недеља, 15.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:04

Споменик за Миру Траиловић и Јована Ћирилова

Обележје посвећено овим уметницима биће урађено на основу заједничке Фотографије, где се види како њих двоје седе на бициклу, и постављено испред Битеф театра
Аутор: Бранка Васиљевићнедеља, 10.03.2019. у 19:30
Про­стор ис­пред Би­теф те­а­тра и Велика сцена Атељеа 212 названи су по Мири Траиловић (Фото И. Милутиновић)

Ствараоцима који су обележили југословенску, српску и европску позоришну уметност Мири Траиловић и Јовану Ћирилову биће подигнуто обележје и то испред Битеф театра који су заједно основали и њиме руководили. Овaj предлог недавно су усвојили одборници Градске скупштине. Иницијативу да се подигне спомен-обележје, између осталих, покренуо је и Новица Антић, књижевни преводилац, један од блиских сарадника Јована Ћирилова.

– За идеју да Мира и Јован добију споменик био је велики број колега и поштовалаца уметности. Сматрам да је ово начин да се потврди њихов велики значај и утицај који и дан-данас постоји, да се обележи једно време, али и да се на неки начин остави легат будућим генерацијама – рекао је глумац Светислав – Буле Гонцић.

И Мира Траиловић и Јован Ћирилов издвајали су се духом због чега би обележје посвећено њима требало да буде израђено на основу чувене фотографије где се види како њих двоје седе на бициклу.

– Ова фотографија на неки начин осликава и њихов однос, али и љубав према позоришту – истакао је Гонцић.

Мира и Јован годинама су блиско сарађивали, а заједно су организовали и манифестацију Београдски интернационални театарски фестивал (Битеф).

Ове године „поклопиле су се коцкице” јер се навршава три деценије од смрти Мире Траиловић, али и 30 година од оснивања Битеф театра, тако да је ова одлука дошла у право време.

Мира Траиловић (1924–1989) завршила је Музичку академију и Високу филмску школу. У младости је била и спикерка и уредница Драмског програма Радио Београда где је режирала око 70 драма.

Њеном режијом „Фауста” 1956. у сали са 212 места у дворани некадашње куће „Борба” отворено је авангардно позориште Атеље 212.

За време њеног управниковања Атеље је постао позориште познато у свету, а био је и први театар из СФРЈ који је гостовао у САД.

Као редитељка први пут је београдској публици представила најзначајнија имена позоришне авангарде – Јонеска, Сартра, Олбија... Прва је у Европи урадила хит мјузикл „Коса”. Режирала је више од 30 представа међу којима су „Иза затворених врата”, „Дон Жуан у паклу” и „Чудо у Шаргану”.

Добитница је Октобарске награде, награде „Јоаким Вујић”, Седмојулске, „Оскара популарности”...

У њену част простор испред Битеф театра добио је име Сквер Мире Траиловић, а Велика сцена Атељеа 212 од пре пет година носи име овог великог ствараоца.

Јован Ћирилов (1931–2014) био је театролог, драматург, позоришни редитељ, драмски писац, песник, позоришни критичар... један од најзначајнијих делатника српског и модерног театра.

Годинама је био управник Југословенског драмског позоришта, а са Миром је 1967. основао један од најугледнијих европских позоришних фестивала. Био је његов уметнички директор и селектор до краја живота. 


Коментари1
a4425
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Војислав Павловић
Ако Весић сматра да на тргу Мире Траиловић треба поставити обележје Мири Траиловић и Јовану Ћирилову, што је за похвалу и поштовање према овим врсним уметницима и ствараоцима, требало би прво уредити сам трг. У оваквом стању какав је трг сада, није за похвалу ни грађанима Старог Града, а ни Београда.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља