субота, 20.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:40
ЕЛЕКТРИЧНИ АУТОМОБИЛИ

Течне батерије замењују литијумске

Сипањем електролита у резервоар возило ће добијати енергију за кретање
Аутор: Александар Тодоровићпонедељак, 11.03.2019. у 08:02
(Фотографије Пиксабеј)

Сваким даном на улицама је све више електричних аутомобила, који ће, сасвим је извесно, у блиској будућности у потпуности да замене аутомобиле са моторима са унутрашњим сагоревањем.

Главна корист биће мање загађење животне средине, јер електрични аутомобили не сагоревају гориво, па самим тим и не испуштају издувне гасове. Међутим, њихова мана је та што батерије морају често да се пуне, а за то је потребно поприлично времена. Други недостатак јесте недовољан број станица на којима би возачи могли да пуне батерије. Једно од решења може бити уградња „течних” батерија које би се пуниле за неколико минута, на већ постојећим бензинским станицама које користимо за сипање бензина. Тиме би се уштедео новац потребан за изградњу нове инфраструктуре за допуну батерија.

Професор Џон Кушман, који предаје природне науке на универзитету Пурду у Индијани (САД), објаснио је да би са пуним резервоаром течне батерије могло да се пређе око 450 километара, затим би га на станици допунили за пар минута и наставили вожњу. Иначе, професор Кушман посебно се бави проучавањем и развојем технологије течних батерија.

Ли Кронин, хемичар на Универзитету Глазгов у Шкотској, слаже се са својим колегом. Он тврди да би развојем течне батерије електрични ауто стао раме уз раме са класичним аутомобилом. Притом би и постојећа мрежа бензинских станица могла само да се преправи за пуњење електричних аутомобила.

Као и литијум-јонске батерије које покрећу већину електричних аутомобила, течне батерије отпуштају енергију путем хемијских реакција плуса и минуса батерије преко електролита који праве спој. Код литијум-јонске батерије електролит је постављен између крајева и када се истроши, батерија мора да се пуни струјом. Код течне батерије електролит стиже у течном стању, из резервоара, одакле аутомобил добија енергију потребну за покретање. Када се истроши, потребно је поново сипати електролит. Пуњење би било једноставно и брзо, готово идентично сипању горива на пумпи.

Модерне течне батерије постоје још од осамдесетих година. Карактерише их дуг век и лако допуњавање и користиле су се за разне видове складиштења енергије. Проблем су њихове димензије и тежина, па се нису употребљавале за покретање аутомобила, објаснио је Вилијем Чуех, научник са Стенфорда који се специјализовао у области проучавања батерија.

Хемичар Кронин ради на усавршавању протока енергије кроз течне батерије убацивањем електролита са високом концентрацијом металног оксида. Недавно је објавио да су направили пет пута јачу течну батерију која великом брзином пумпа електролит кроз ћелије батерије. Кушман, који је још 2016. године основао фирму за развој течних батерија и Кронин, дошли су до закључка да би течне батерије могле да буду знатно мање, па би се лакше уграђивале у електричне аутомобиле. Искоришћени електролит се не би просипао, већ би могао да се рециклира.

Ипак, ма како добро деловао проналазак, има научника који су поприлично сумњичави.

Хајлианг Ванг, професор хемије на Јејлу и експерт за складиштење енергије, каже да нова технологија може да буде револуционарна, али да има још доста препрека које мора да савлада пре него што почне масовнија употреба. Пре свега, мисли на трошкове и поузданост. Питање је и како и да ли би људи знали да источе истрошени електролит и колико би им времена било потребно за то.

Кушман каже да ће нову технологију тестирати наредне три године, док Кронин предвиђа да ће му бити потребно свега 18 месеци.

У сваком случају, литијум-јонске батерије држе монопол на тржишту електричних аутомобила, тако да ће заговорници течних батерија морати доста да се потруде око њихове промоције.


Коментари16
01639
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Радојко
Ефикасност нових бензинских мотора је два пута већа од ефикасности српских електрана. За сваку тону штетних гасова која се захваљујући електричним аутомобилима уклони из центра града добијају се две тоне штетних гасова у зони термоелектрана и угљенокопа.
Ostroilo
Gazda Jeremija, stari Latini su mnogo mladji od starih Srba a latinski je nastao iz srpskog koji je imao alfabet 5000 godina pre tih starih varalica.
Zoran
Gazda Jeremeija, ne vreuje sve sto ti zapad prica. Mnoge stvari ne idu u masovnu proizvodnju jer se ne isplate kapitalistima. Inace vojan industrija je uvek oko 20, 30 godina ispred civilne, tako da ponekad bace kosku neku i nama. Pored toga Amer nika dne bi omalovazavao niciju ideju, ja sam u Americi, nego bi te pitao hajde napravi, njega bi zaista interesovalo da ti to napravis i ne bi bio sarkastoican kao ti.
Pa nisu elekticni automobili toliko cisti
Kako pravimo struju? Lozimo ugalj. Ima tu vise dima nego iz auspuha.
Слободан
Ефикасност термоелектрана на угаљ иде до 40-ак %. Производња угља је много јефтинија од производње нафте. Не може се ни поредити.
Препоручујем 1
@Слободан
Efikasnost termolelektrane je (samo) oko 25%, zavisno od kvaliteta uglja. A taj ugalj treba iskopati, ocistiti od jalovine i prevesti, sto takodje treba energiju. Dizel je nuzno zlo, naravno da nije cist. Ali struja je nekad jos prljavija.
Препоручујем 15
Прикажи још одговора
Milan Matić
Sve se radi samo da se nebi upotrebile gorive ćelije koje su daleko efikasnije i koriste jeftin pogon na vodonik. Neće naftaši i prizvodjaći baterija da izgube profit! Potrebno je malo istraživanja da se katalitički procesi i neki detalji usavrše, pa da se dobije uredjaj koji bi proizvodio struju na bilo kom mestu. Nebi bili više potrebni ni dalekovodi ni trafostanice ni bilo koji takvi električni giganti. Struja bi se proizvodila za ceo soliter, na licu mesta, sa gorivim ćelijama čija dimenzija nebi bila veća od ormana za knjige. U automobilskoj industriji velike fabrike takve pogone već uveliko koriste. Na svemirskim stanicama, podmornicama i sličnim kritičnim mestima se isključivo koriste gorive ćelije, koje ne proizvode nikakvo zagadjenje a nuzproizvod-čista voda- se koristi za piće.
slamkamenac
A ja mislio da se na svemirskoj stanici struja doprema preko dalekovoda. Nisam verovao kada su me lagali da struja dolazi iz solarnih panela, gde to moze? Eto naucih i ja nesto. Sta kazete, treba samo malo istrazivanja, ha?
Препоручујем 1
Gazda Jeremija
Dragi "kolega". Mozete li da redakciji posaljete Vas rezime? Iskreno zelim da ga prosledim Istrazivackom timu Instituta za tehnologiju u Masacustetsu (MIT). Oni ne mogu docekati jos jednog genijalca kojem se smesi Nobelova nagrada iz fizike. Problematika centralizovanog i decentralizovanog distributivnog sistema elektricne energije je krajnje zanimljiva vladama Rusije, Amerike i Evropske unije. O Africi i Kini cu pricati kao sekundarnim trzistima. Vasa ideja o decentralizaciji i elektrifikaciji Sibirskog prostranstva donece Vam milijarde profita. Za ovu malecnu uslugu (preporuka Vaseg rezimea MIT-u), od silnog profita otplatite deo duga Republike Srbije ili ostavite otadzbini neku zaduzbinu, beskonacna zahvalnost i secanje su Vam zagarantovani!
Препоручујем 26

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља