четвртак, 18.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:13

Авдо Карабеговић Зворнички је Србију називао мајком

Нисам против да нека нова или безимена улица добије име Шабана Шаулића. Наш Шабац и његов родни град је и велик и град широке душе. Али се не могу сложити да се избрише име улице једног песника српског патриоте
Аутор: Салих Селимовићсреда, 06.03.2019. у 18:00
Авдо Карабеговић (Фотографије Википедија)

Овај текст пишем без икакве намере да увредим вредну породицу Шабана Шаулића или да потценим великана наше естраде. Шабан Шаулић је заиста био краљ наше естраде, а многе његове песме ће заслужено ући у антологију. Шабан је и као човек оставио утисак озбиљне и одмерене личности који себи није дозвољавао никакве афере и учествовање у прљавим играма на естрадној сцени.

Повод за овај чланак је предлог да се Улица Авде Карабеговића преименује у Улицу Шабана Шаулића. Нисам против да нека нова или безимена улица добије име Шабана Шаулића. Наш Шабац и његов родни град је и велик и град широке душе. Али се не могу сложити да се избрише име улице једног песника српског патриоте као што је био Авдо Карабеговић Зворнички који је свој патриотизам јавно испољавао крајем 19. и почетком 20. века због којег је био прогањан од старне аустроугарске окупационе власти. Та туђинска власт је песника хапсила и одузела држављанство због његовог патриотизма. Он је Србију називао мајком. Да би широј читалачкој публици било јасно ко је био Авдо Карабеговић Зворнички (Халидбегов), изнећу његову кратку биографију.

Авдо Карабеговић Зворнички (Халидбегов) рођен је 1878. године у Модричи. Као и песник Авдо Хасанбегов, његов брат од стрица, основно образовање је стекао у месту рођења. Школовање је наставио у Цариграду, али га напушта и долази у Србију и уписује се у учитељску школу у Алексинцу коју завршава 1905. године. За учитеља је био постављен у Малом Зворнику због чега је и називан Зворнички. Разболео се од туберкулозе и умро 1908. године у лозничкој болници у 30. години. Интересантно је што је он био рођен када је Аустро-Угарска окупирала Босну и Херцеговину, а умро када је Хабзбуршка Монархија извршила срамну и насилну анексију Босне и Херцеговине. Испред пратње и ковчега са његовим посмртним остацима ношене су и турска и српска застава и његови пријатељи и поштоваоци српски песници су га достојно испратили. Испред његовог имена је често стајало слово С чиме је хтео да нагласи да је национално Србин, а муслиман по вери. Авдо Карабеговић Зворнички сахрањен је у Београду. На сахрани се испред пријатеља и српских књижевника од Авде Карабеговића Зворничког опростио наш познати књижевник Бранислав Ђ. Нушић. Цео посмртни говор пренео је „Цетињски вјесник” бр. 51 из 1908. године. У каснијем „Гласу Црногорца” такође је пренет тај говор. О томе су писали историчар др Вукић Илинчић, публициста Јово Бајић, аутор овог текста као и други аутори.

Једна од патриотских песама посвећена Србији коку је Авдо написао као аустроугарски војник
Једна од патриотских песама посвећена Србији коју је Авдо написао као аустроугарски војник

Авдо је своје песме објављивао је у „Босанској вили” и „Зори”, али и у другим најугледнијим српским књижевним листовима тог времена. Своје муслиманско осећање је држао, али и свој српски патриотизам. Због свог патриотизма он је као војник у аустроугарској војсци у Пешти одлежао шест месеци затвора. Ни то га није заплашило па је и даље наставио са ширењем српске националне идеје код војника муслимана. Неке његове песме су биле објављене у збирци „Побратимство” заједно са песницима и патриотима Омер-бегом Сулејманпашићем-Деспотовићем и Османом А. Ђикићем 1900. године у Београду. Његови пријатељи су приредили и издали збирку песама под насловом „Авдо Карабеговић, Пјесме”, штампа Ч. Стефановић, Београд 1905. године. Писао је песме Бранку Радичевићу, Вуку Караџићу, Србији, Дубровнику, Косову.

После Авдове смрти, опет његови верни пријатељи издали су „Авдину споменицу” 1909. године. У тој  „Споменици” су објављени чланци, песме и сећања најбољих српских песника који су били посвећени драгом пријатељу и искреном српском песнику С Авди Карабеговићу Зворничком (Халидбеговом).

Историчар

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари35
dd1fc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bato
Zahvalan sam Vam gospodine Selimovicu za ovaj clanak o Avdi Karabegovicu Zvornickom,o njegovom patriotizmu i patriotskoj poeziji.Hvala mnogo zato sto se o ovakvim ljudima malo ili skoro nista ne zna.Evo usput spiska malenog patriota Srba-Muslimana,velikih imena,nazalost ostavljenih zaboravu.Mehmed Pasa Sokolovic,Omer-beg Sulejmanpasic Despotovic,Dervis-beg Ljubovic,Ali-Eiza dautovic,Sakih karabegovic,Mehmed Kurt,Avdo Karabegovic Hasanic,Salih Kazazovic,Hatidza i njen brat Osman Djikic,Ibrahim hadziomerovic,Ali Fehim Dzabic,Asim Seremet,Smailaga Cemalovic,Muhamed Mehmedbasic,Mustafa Golubic,Dervis Secerkadic,Hamid Kukic,Hasan Rebac,Sukrija Kurtovic,Mujo Pasic,Hasan Brkic,Sukrija Kurtovic,Uzeiraga Hdzihasanovic,Mustafa Mulalic.Resad Kurtagic,Mujo Pasic,Dzemal i Sukrija Bijedic,Osman Karabegovic,Sefket Maglajlic,Mithat Muratbegovic,Omer,Avdo i Hamza Humo,Skender Kulenovic,Camil Sijaric,Mehmed Mesa Selimovic,Dervis Susic,Alija Konjhodzic,Emir Kusturica i Vase ime takodje.
MladaBosna
Vjecna Slava ovome SRBINU muslimanske vjere.!!!
D. Kokorski
"Авдо Карабеговић Зворнички је Србију називао мајком". Pa naravno, zna covjek ko mu je majka. Istina, mnogi Bosnjaci tako nesto negiraju ili pak o tome nerado govore. Kao prvo kriva je politika bsnjaskog rukovodstva, a zatim "kriva je i psihologija". U doba uzimanja islama na nasim prostorima je to bilo nesto negativno, nesto sto se smatralo izdajom i sramotom. Takav stav je proizveo "osjecaj krivice" kod muslimana jer su "izdali pradjedovsku vjeru". Krivicu za ovo snosi i SPC koja se odnosima "macehincki" prama onima koji su presli na islam, jer im je "oduzela srbstvo". Poznato je da i danas SPC "priznaje" za Srbe samo one koji su pravoslavne vjere. Pogledajmo, kod drugih nacije to nije tako, naprimjer kod susjeda Albanaca, oni pored najvece grupacije muslimana imaju i relativno nmogo hriscana, katolika i pravoslavaca. Ali, oni su svi Albanci u osjecaju nacionalne pripadnosti.
Родион
Хвала аутору. Хвала редакцији. Поучно и дубоко људски. Ваљда ће они који о томе одлучују наћи начин да се сећањем на Шабана не изгуби сећање на Авда. У тим стварима не сме бити супституције.
Radoslav
Izvesni Karabegović bio je učitelj u srezu srebreničkom između dva rata. Moj otac je bio tamo kao učitelj od 1931. do 1941. godine. Posedujem jednu fotografiju iz tridesetih godina na kojoj su svi učitelji sreza srebreničkog, među njima i taj Karabegović. Interesuje me da li je on možda sin Avde Karabegovića. Na slici mi liči na njega, a i slično je obučen (fes i leptir mašna). Interesuje me da li pisac članka Salih Selimović zna nešto o tome.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља