среда, 21.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:28

Повећање инвестиција за снажнији раст

Премијерка Ана Брнабић најавила да ће у априлу бити формирано посебно тело како се реализују капитални пројекти
Аутор: Маријана Авакумовићуторак, 05.03.2019. у 12:10
(Фото Танјуг/Тања Валич)

Опрез је била кључна реч првог дана „Копаоник бизнис форма”, који је окупио незапамћен број учесника, а на отварању готово да није било празне столице. Бизнисмени су добили савет да буду посебно обазриви, а влада да буде опрезна са повећањем текуће потрошње.

Да ли је привреда Србије данас у бољој „кондицији” него што је била пре десет година у време избијања велике светске кризе? Да ли је спремнија за нове глобалне економске потресе, који се све чешће најављују? И најзад, како унапредити привредни раст?

Прошле године раст Србије износио је 4,3 одсто, што је највише од 2008. и први пут у протеклих десет година налази се на нивоу централне и источне Европе. Међутим, да би се снажан раст од пет одсто достигао и одржао у фокусу економске политике треба да буду очуване макроекономске стабилности и раст укупних инвестиција, које износе око 18 одсто БДП-а, што је недовољно.

То су поновили скоро сви који су говорили на тему „Макроекономске основе за снажан раст”. Александар Влаховић, председник Савеза еконoмиста Србије, упозорио је креаторе еконoмске политике да раст БДП-а треба доминантно да се базира на инвестицијама, са акцентом на јавне и домаће приватне, извозу и приватној потрошњи, а не јавној текућој потрошњи.

Премијерка Ана Брнабић је рекла да Влада Србије ради на томе да раст буде дугорочно одржив. С тим што она сматра да економија треба да сe трансформише тако да буде заснована на иновацијама и знању.  Представила је неке од могућности за раст. Велики потенцијал види у дигитализацији пољопривреде, због чега се заједно са ЕУ гради европски центар изврсности за дигиталну пољопривреду. Потребно је повећати површине земљишта које се наводњава и урадити електрификацију поља.

Из области енергетике и рударства најавила је да ће Србија до 2020. године имати око 700 мегавата нових енергетских капацитета из обновљивих извора енергије. Од изузетног значаја за раст је стратешко партнерство са кинеском компанијом „Циђин”, која је прошле године постала власник РТБ „Бор” и гарантовала инвестиције од 780 милиона долара у прве три године пословања.

– За нас је изузетно значајан пројекат „Јадарит” у Лозници и чињеница да Србија има 12 одсто светских резерви литијума. Одлично сарађујемо са компанијом „Рио тинто” и очекујемо да до половине ове године буде завршена претходна студија изводљивости, а да изградња самог постројења започне 2021. године. Процењени утицај овог пројекта је 1,3 одсто БДП-а – рекла је Брнабићева.

Премијерка је подсетила да је ове године повећан буџет за капиталне инвестиције и да први пут прелази 200 милијарди динара. Сваке године се извршење капиталних инвестиција побољшава, али од априла ће почети да ради комисија за имплементацију капиталних пројеката, коју ће водити она лично.

– Најбрже растући привредни сектор су информационо-комуникационе технологије и прошле године извоз ИКТ износио је чак 1,13 милијарди евра – рекла је Брнабићева и најавила постепену промену у политици подстицаја, која је до сада искључиво била базирана на субвенционисању радних места.

У том контексту, од 1. јануара ове године порез на добит за приходе од интелектуалне својине креиране у Србији нижи је за чак 80 одсто, односно износи само три одсто, уместо регуларних 15 одсто.

То, према њеним речима, нашу земљу чини конкурентном у односу на окружење, те очекује све већи број компанија из ове области да отпочне пословање у нашој земљи. Уведен је и порески кредит од 30 одсто за инвестиције у нове иновативне компаније. То треба да подстакне пре свега компаније да улажу у иновације и сопствени развој. Сви ови рецепти за дугорочни и одржив раст морају да буду зачињени владавином права, што подразумева независно, објективно, ефикасно и одговорно судство.

Синиша Мали, министар финансија, рекао је да је Србија на крају фебруара имала јавни дуг од 50,4 одсто БДП-а, а циљ је да до 2021. буде смањен на мање од 47 одсто. Он је рекао да су се протеклих година знатно променили приоритети владе и економске политике, с обзиром на то да смо 2014. године били пред банкротом.

Србија је тада имала рекордан дефицит буџета, јавни дуг преко 70 одсто и незапосленост већу од 25 одсто, али су уследиле болне и храбре мере. Србија сада има потпуно стабилне јавне финансије, суфицит на крају 2018. године од 0,6 одсто, док је 2014. имала дефицит од 6,2 одсто. Министар је нагласио да је Србија отворена за директне стране инвестиције и да смо са 3,5 милијарди евра, кад је реч о инвестицијама, доминантни у региону.

– Завршили смо период тешке фискалне консолидације. Циљ нам је да одржимо финансијску стабилност, имамо одрживи дефицит и даље смањимо јавни дуг, али и да повећамо привредни раст. Започете су структурне реформе јавне управе и јавних предузећа, која су 2012. направила нето губитак од око 70 милијарди динара, док су у 2017. имала кумулативни добитак од 20 милијарди динара. Тих 70 предузећа више нису терет за буџет – рекао је Мали.

Министар финансија дотакао се и могућности нове кризе. Он је рекао да наша земља смањује јавни дуг и друге параметре како би у случају нове светске економске кризе могла да реагује на време.

Прогнозе будућих привредних кретања на глобалном нивоу све више се карактеришу песимистичним тоновима, могло је да се чује од више говорника на „Српском Давосу”. Кључни ризик са којим се суочава светска економија јесте знатан пад светске трговине са почетних пет одсто раста на нула одсто на крају прошле године. Уколико се овако настави, могуће је и оштрије успоравање раста светске економије.

Према речима Александра Влаховића, економска активност еврозоне достигла је врхунац у другој половини 2017, када је остварен раст виши од 2,5 одсто. Од тада долази до постепеног успоравања. У овој и наредној години раст привреде еврозоне неће прелазити 1,7 одсто. То ће се, према његовим речима, одразити и на западни Балкан. Према Влаховићевим речима, Италија и Немачка, наша два главна спољнотрговинска и инвестициона партнера, успоравају активност. Стога треба бити на опрезу и текућу потрошњу држати под контролом.

Петровић: ЕПС кочи привредни раст

Павле Петровић, председник Фискалног савета, рекао је да смо у четвртом тромесечју прошле године имали  нагло успоравање привредног раста, који је са више од четири одсто пао на 3,1 проценат. Ако бисмо искључили пољопривреду, стварни раст је износио 2,2 одсто.

У другим земљама централне и источне Европе такво успоравање се не види, што значи да су за то одговорни унутрашњи фактори.

– Главни фактор успоравања у другој половини 2018. је пад производње електричне енергије за седам одсто и пад производње угља од 12 одсто. Ова област утицала је на смањење БДП-а за 0,25 процентних поена у 2018. ЕПС је у 2016. имао уобичајену производњу од 35,6 милијарди киловат-сати. У 2017. су имали пад на 34 милијарде киловат-сати и у 2018, уместо да производњу повећају за 10 одсто, они су је подигли за један одсто. ЕПС кочи раст, који може бити мањи од три одсто ове године – објаснио је Петровић.

Он сматра да, ако се говори о реформама јавних предузећа, нема места општем ставу. Важно је реформисати ЕПС, јер би могао да повећа инвестиције за 0,5 одсто БДП-а, рекао је председник Фискалног савета.

Дошла је, каже, на наплату лоша буџетска политика у погледу јавних инвестиција. Инвестиције у инфраструктуру остале су исте као и прошле године. Петровић каже да морају да се повећају инвестиције, како јавне, тако и приватне, али и да мора да се улаже у образовање. Недовољна владавина права и висок ниво корупције су, према његовој оцени, међу кривцима за низак раст.

 


Коментари2
a8c63
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дејан.Р.Тошић
Један једноставна пример.Да ли можете Бушно Буре да напуните водом? Буре је БДП Србије,Вода која се сипа јесу инвестиције а "Рупе" то је КОРУПЦИЈА.Што више сипаре воде у Бушно буре више вод излази из бурета ,зашто ? Зато што је виши притисак. Е сад.са обзиром да је држава Србија од 2008 до 2018.године повећала Јавни дуг за 14.милијарди еура и да се БДП за 1о година повећао за "идентичан"износ,долазимо до чињенице да Српска привреда нема никакав раст који се одражава на раст БДП осим"инвестиција" које директно излазе из шупљег бурета кроз системску корупцију а буре остаје увек "празно" у односу на воду која је изашла кроз рупе на бурету и која се показује кроз укупно повећање Јавног дуга. Закон о пореклу имовине се не доноси,а најављиван је и 2000 и 2008 и 2012 и 2017 године,тако да сумњам да Српски привредници не разумеју "зашто нема снажног раста Српске привреде" јер да постоји у садашњости Закон о пореклу имовине,сигурно би сала Српског "Давоса" била празна а Затворска менза пуна.!
Mihailo Vuković
Poslednji pasus i posebno poslednja rečenica su ključne za konstantno zaostajanje Srbije , uprkos bogatstvu i raznovrsnosti resursa . Najjednostavnije rečeno bi bilo , političari manje kradite i više svrsishodno ulažite .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља