субота, 20.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:15

Прича о непрекинутом и заустављеном развоју

​Историјски процеси нису праволинијски прогресивно предвидиви и примери економија земаља насталих после распада Југославије могу послужити као угледни за различите школе мишљења
Аутор: Небојша Вељковићпонедељак, 11.03.2019. у 18:00
Оглас Хуга Боса за нацистичке униформе из 1933. године (Фото Википедија)

Наша прича о развоју започиње у праскозорје Другог светског рата. Први део говори о развоју немачког модног бренда „хуго бос”, који је власник под својим именом основао 1924. године. Нагли развој компаније започиње 1931. године, када се његов оснивач придружио нацистичкој партији и склопио уговор о производњи униформи за јединице СС-а, војнике СА-а и Хитлерову омладину. Производња униформи се наставила током целог рата коришћењем присилне радне снаге из поробљених земаља Европе. Од 1948. године компанија обнавља производњу, такође уз државни уговор, испоручујући униформе за полицајце и раднике поштанских уреда. Данас је „Хуго Бос” модна кућа светске класе чија мушка одела носе политичари, глумци и естрадне звезде. На српском политичком и естрадном небу се могу видети примерци најбољих одела компаније „Хуго Бос”.

На овом месту започиње други део наше приче. Мало је познато да је фабрика штофова „Теокаревић” из Вучја поред Лесковца за време окупације у Другом светском рату производила штофове за официрске униформе немачког Вермахта које је користила конфекција „Хуго Бос”.

 Лазар Теокаревић је саградио једну од најсавременијих фабрика вунених штофова у Краљевини Југославији, од перионице вуне 1928. до комплетне штофаре 1932. године. После рата комунистичка власт је Лазара Теокаревића осудила на смрт због сарадње са окупатором. Суђење је одржано 1946. године у Лесковцу, а пред изрицање пресуде из биоскопске сале се чуло уобичајено клицање: На смрт, на смрт! У затвору је Лазар Теокаревић откупио живот понудивши да аустралијску вуну која није испоручена због почетка рата 6. априла 1941. године, и све време је била у солунској луци, уступи држави, а он задржи „Лојдово” осигурање на име штете због неблаговремене испоруке. Југословенска војска је добила униформе, а Лазар Теокаревић је касније започео безбрижан емигрантски живот.

Аутору је у разговору на ову тему, деведесетих година, пензионисани директор лесковачког сајма текстила испричао да их је приликом посете шездесетих година, а он је био у тој лесковачкој политичко-привредној делегацији, Тито шокирао, а да га они нису ничим подстакли, изјавивши: „Ја сам рекао да се Теокаревић пусти из затвора”.

Поента наше приче је у следећем питању. Зашто нека друштва имају прекиде у развоју на путу од сиромаштва до богатства? Историјски процеси нису праволинијски прогресивно предвидиви и примери економија земаља насталих после распада Југославије могу послужити као угледни за различите школе мишљења. Суморна слика разорених и опустошених српских фабрика, започета инфлацијом и санкцијама деведесетих година прошлог века и довршена приватизацијом друштвене својине после 2000. године, оличена у разваљеној вили Теокаревића у Вучју, јесте парадигма за поборнике два супротстављена друштвено-економска концепта.

Марксова идеологија изнова покреће пролетере на побуну против угрожавања радничких права, док либералне демократе Фукујаминог „краја историје” немају дилему о могућностима коју нуди тржишна економија и у њеном изостанку виде узрок економског заостајања или пропадања. Први од двојице наведених је критиком капитализма придобио толико следбеника да су његове идеје промениле свет. Могуће је да су Марксови земљаци боље разумели „Капитал” (1867), или прочитали само предговор, где је написао да „земља која је индустријски јаче развијена показује слабије развијеној земљи само слику њене сопствене будућности”.

Доктор наука заштите животне средине

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари8
6d5d6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша Микић
Има ту много више разлога зашто је нека фирма ''пропала'', а нека не. Штофови из Вучја су били цењени и после национализације и фабрика је радила све до једног тренутка када је на чело дошао неко ко се више бринуо о свом интересу него о интересу фирме. Таквих примера у овој нашој Србији има доста. Мени нпр. просто ''боде очи'' пример зајечарске и јагодинске пиваре. Док једна просперира друга је отишла у стечај, а имала је и квалитет и традицију. Само једно није имала; доброг домаћина. Још једна истинита анегдота везана за фабрику из Вучја. Тамо почетком 60-тих оде доктор из лесковачког Дома здравља до Лондона службено. Када се је вратио да се похвали колегама како је купио оригинални енглески штоф за одело размотао је купљену робу и на чуђење свих, а после на шали њему, видеше на ивици штофа да је произведен у Вучју. У то доба су Вучјанци и Лесковчани куповали у фабрици рестлове за мале паре.
DrMr
Interesantna priča, i zaista ni zaključak nije potpuno pogrešan, ali teško da proizilazi iz paralele ove dve priče. Ključna i očigledna razlika je da je Hugo eksploatisao druge a ne svoju zemlju i svoj narod, naravno da su mu oprostili. Naš gospodin je eksploatisao upravo svoju porobljenu zemlju i svoj narod, i na tome se bogatio... nije li to malo bez veze?
nikola andric
Persiski cilimi i Teokarevicevi stofovi. Persiski cilimi imaju dugogisnju tradiciju bez obzira na ''nacine proizvodjne'' of feodalnog, kapitalistickog, socijalistickog i danasnjeg ''mesovitog '' (kaitalistkog& socijalistickog) poretka. Redukcija kompleksiteta je ili logicko podjednostavljanje ili simplifikacija nazvana indukcija. Od jednog primera uopstavanje na ''univeralne'' odnosno ''opste iskaze''. Dali je nasa pojmovna slika sveta binarna odnosno da li je nas mozak binaran? Upadljivo kod ''pojmovinh orijentacija'' je njihova ''opozicionalna dvopodela''. Hegel je stvorio sopstven lavirint pojmova iz koga nije mogao da izadje pa se ''spasio'' ''jedinstvom suprotnosti''. Persiski cilimi se vise ne proizvode posto ne mogu da se plate. Ameri su prosirili sopstvenu jurisdikciju na ceo svet i onemogucili Iranu ucestvovanje u svetskoj razmeni robe tako sto su iskljuceni iz dito nacina transfera novca. ''Traznja i ponuda'' ne idu zajedno kad nema nacina placanja. Jedinstveni primeri ?
Nikola Azaric
Hvala na divnom tekstu, impresivno zakljuceno, maestralno na razmisljanje obavezujuce; iz kapitalizma saljem i donosim plodove prevare , dobro naucene
Иван Грозни
Већина народа средње и источне Европе комунизам је доживела као окове. Народ који је први на Балкану устао против Турака, народ који је други на Балкану (после Грка) устао против фашизма, није устао против комунизма. Да смо поступили као наши суседи Румуни, крајем 80-их, Србија би данас била много боља земља. Хтели то да признамо или не, алтернатива капитализму не постоји. Највише од нас зависи да ли ћемо живети у колумбијском или западноевропским моделу капитализма. Мени се на жалост чини да смо много ближи колумбијском, зато што не знамо да изградимо институције. Можда је то чудно, али много лакше је дати хиљаде живота за државу, него направити систем у коме се грађевинска дозвола добија за месец дана или се не чека по шалтерима.
Иван Грозни
Jovan Aleksic Не знам само на које моделе људског друштва сте споменули алтернативе капитализму? Да ли на феудализам, робовласништво, или првобитну заједницу. Ако сте мислили на ово последње, онда би се економија заснивала на лову, риболову и сакупљању плодова у природи. Пољопривреда и градови не би постојали. Ето система без експлоатације! Једноставно, одржива алтернатива капитализму не постоји. Овим наравно не браним све патологије који капитализам гаји. А што се тиче Србије, комунизам је пао, али са закашњењем. Чак и да смо имали румунски сценарио, опет бисмо боље прошли него у ратовима деведесетих. Када смо код страних компанија, ова држава се задужује како би им исплаћивала субвенције. Значи, ипак је (највећим делом) до нас. Колико-толико нормалан капитализам је немогуће изградити без институција. А ми, на жалост, још нисмо научили како да то урадимо. Комунизам, као и све остале религије, има једну уграђену грешку. Жели да мења људску природу. А то је јако тешко.
Препоручујем 5
DAN
Alseksiću: koji sistem pre kapitalizma a nije eksplatacioni. Jer robovlasništvo i feudalizam. Vama u ova dva prethodna nije bilo ekslplatacije ?!! Ceo srednji vek je bio feudalizam sa bogatim plemstvom i siromašnim kmetovima. Pa Srbi su se oslobađali feudalizmajoš 1804!
Препоручујем 5
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља