji je i u tome što Kinu sve više posmatramo kao idealnu veliku zemlju i takav sistem kontrole mnogi kod nas smatraju opravdanim i poželjnim ! Molim objavite !
ШКК?!
Колико год камера имали у Енглеској, опет је гомила илегалних миграната, агресивних група (да не наводим тамнопуте или муслимане или какве год, има разних) тзв "но-гоу" квартова, гомила клипова на јутубу где Пакистанци или свакакви узнемиравају девојке јер кроз "њихов" крај пролазе непристојно одевене итд...
Vlad 777
Jovanovo otkrovenje - izgleda kao da polako nastupa to vreme, a izreceno je pre dve hiljade godina - govori da bez ziga (koji se prima na ruku ili celo) nece moci ni da se kupi, ni da se proda. Koliko smo daleko odatle, ili kako bi neki rekli, Koliko jos ima veliki strumpfe?
Mia
U Kanadi sam shvatila da ima toliko kamera ( skoro bas videh) da je nenormalan broj!! ali citajuci ovaj tekst nisam mogla shvatiti da idu tako daleko(nagrade I kazne) I da to moze nekog promeniti. Nazalost, u kanadi ima toliko ludih na ulici, drogosa I svakojakih da nikakve kamere ne mogu to promeniti! Ni transit system ne uspeva da ih ''uredi'' jer se I dalje voze besplatno I imaju million benefita koje mi zaposleni placamo, iako se fino ponasamo niko nam nista neda za DZ!! ali olos nekako uvek dobija masu benefita, tuzno..dzaba im kamere.
Predrag Ristić
Meni je najgore što dobar deo ljudi iz "kompjuterske branše" ima pozitivno mišljenje o čipovanju ljudi. U tome vide samo dobre strane. Tvrde da smo ionako već kontrolisani i praćeni na druge načine. A ovo sa prepoznavanjem lica je početak predvidjanja zločina u cilju preventive. Film "Minority Report".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља