субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:39

Небо је граница мог позоришног израза

Имануел Шипер, драматург швајцарске трупе „Римини протокол” и гост Београда, импресиониран је значајем позоришта у српској култури
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинпонедељак, 04.03.2019. у 20:00
Имануел Шипер (Фото Бено Тоблер)

Много ми је важнији процес истраживања од коначног резултата, да се проналазе нове тачке које нас повезују у позоришном, али и сваком другом смислу. Небо је граница мог позоришног израза..., каже за „Политику” Имануел Шипер, драматург трупе „Римини протокол”, који је протеклих дана био гост Београда. Битефовска публика и те како познаје рукопис швајцарске трупе „Римини протокол” која је освојила гран-при „Мира Траиловић”на последњем 52. издању овог фестивала са представом „Заоставштина, комад без људи”. Њени аутори Штефан Кеги и Доминик Ибер су и добитници 41. Политикине награде за најбољу режију на 52. Битефу.

Ненаметљиви Имануел Шипер одржао је у оквиру дводневног гостовања на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта у Београду предавање насловљено са „Релационе драматургије и инсценирана постдемократија”. Предавање, уједно, представља почетак нове програмске линије „Платформа” националног театра који је био Шиперов домаћин, а која ће се бавити едукацијом професионалаца из области извођачких уметности, као и едукацијом публике. Током Шиперовог предавања гледаоци су могли да се упознају са праксом трупе „Римини протокол” као и са начином рада на њиховој продукцији: тетралогији „Држава 1–4” која је реализована у сарадњи са четири позоришта и једним излагачким простором. Шипер је током двочасовног излагања говорио о њиховој пракси и специфичном приступу савременој извођачкој уметности.

– Неколико је разлога зашто сам у Београду. Наша трупа „Римини протокол” је током претходног периода са неколико представа гостовала на разним фестивалима на овим просторима. Друга веза био је светски конгрес Међународне федерације за позоришна истраживања који је прошлог лета одржан у Београду на којем сам учествовао. И трећи, недавна конференцији у Паризу поводом стварања европске мреже позоришних студија на којој сам срео Ивану Вујић. Дакле, у више наврата боравио сам у Београду и сваки пут изнова сам био импресиониран значајем позоришта у српској култури, каже Шипер на кога су посебан утисак, како каже, оставили Београђани који су отворени, срдачни људи. Прошетао је Кнез Михаиловом улицом, Калемегданом... сазнао понешто о српској историји и био запањен колико се мало о бурној прошлости са ових простора на западу зна. „Ми заправо о вашој прошлости, попришту разних догађаја не знамо готово ништа, а то је права штета”, са жаљењем констатује Шипер.

Трупа „Римини протокол” годинама уназад бави се социополитичким темама на пољу аудио-визуелних уметности. Њихов приступ документаризму подразумева ново формулисање реалности посредством уметничке трансформације, а материјал за своја дела најпре траже у проблемима „обичних” људи, а у њиховим представама често нема професионалних глумаца.

– У последње време бавимо се у великој мери позориштем на ивици онога што би театар могао да буде. Рецимо, фокусирамо се доста на публику и покушавамо да јој дамо шансу да уђе у туђе ципеле, да другачије посматра свет око себе. Користимо и документа и документарни приступ, са друге стране то је и у извесном смислу класичан приступ позоришту, да се на догађаје, појаве, личности гледа из туђе перспективе. И у старом грчком театру било је важно да се са стране уђе у туђу перспективу и да се тако до краја разуме нека друга особа, објашњава Шипер са којим смо разговарали уочи предавања у Народном позоришту у Београду и додаје:

– Документарни театар се наравно развија у различитим правцима. Постоји, рецимо, тренд да се позориште на известан начин враћа уназад, у смислу да се удаљава од документарног и поново враћа класичном приступу. Оно што је нама важно јесте истраживање. У „Римини протоколу” заправо спроводимо дуге фазе истраживања да бисмо се што боље упознали са материјом коју обрађујемо. Данас, у време када је пропаганда јако активна и заправо главна вест, важно је да знамо, умемо да читамо документа на одређени начин. Да сами стварамо слику шта је истина користећи различита документа и критичко и сопствено размишљање.

Имануел Шипер, предавач и истраживач на неколико универзитета и уметничких академија у Немачкој и Швајцарској, како нам открива, и сам је био извођач. Једно време бавио се и независним продукцијом, онда га је у извесном тренутку позвао директор позоришта у Хамбургу и рекао му да би било лепо да дође у њихово позориште и да ради као драматург. Ни ту се Шипер није зауставио будући да се огледао и у домену дизајна, сценографије… Докторирао је на тему „релационих драматургија” на Универзитету Леупхана у Лунебургу, а предаје студије перформанса и драматургије на департману за Уметност и друштвене промене у Хамбургу.


Коментари2
fae5d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola, jel ti dobro?
Primećuje se ulazak na velika vrata alternativnih scenskih promotera u Narodno pozorište, koje, kao kuća od primarnog značaja za našu kulturu, ne sme biti arena performansa i prodaje magle. Nova upravnica je već pokazala kako će to izgledati, na žalost. Balet i opera mogu da se slikaju. Dejane, vrati se, sve ti je oprošteno.
nikola andric
Morfemi su najkrace reci ili izrazi cijom se kombinacijom mogu generirati bezbroj novih kovanica tako da jezik ima ''beskonacne mogucnosti''. Ali, sa druge strane, pravo cudo jezika je da se znacenje iskaza razume i kad je po prvi put izrazeno. Formula ''S je P'' (subject i predikat) izgleda jednostavno ali, ocevidno, ima infinitivnu upotrebnu vrednost. Zbog toga bih umesto ''generativne gramatike'' postavio kao primarne ''morfeme''. Kao sto ovaj ''autor'' ilustrira moguce je povezivati morfeme potpuno proizvoljno kako bi se generirala ''neka znacenja''. Tako se knjizevnost i umetnosti sopstvenom reklamom odrzavaju kao nesto ''vazno''. Vazno za njihove proizvodjace. Opste merilo vrednosti je novac pa sto god moze da se proda , izgleda, ima neku ''inherentnu'' vrednost.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља