уторак, 21.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:07
БЕЛЕШКЕ С ПУТА: Бејрут

Утисци, укуси и умор – за памћење

Како је изгледала шетња по земљи која се труди да избрише још свеже ожиљке рата, земљи љубазних људи у узбурканом окружењу, земљи контраста и надасве – одличне хране
Аутор: Димитрије Станковићсубота, 09.03.2019. у 08:00
Бејрут (Фото Ансплеш)

Kомбинација радозналости, жеље да се види и упозна блискоисточни „Мали Париз”, да се после европског види и тај део Медитерана, али и да се проба широм света позната либанска кухиња. Довољно разлога за пут у Бејрут, зар не? Купљене авио-карте за директан двоипочасовни лет до Бејрута. Понуда хотела на интернету је поприлична. Тако су логистичка питања заправо била брзо решена, боље речено, проблеми око организације пута су се показали непостојећим. Требало је само отиснути се… Ноћу је у доласку град изгледао помало чудно, онако не баш најбоље осветљен и аветињски пуст… Али је умор учинио своје и осим жеље да се мало одспава ништа у тим ноћним часовима уопште више није ни било важно.

Наредног јутра, после одличног и обилног хотелског доручка следило је прво кратко упознавање града и шетња по пријатном, али мало прохладном времену – у даљини на брдима изнад града чак се видео и снег. Оно што је одмах упадало у очи јесте да је испред свих јавних зграда које смо успут виђали било повећано обезбеђење: присутност људи у маскирним униформама била је евидентна. У неке улице и квартове није се уопште могло ући, а у парку Санаје су нас чак упозорили да не фотографишемо једну страну лепо сређеног парка.

(Фото Пиксабеј)

Очигледно је, дакле, присуство рата у близини – сиријска граница се од Бејрута налази на само неколико стотина километара. При том, улице су биле пуне возила, најразличитијих марки и старости, од јако луксузних до оних добрано из прошлог века. Мада су улице и тротоари били у не баш најбољем стању, видело се да је грађевинска активност у пуној експанзији – чинило ми се да никада и нигде нисам видео толико дизалица. А опет, поред новијих високих зграда које су ницале на све стране, ту и тамо било би оних напуштених још из рата, који је овде завршен пре добрих 25 година! Те су зграде биле запуштене и полусрушене, са полупаним прозорима и траговима метака. Очигледно да нико није желео да се бави њиховом обновом, мада је било и оних ретких које су обновљене и изгледале врло лепо, подсећајући на архитектуру и стил града у доба пре оружаних сукоба.

Идући ка делу Бејрута где се налази највећа џамија, Мухамед ел Амин, схватили смо и то да су оне најимпресивније зграде потпуно нове, то јест да је током рата бар у том централном делу града све било уништено. Зато су и та џамија, као и маронитска (католичка) Црква Светог Ђорђа поред ње биле новосаграђене, мада су стилом одражавале старину. Тако смо шетајући дошли и до трга Етоал, названог по оном много познатијем у Паризу.

Трг Етоал (Фото Пиксабеј)

У тај се део града није могло ући колима: у неколико зракастих улица биле су нанизане дивне и складне камене грађевине, прелепе окер боје. Али оно што је одмах упадало у очи – нигде није било људи. Потпуно пусто, мада би овде човек очекивао да види гомиле туриста, ресторана или уличних продаваца. Уопште, туриста ни тада, али ни наредних дана није било. Близина рата је очигледно чинила своје…

Утисак је, међутим, био потпуно другачији када смо само мало даље прошетали до оближњег сука, модерног шопинг блока са продавницама најпознатијих светских марки. Ту је већ било пуно поготово младих људи, понајвише Либанки које нису могле да одоле искушењу куповине модерних крпица.

Модерни део града (Фото Д. Станковић)

Наша се шетња тог дана завршила у заливу Заитуна, где су високе и супермодерне зграде сведочиле о добром имовном стању власника апартмана, а јахте усидрене у маленом заливу само потврђивале да овде живе богати Либанци. Луксузни ресторани су тај утисак само употпунили. И тако, то је био у само неколико сати прави Бејрут, град очигледно препун контраста: ту су и разрушене куће и велелепне зграде, и јахте и прастаре крнтије од аутомобила, и сиромашни пешаци и најлуксузније лимузине…

Наредног смо дана одлучили да одемо ван града, до места која су се из Бејрута видела дуж обале и заправо се њоме настављала, све тамо до четрдесет километара далеког Библоса. Такси нас је прво возио до светски познатих пећина Ђеита, које су биле у најужем избору за седам светских чуда природе. И јесу импресивне: две велике пећине, од којих је горња већа, а она мања, доња, има реку по којој се чамцем обилази њена унутрашњост. Интересантно је да је у пећинама забрањено снимање, иако нам није било баш најјасније зашто – а видели смо ни Либанцима, јер се то правило и није нешто поштовало.

Поглед са видиковца (Фото Д. Станковић)

После тога следио је кратак пут до оближњег града Ђуније, где се на високом брду изнад града – до кога се долази модерном успињачом – налазе видиковац и светилиште. Са брда се заиста пружа изванредан поглед на 15 километара удаљени Бејрут, али и на пучину Средоземног мора и на мноштво градова на обали. Ту је била прилика и да попијемо укусну либанску кафу, варијанту оног што се код нас зове турска или у последње време домаћа кафа.

Пут смо наставили ка Библосу, једном од најстаријих градова на свету. Било је пријатно прошетати се тим старим градом, видети цркве и старе грађевине, сићи до луке и осетити мирис мора, али и пробати одличну храну у једном локалном ресторану.

Лука у Библосу (Фото Д. Станковић)

Када смо код јела, писати о Либану, а не поменути фантастичну либанску храну, био би прави грех. Где год смо јели, локална храна је заиста била одлична – мешавина свежег, само опраног зелениша (паприка, лука, ротквица, али и миришљаве нане), салата попут најпознатије зване табуле (од першуна и парадајза, зачињено лимуном), хумуса (пиреа који се прави од леблебија), укусних маслина, вегетаријанских сармица од виновог листа, све ово се служи као мезе, па онда до кебаба и куваних јела са јагњетином, уз додатак многих зачина. У Либану ништа није јефтино, није ни јело у ресторанима, али је квалитет и укус хране која се добије заиста изванредан. Један од ресторана у Бејруту, ван оних главних улица, био је наше вечерње одредиште сва три дана пута. Ту су локалци јели и уживали у храни – што је био најбољи знак да се ту добро и (релативно) јефтино једе…

Последњег дана мало променљиво време се потпуно стабилизовало и искористили смо да се Корнишом прошетамо поред мора. Неколико километара дугачко и врло сређено шеталиште било је пуно људи, посебно младих и деце. Многи су шетали псе. И мада Бејрут због остатака не тако давне прошлости, али и присутних сукоба у региону вероватно и даље није омиљена путна дестинација осећали смо се опуштено и пријатно гледајући те људе и море. Продужени викенд се полако завршавао. Још један ноћни лет и повратак у београдску свакодневицу. Остало је једно интересантно искуство о земљи која се труди да избрише још свеже ожиљке рата и о љубазним људима у узбурканом окружењу. А остао је, наравно, и онај укус добре хране у устима.


Коментари1
d30cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

momcilo nikolic
predivna reportaza, u principu ovakve zemlje su zanimljive i ne tako daleke od Srbije. Meni bi bilo privlacnije da idem tamo nego po Nemackoj Austriji i slicno, mada i te zemlje vredi videti bar jedanput

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља