среда, 24.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

Зашто је Цефта превазиђена

Докле год буде било политичког уплива у функционисање Цефта споразума, не може се очекивати ефикасно спровођење идеје о економском повезивању региона западног Балкана
Аутор: Дејан Јововићуторак, 12.03.2019. у 18:00
(Срђан Печеничић)

Може се рећи да је Цефта споразум, као зона слободне трговине, сада у  великој кризи, а идеја о економском повезивању региона западног Балкана  на „климавим ногама” због честих једностраних, провокативних одлука појединих влада и увођења ванцаринских баријера, посебно  у трговини са Србијом.

Нецаринске баријере и начин одлучивања у Цефта, главни су проблеми у функционисању овог регионалног  споразума, због чега  је регион још далеко од јединственог тржишта.

 Цефта секретаријат  званично је евидентирао преко 100 различитих баријера, којима се омета слободна трговина. Најновији  пример су приштинске дискриминаторске таксе од 100 одсто  на робу  из централне Србије и БиХ, и  немогућност  Цефта да реши проблем. Косовска пословна заједница позвала је на преиспитивање Цефта, и на поновно разматрање правне позиције Приштине унутар тог споразума. Она сматра да Косово не треба да буде представљено кроз Унмик него кроз сопствена права, и да читав споразум о слободној трговини не иде у корист косовским произвођачима. Истовремено је директор косовске трговинске коморе казао да Косово треба да се „поново позиционира”. „Сада је прекасно повући се из Цефта пошто је она део Споразума о стабилизацији и придруживању”, нагласио је и додао да би уместо тога, Приштина требало да инсистира на политичкој одлуци која би требало да јој омогући „признање од Србије као пуноправног члана Цефта”.

Регион западног Балкана  посустао је у даљој економској интеграцији, јер је Цефта у  садашњем облику  постала превазиђена. То је  оцењено и  на управо одржаном Копаоник бизнис форуму.

Данас у оквиру Цефта постоји више ванцаринских баријера него са било којом трећом земљом. На пример, просечно време за извоз на граничним прелазима у земљама региона износи 20 сати и кошта 158 долара и због честих застоја на прелазима, логистички трошкови износе 16 одсто БДП, што је дупло више у односу на просечних осам одсто у ЕУ. Само један дан застоја смањује извозну вредност робе за један одсто, а када су у питању пољопривредни производи седам одсто.

Временом је политика почела све више да се меша у економско функционисање Цефта. Нарочито у изборном периоду, политичари под образложењем да штите економске интересе својих произвођача, а из жеље да остваре политичке поене код гласача повлаче потезе попут ванцаринских баријера, којима се  отежава увоз робе из Србије.

У чланице Цефта Србија извози 30 одсто прехрамбених производа и то је највеће тржиште за њене произвођаче хране после ЕУ, где се извози 60 одсто ових производа. Ванцаринске баријере у извозу веома погађају Србију и баш због тога што је велики извозник, није јој у интересу да по сваку цену предузима контрамере.

Мешовити комитет на министарском  нивоу, као централни орган Цефта, не може да  нађе решење за спорне случајеве у  вези са  овим  баријерама, и да се потпишу обавезујући споразуми који би то регулисали. Пошто се одлуке доносе консензусом, до сада, ниједан ванцарински проблем није решен  мултилатерално на нивоу Цефта, већ искључиво  билатерално између  страна у спору.

Србија је зато предлагала да се приликом гласања  примени модел „консензус минус један”. Циљ предлога је да се избегне досадашња пракса да једна чланица блокира другу, приликом гласања о важним питањима. Овим моделом би се искључила из одлучивања страна у спору и избегла блокада и омогућило несметано доношење одлука. Све чланице Цефта су начелно подржале став Србије, али је тај став остао  мртво слово  на папиру.

Због неусаглашених разних  процедура и докумената, сертификата, прописа и пракси, слободних тумачења цариника и инспектора, неусклађених радних времена граничних служби, разних техничких препрека или политички мотивисаних одлука, штету не трпи само једна економија, већ цео регион западног Балкана.

Цефта се свела на класични споразум о слободној трговини, иако је  дала врло важне резултате за трговину међу земљама на овом простору. Али  дошла је у  фазу стагнације, па су  потребне  нове форме сарадње у правцу даљих економских интеграција. Цефта је достигла свој максимум и мора да се мења да би се олакшала регионална трговина, тако да буде функционална и да има механизам који решава спорове у региону.

Поједини званичници региона иницијативу Србије за економско повезивање гледају са скепсом и кроз призму политике, иако је  реч  о економском спајању свих регионалних капацитета како би се створило веће јединствено тржиште што је, оцењује се, значајно за долазак великих инвеститора.

Према томе, докле  год буде било  политичког уплива у функционисање Цефта споразума, не може се очекивати ефикасно спровођење идеје о економском повезивању региона западног Балкана, што посебно штети интересима Србије, као земље која је велики извозник у региону.

Као један од главних разлога за наставак економских интеграција је  и то што су чланице Цефта региона једне другима, после ЕУ највећи спољнотрговински партнери.

Научни саветник, некадашњи наш главни преговарач за билатералне споразуме о слободној  трговини у региону, на основу којих је  настала Цефта

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари0
2c870
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља