среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:26

Нови међународни поредак

Досије Венецуела показује да је окончан униполарни поредак на челу са САД, успостављен после пада Берлинског зида, распада СССР-а, источног блока и Варшавског пакта
Аутор: ​Зоран Миливојевићпонедељак, 11.03.2019. у 18:00
(Срђан Печеничић)

Најновији руско-кинески вето у СБ ОУН којим је одбијена резолуција САД у предмету Венецуела потврђује да смо у новом светском поретку. У основи овог вета, две суперсиле, Русија и Кина, поред супротстављања САД, истовремено настоје да редефинишу ОУН и Повељу, тиме и општеприхваћене принципе и норме међународног права и система међународних односа на тим основама и тако обнове нови/стари међународни поредак. Циљ је дефинитивно оспоравање механизама униполарног света на челу са САД, који су доскора диктирале садржај и одвијање међународних односа на бази америчке „изузетности” и „пожељне нације”, како је то крајем 20. века дефинисала М. Олбрајт, бивша државна секретарка САД. САД у случају Венецуеле текућом политичком (и војном) активношћу и залагањем на глобалном плану, настоје да потврде како своју „изузетност” на платформи „Америка пре свега”, тако и право на „своју зону” утицаја (Централна и Јужна Америка), што потврђују и најновије претње државног секретара САД Помпеа Никарагви и поново Куби. Руски вето је на неки начин очекиван, као израз континуитета надметања са САД, подршке венецуеланском председнику Мадуру и потврде повратка Русије на глобалну интересну сцену. Међутим, истовремени кинески вето, који је иначе реткост и чија је употреба по правилу резервисана за кинеске непосредне интересе (Тајван, Тибет и сл.) овог пута има карактер постављања и деловања глобалне силе. У том смислу је и реч о потврди новог међународог поретка, коме у прилог, поред руско-кинеског вета, иде и чињеница да САД нису успеле да реализују одраније „проверен модел” промена режима и исти политички легализују без обзира на међународно право или политичке последице (пролећа, Мајдан, „хуманитарне” интервенције и сл.). Дакле, досије Венецуела показује да је окончан униполарни поредак на челу са САД, успостављен после пада Берлинског зида, распада СССР-а, источног блока и Варшавског пакта.

Нови, сада мултиполарни светски поредак, могао се наслутити већ 2007. на Минхенској безбедносној конференцији, чувеним говором руског председника Путина о повратку Русије на глобалну сцену, потом 2008, њеном војном операцијом у Грузији, затим наступом Кине са глобалним пројектом „Један појас, један пут” и њеном новом војно-политичком стратегијом у Пацифику (Јужно кинеско море и др.) и најзад, економском и кризом еврозоне, као увода у институционално-политичку кризу ЕУ. Данас уобличен троугао великих: САД, Кине и Русије, који управо диктира карактер и садржај савремених међународних односа, у којима се назире нова подела света, делују елементи хладног рата и трка у наоружању, дијаметрално супротстављени интереси ове тројке са протекционизмом, санкцијама и сваковрсним тензијама, слика је и прилика новог поретка. У њега смо уведени интервенцијом Русије у Сирији 2015. и опстанком режима Башара ел Асада, противно интересима САД и запада, чиме је заустављен ланац „успешних” арапских пролећа и промена режима (Либија, Ирак, Тунис) на линији западних стратешких циљева.

Сиријска криза и њен досадашњи резултат са свим елементима војно-политичког сучељавања великих сила САД и Русије враћа на сцену у неку руку и глобални принцип и механизам равнотеже снага, као историјски неоспорени модел очувања мира (ера Бизмарка у 19. веку, блоковска подела у 20). Актуелност овог модела потврђују и најновији примери криза на Корејском полуострву, Блиском истоку, Индијском потконтиненту, где нуклеарни потенцијал актера у условима изражених тензија и супротстављених интереса практично „контролише” и сузбија могућност ескалација и ширих сукоба.

Шта нови поредак значи за Србију и где је она у њему мери се и мериће се пре свега очувањем њених државних и националних интереса на питању КиМ и стратешких опредељења у интегративним процесима. Када је реч о КиМ, повратак на сцену принципа и механизама ОУН, Повеље и међународних норми и стандарда Србији иду у прилог, а аргументи одбране легитимних права добијају додатну тежину. Када је, пак, реч о интегративним процесима који подразумевају евроинтеграције, све што зависи од сопствене политичке воље (владавина права, стабилност и функција демократских институција, уређење државе на нормама и принципима правне тековине ЕУ…) није спорно. Само приступање ЕУ, као неизмењен главни стратешки циљ, зависи и зависиће од даље судбине трансатлантских односа у западној политичкој хемисфери, као и судбине саме ЕУ, коју тек чекају процеси сопственог реструктурирања и стратешког редефинисања у новом поретку, а после брегзита, мајских избора, унутрашњих и спољних идеолошких и системских ризика и дилема. У том контексту само приступање као главни стратешки циљ генерално и у погледу прокламованог (2023/25) треба смештати у реалне оквире, а тежиште усмерити на неспорно.

Дипломата у пензији

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари5
a311f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slavko
Rusija i Kina imaju pravo veta u UN več preko 70 godina i sve to vreme ga i koriste. Dakle novi svetski poredak traje več 70 i nešto godina.
Raca Milosavljevic
... hvala gospodinu Milivojevicu,hvala Politici sto je ovo objavila ... da malo vidimo sire i dalje gde smo i sta smo,u kakvom svetu zivimo ...mozda nam bude lakse ...
Cepidlaka
Reakcija Rusije kada su u pitanju Sirija a naročito Venecuela u direktnoj je vezi sa rezervama nafte. Mogućnost kontrole tih rezervi i obaranje cene na svetskom tržištu je iskonski strah Rusije. Reakcija u slučaju ugrožavanja suvereniteta manje bitnih zemalja biće manja. p.s. Da li Srbija ima rezerve crnog zlata????
mrljavko
ne mora da budem u pravu, ali bez obzira sto Rusiji stvarno ne odgovara da SAD uspostavi totalni kontrole nafte, na pr. preko Venecuele, oni nemaju sato toliko uzak fokus kako komentari navode. Rusija ima daleko sire interese, a jedan od tako realnih prirodno proizlazecim interesa je uspostavljanje dobrih i funkcionalnih veza sa Evropom. Oni u tome vide i svoj pravi ekonomski prosperotet, a sama Evropa vezano za ogromna prostranstva Rusije i njene resurse trebalo bi da vidi i svoj veliki prosperitet. Bez obzira na EU sankcije Rusiji neke najave se primetno naziru. Zato Rusija i primenjuje prilicno umerenu strategiju prema Evropi. Amerika ce uvek ostati i veliki igrac i velika sila, ali ruku na srce, ameriski kapitalzam osim sto se razvio u goropada, sve vise postaje demode sistem svesti iz zastarelih pomalo ubudjalih rafova. Naravno da on nece da odustane, ali obzirom da mu vreme prolazi, samo sve vise moci ce da se trudi.
Препоручујем 1
simon
Nema. Ali se nalazi u srcu NATO pakta kontinenta koji se zove Evropa. Raskrsnica se drugačije zove čvorište.
Препоручујем 27

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља