понедељак, 22.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:13

Шта радити са селом

Аутор: Бранислав Гулансреда, 06.03.2019. у 18:00
(Фото Гордана Мирковић)

Најкраћи пут до уништења једне земље је изумирање села и уништавање аграра. Србија се сад налази на том путу. Много се само говори о селу. Али по Уставу, у Србији не постоји ниједно село. У њему пише да су све су то насељена места, а има их око 4.700?! У 86 одсто тих места број становника опада. Од тог броја 1.200, или свако четврто, је у фази нестајања. У 1.034 има мање од по 100 житеља, а у 550 има мање од по 50 становника. Зрачак наде и светло на крају тунела за опстанак села и останак у њима види се у акцији „500 задруга у 500 села” и формирању Националног тима за спас села. То је и спас Србије. Акцију воде Министарство за регионални развој и Академијски одбор за село САНУ. Од њеног покретања, 2017. године, све донедавно, основано је око 350 нових задруга. Тако је 95 задруга добило близу милијарду динара бесповратног новца. Он ће да помогне отварање исто толико малих задружних предузећа. У тексту „Кључ је у задругама”, објављенoм у „Погледима” 19. фебруара, у делу у којем се говори како би држава могла да помогне задругама кроз кредите и на друге начине, омашком сам изоставио да је то пројекат др Славице Кораћ. О томе је она говорила приликом отварања Сајма опреме за воће и поврће, у Београду, од 13.до 16.септембра 2017. године .

Суморна је слика српског села, посебно брдско-планинских подручја. Јер, у селима нема ко да ради, а у градовима нема шта да се ради. Сељак не служи само да би производио храну, он је човек који треба да има и достојан живот. Србија се налази међу демографски најстаријим земљама у Европи. У њој годишње умре око 102.000 житеља, а роди се мање од 65.000 беба. То је на нивоу Првог светског рата. А села су некад била главна база за демографски раст.

Пет стотина села нема асфалтни пут ни везу са светом, а у 1.000 села нема ни продавнице. У селима се налази 50.000 кућа без власника и још 150.000 у којима тренутно нико не живи. У 2.000 села нема поште, у 230 ни основне школе, 2.760 села нема вртића, у две трећине нема ни амбуланте, а доста села нема ни банку ни банкомат... Дакле, у Србији нису запостављена само села, него цело рурално подручје. И док нам села нестају и пропадају, на тржишту незапослених је око 30.000 пољопривредних стручњака.

Да друштво зна шта ће са селом, имало би ваљану, реалну стрaтегију, односно акциони план. За последње три деценије раст аграрне производње у Србији је само 0,45 одсто. Захваљујући богу, раст у 2018. години био је око 15,7 одсто. Зато сад имамо род од близу седам милиона тона кукуруза и око три милиона тона пшенице. Вишкове ћемо извозити и хвалити се тим потезима. Истовремено ћемо увозити живе товљенике – око 400.000 комада годишње и више десетина хиљада тона меса треће категорије.

На 4,1 милион хектара обрадивих пољопривредних површина вредност производње по хектару у Србији је око 1.000 долара. Зашто није бар 5.000 долара? Производимо мање од 400.000 тона свих врста меса, а трошимо по становнику мање од 30 килограма годишње. Пре две деценије производили смо 650.000 тона и трошили по становнику 65 килограма. Да бисмо се вратили у ту прошлост када смо из СФРЈ извозили 54.500 тона „беби бифа” годишње (30.000 тона из Србије) потребна је нова аграрна и социјална реформа.

Публициста и аналитичар

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари32
a5d04
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan
pre par godina uništili ste jednu od najvećih Zem.Zadrugu Arilje (od 350 do 1000 vagona smrznute maline godišnje) i dali privatnom oreduzeću sa sumljivim kapitalom a sad kao mislite o selu, ironija bez kraja
Azrael
@Vlasta, stvari su zaista za kompleksno razmatranje, ali probajte da sistematicno gledate na ovaj problem. Samo cu reci pogledajte brojke, popisi nedvosmisleno pokazuju da su sela pocela da odumiru deceniju nakon Drugog svetskog rata. Prvi razlog je smanjenje broja zivorodjenih, a drugi su migracije ka gradovima a potom i ka inostranstvu i one su od sredine 50tih do danasnjih dana veliki krivac za krizu sela. Dva razloga te propasti imaju zajednicki imenitelj : sveopste poboljsanje uslova zivota, koje podrazumeva modernizaciju zivota na selu i bolje zdravstvene uslove za novorodjencad i uopste sve gradjane na selu. Imajuci to u vidu, sami ljudi izgleda imaju pogresan stav o selu, posto ljudi idu tamo gde je bolje a mi imamo obrnutu situaciju za vreme SFRJ. U drugim zemljama selo je ponos drzave, a kod nas...
Djekna economy
Um caruje , snaga klade valja. Agrar je, u ovom slucaju "snaga". Ni Singapur nema ni jedno selo, ni Hong Kong, a ni Švedska se ekonomija ne oslanja na poljoprivredu pa su medju 5 najrazvijenijih država/regiona u svetu. Šta lupate gluposti i plašite narod? Zemlja mora da se okrene IT sektoru, a ne da večno budemo radnička klasa i zemljoradnici. Neće država propasti ako nestane sela. Kada budemo zarađivali velike novce od naprednih tehnologija (um), imaćemo čime da kupujemo i uvozimo hranu, ako je sami ne proizvodimo. Budimo pametni, budimo bogati, a drugi neka rade za male pare da nas hrane. Bar jednom u svojoj istoriji okrenimo se budućnosti. Na selo će se vraćati ljudi željni odmora i tišine. Ja bih, da znam gde je, sutra da kupim ovo imanje sa slike.
Dusko Kljajic
Malo lazete,bar ovo sto se tice Svedske...jer ta drzava iako je u prvom redu industrijska i te kako subvencio nise poljoprivrednika.I uprkos surovim klimatskim uslovima 90 posto hrane proizvodi za svoje potrebe.Cak je i izvoznik mesa ...a da ne govorimo o tovu ribe i i njenom izvozu
Препоручујем 6
DijasporaKanada
Vrednosti srpskog domaćina i poštenog seljaka su konačno ugušene 90tih - pre toga je bila erozija u smislu bolje da radim u kancelariji nego na njivi. Većina je se trudilia da zaboravi odakle su dosli i svog porekla ; Rešenje - sa selima razvijate i matične manje gradove ;oni su centri gde okolno stanovnistvo ; Prestanite da gurate sve u Beograd ; Šta rade poljoprivredni i šumarski fakultet u Beogradu ?? Zašto sve mora da bude u Beogradu? Rasporedite malo ministarstva i po unutrašnjosti Srbije . Prestanite s djubretom u medijima ( pink i farme) i da sirite Lažni moral ; vrednosti da je sramota biti seljak ali bolje biti podstanar i sirotinja u Beogradu - traje decenijama ; i još bolje biti “ uspešni biznismen” ; unistite poljoprivrednu mafiju Pošaljite gospodu ministre i njihove pomagace u škole šta je Srbija ; a ne samo da je prelecu kad idu od Beograda po belom svetu ; Beograd ne zna šta je Srbija i srpsko selo , a mnogi u njemu s trude da zaborave odakle su dosli.
Vrtim se u krug
Valjda sta radite sa selom. Selo i seljaka je unistio komunizam koji je okupirao Srbiju nakon II svetskog rata. Ovo danas su samo posledice te zlocinacke odluke komunisticke vlasti da napravi od sela ovo sto danas imamo odnosno nemamo. Nestanak sela je planirani zlocinacki poduvat koji se mahom odnosio na Srbiju koja je morala da nestane i da se pretvori u ovo sto je danas. To sto Vi pisete sta se i koliko izvozilo su veoma sumnjivi podaci jer znamo kako se do njih dolazilo i odakle.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља