среда, 26.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:22

Нема моралног права

Аутор: Симо С. Стокићуторак, 19.03.2019. у 18:00
(Фото Пиксабеј)

Академик Радомир Лукић, као један од највећих правника код Срба, био је веома јасан на својим предавањима кад је причао о моралу и његовом односу према праву. То су два потпуно одвојена појма и морал уопште није подобан за санкционисање и „боравак” у нормама важећег нормативног поретка. Јер, све оно што може да се санкционише аутоматски прелази из сфере морала у област норми позитивног права. Морал се искључиво везује за свест свакога појединца и унутрашњу санкцију, као грижу савести, а никако за право. Уколико се неки неморални поступци не могу подвести под важеће норме, онда они никада не могу постати право. А ако могу, онда губе ореол морала и прелазе у право.

 И на питању односа морала и права, дефиниција права коју сам нескромно поставио и која је супротна дефиницији званичног учења о том појму, веома јасно доказује размишљања академика Радомира Лукића која се тичу самог морала. То значи да је право производ примене норме који има непосредну материјалну правноснажност. Код морала нема никаквог „производа” и подобности за санкционисање. Морал је неухватљива категорија за правни поредак и близак је социологији, религији и погледу на свет па се не може правом устројавати.

Ако би, недајбоже, судије могле да суде сходно моралу хришћанског друштва, како би се пресудило лицима исламске вероисповести која можда баштине неке другачије моралне назоре. Морално право одвело би нас у чист волунтаризам поступајућег судије, јер шта је морално, а шта није, то је унутрашња ствар сваког појединца. Такво судство и правосуђе које би функционисало на принципима „нечијег морала” довело би до своје супротности и до истинске неправде засноване на процени и оцени моралних начела.

Академик Радомир Лукић испричао је на једном свом предавању анегдоту о свом чланству у Комисији која је била задужена за „преглед” филмова са порнографском садржином. Рекао нам је да је неморално да он као члан те комисије има привилегију да се „слади” или „згражава” због тих сцена и да истовремено то исто што је он видео забрањује и другоме да види. Осим тога, причао је, неке друштвене групе и појединци не виде ништа лоше у томе, а друге су потпуно против тога. Учио нас је да су то моралне дилеме и да свако онај који учини нешто супротно моралним начелима неке групе јесте морални преступник само у мери која њега погађа преко сопствене гриже савести. Ако нема те гриже, онда то није неморално за тога појединца и обрнуто.

 Ми морамо направити такав правни поредак који је једнак за све грађане без обзира на њихова морална начела и правду, која је посебна и различита за свакога од нас. Делиоци правде морају да суде на основу устава и закона, а не морала и правде, који су потпуно „растегљиве” категорије и могу довести до волунтаризма и тумачења права на себи својствен начин. Онда такве одлуке и пресуде нису подобне за оцену од стране виших органа и судова, па треба избегавати морал у правном поретку.

Неморално понашање кажњава се сасвим другим санкцијама од стране групе у којој је дошло до прекршаја таквих норми, кроз призму презира и одбацивања из друштва. Уколико је морални прекршај такав да крши норме неког закона, онда он више није морал, већ чисто право и та два појма су јасно раздвојена.

У многим друштвеним групама и народима неморално је да због велике разлике у годинама брак склопе таква лица или чак и да живе у ванбрачној заједници. Правни поредак већине земаља таква понашања не препознаје као прекршај норми неке гране права и то није санкционисано. Презир и изопштење из групе нису правне санкције.

 Дипл. правник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари5
0f535
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мирослав
Господо, слабо Ви разумете и нисте на интелектуалном нивоу проф. Радомира Лукића и зато прихватите мисао једног генија, без да лупате своје главе улудо.
Видоје
"Ми морамо направити такав правни поредак који је једнак за све грађане". Са таквим правним поретком било би могуће изопштити моралне норме приликом доношења пресуда. Међутим, такав правни поредак је могућ једино у бајкама, док у стварном свету никада није постојао нити ће постојати. Откако је света и века, правне норме и моралне норме већинске групе иду руку подруку, и оне су ту да се допуњују, а не да буду међусобно супротстављене. Човек није само свесно биће, него и етичко, па ако из расуђивања изоставимо моралну компоненту, онда нас то води у закон јачега - било физички јачега, било јачега по познавању права, закона и вештини да у њима тражи рупе (или да плати онога ко ће то да ради у његово име). А то аутоматски постаје потпуна супротност од онога за шта се аутор декларативно залаже: правног поретка једнаког за све грађане.
EvGenije
Tipično pravničko pranje savesti. Zato advokatima sve može stati u obraz. Već odavno je svakom jasno da pravo i pravda nisu u ljubavi, a kad i morali izbacimo iz ljudi, šta ostane? Pa, pravnici. I sam sam pravnik, da ne bude zabune.
Dragan Pik-lon
@Felipe,pre ''demokratije",za vreme komunista glavno moralno nacelo je bilo-sto je tvoje to je i moje.Danas ,kada smo usli u "'zlatno doba" ovo nacelo se modifikovalo-Sve sto je nase to je samo moje!To je zato sto je moral siri pojam od pojma pravo.....!!!
Felipe
Kakav bre moral u 21. veku?! Što bi rekao jedan veliki srpski reformator: kome je do morala, neka ide u crkvu. Koliko sam mogao lično da se uverim, svi oni koji su vaspitani da budu moralni od dolaska demokratije na naše prostore jednostavno su loše prošli u životu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља