Шефу украјинске државе Петру Порошенку не пише се добро једва месец дана пред председничке изборе заказане за 31. март. Порошенков политички углед почео је да се урушава практично истог часа када је пре пет година ступио на садашњу дужност. Кумовале су томе многе афере, драматичан пад животног стандарда обичних Украјинаца, расуло у армији… али и повратак Крима под државни суверенитет Русије и побуна у Донбасу.

Упркос свему, председник је успевао да се одржи на свом месту и да како-тако управља уништеном земљом, умногоме захваљујући и разједињености и бледилу опозиције, сумњивој подршци цркве, као и оној из иностранства. На све то навалила се корупција, типична за државе у транзицији. По украјинским медијима данас се више расправља о могућем импичменту Порошенка – опозиву с места председника, него о његовој евентуалној победи 31. марта.

Испоставило се да су се појединци из најужег круга председникових сарадника уплели у сумњиве послове. Реч је о илегалном увозу и препродаји елемената руског наоружања вредног чак 9,26 милиона америчких долара. Ако се зна да су украјинско-руски односи тренутно све само не добри, тај скандал неће учврстити поверење обичних грађана, гласача, према врху државе.

Оно што би Порошенку могло да угаси сваку наду у мартовски изборни успех је податак да иза поменутог „сумњивог посла” стоји син заменика секретара Савета за националну безбедност и одбрану Украјине Олега Глатковског, којег у овдашњој јавности описују као Порошенковог пословног партнера и – блиског друга.

Позиви на импичмент чују се све чешће и гласније, а најагилнија је некадашња „наранџаста принцеза” Јулија Тимошенко, актуелни председнички кандидат. Наслови у штампи попут „Људи који су на власт дошли преко крви сада се преко исте крви богате” говоре о томе какво се јавно мњење формира уочи избора. И то уз неизбежна питања: ко је све уплетен у ову аферу, ко је о њој знао али је ћутао, као и да ли је украјинска „одвојеност” од Русије само празна прича намењена ушима западних спонзора.

„Државни тужилац је свакако на страни председника, а у Врховној ради (парламенту) недостаје и гласова и времена за усвајање акта о импичменту”, тврди политиколог Руслан Бортник.

Како он подсећа, пројекат закона о импичменту стигао је у највише представничко тело у земљи још 2014. али никада није усвојен захваљујући опструкцији председникове администрације.

Својим досадашњим деловањем Тимошенкова, лидерка партије Баткившина, и сама оптужена, и то за поткупљивање бирача, јасно је показала да искуство које је стекла током „наранџасте револуције” (2004–2005) нема намеру улудо да троши. Према последњим мерењима, њен рејтинг нешто је нижи од Порошенковог, али имајући у виду чињеницу да ни он ни она на кладионицама не стоје блиставо, јасно је да је у таквим условима потезање за аферама конкурента један од легитимних и очекиваних потеза.

У настојањима да себе као кандидата што боље позиционира на изборној листи, Тимошенкова мора личност шефа државе што више да одвоји од личности Порошенка са свим његовим манама. Како објашњавају познаваоци, упорни позиви на импичмент и немају за циљ да се такав поступак спроведе у потпуности колико да се конкуренту умањи рејтинг.

Ваља имати на уму и чињеницу да све оптужбе на рачун Порошенка још нису представљене јавности, као ни имена људи који су уплетени у скандал с препродајом руског оружја. Већ и то што су информације пажљиво дозиране пре пуштања у јавност у јасно одређеним временским размацима указује на то да би у коначници требало да дају прави ефекат управо 31. марта.