петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

Игром могу да осетим Нижинског

Спонзорство и градња нових школа плеса за талентовану децу је оно што желим да остварим са својом фондацијом, истиче Полуњин који гостује у Народном позоришту 7, 8. и 9. марта
Аутор: Биљана Лијескићпетак, 01.03.2019. у 17:00
Сергеј Полуњин, славни балетски уметник у Београду (Фото Татјана Тодоровић)

Срећан сам што ћу наступити у Србији, то је за мене специјално место, а и ваши људи су специфични, каже Сергеј Полуњин, украјински балетски уметник, који је постигао светску славу, а радо и често борави у Србији и власник је нашег пасоша. Данас има 30 година, а са 19 је постао најмлађи првак Краљевског балета у Лондону, играо је нештедимице у овој кући и онда рекао – доста. Указао је притом на тежак положај балетских играча у свету, који се брзо и лако потроше током кратке каријере, а остану без адекватне награде, уколико упоредимо њихове зараде са спортским. Зато је Полуњин настојао да промени правила и услове рада у свету балета, опробао се на пољу филма, сарађивао са Кенетом Браном и Рејфом Фајнсом, који га је укључио у своје остварење „Бела врана”. Ипак, српска публика видеће Сергеја Полуњина не само на Фесту, већ и уживо 7, 8. и 9. марта у 19.30 часова на Великој сцени Народног позоришта у Београду, као главног јунака „Посвећења” у кореографији Јуке Оиши.

– Представа коју ћете гледати у Београду инспирисана је кореографијом и извођењем Вацлава Нижинског, на чувену композицију Игора Стравинског „Посвећење пролећа”. Јука и ја смо радили на овом делу у Швајцарској, у Санкт Морицу, где је Нижински живео. Спремајући овај балет научио сам занимљиву лекцију о времену, о животном путу човека и циклусима у природи која нас окружује уопштено. То је прича о људима који су живели пре нас и који ће постојати после нас – истиче Полуњин, кога наша публика памти и по споту којим је отворен београдски Народни музеј после вишегодишње адаптације.

Упитали смо нашег саговорника какав однос има према тројици великих руских балетских уметника као што су Михаил Баришњиков, Рудолф Нурејев и Вацлав Нижински, а он је изнео занимљиве детаље:

– Сва три играча које помињете су имали удео у мом животу, они су били најбољи у њиховим генерацијама. Баришњиковљева техника је отелотворена у мени. Новац који је Нурејев оставио својој фондацији и мени је значио, јер су они платили моје школовање у Лондону. Био сам веома срећан што сам могао са Рејфом Фајнсом да радим у оквиру филма који је посвећен Нурејеву. Овај пројекат је био нешто посебно за све учеснике у њему. А Нижински је неко ко игра веома велику улогу у мом садашњем животу, зато што играм балет који је посвећен њему, тако да кроз тај плес могу да га осетим и оживим.

Полуњин је освојио планету наступима у минхенској Државној опери, Бољшој театру, позоришту Станиславски у Москви, лондонској Ројал опери, миланској Скали, Маријинском театру у Санкт Петербургу. Велику популарност је стекао након објављивања видеа „Take me to Church” на музику Ендрјуа Хозијера, у режији Дејвида Лашапела.
Полуњин сматра да уметност припада свима и познат је и по борби против естаблишмента, као и по позивима да се класичан балет извуче из елитистичких кругова.

– Имам јасну визију шта треба учинити да би се нешто у балету променило. То није лако објаснити у неколико речи, али оно најважније јесте да ја стварам тим, пун великих визионара са којим ћу заједно створити нови модел рада у свету балета. Бити слободан и осећати се тако је оно чему тежим и што желим за све људе. Сви уметници би морали да се осећају слободно у свом изражавању. Планирам и турнеју са тимом који ме окружује – каже наш саговорник, који је од 2016. држављанин Србије, у којој је основао и Фондацију „Сергеј Полуњин” са циљем да промовише балет и игру најширој публици, одајући почаст класичном балету, али уводећи и савремени израз у интерпретацију.

– Србија и српски народ су ми били велика подршка и један од мојих  циљева јесте да балет приближим широким масама. Све што радим у Србији усмерено је ка промоцији балета путем креирања нових продукција. Деца ће бити велики део мисије моје фондације, спонзорство и градња нових школа плеса за талентовану децу је оно што желим да остварим – истиче Полуњин.


Коментари4
555ce
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pravi ljubitel baleta
Izuzetno smo ogorceni da nesto ovako neverovatno vredno se prakticno nije se reklamirao. Svuda ima ogromnih plakata, kada nastupaju...Cece i sl. (svaka cast, koji to gledaju i slusaju). Jednostavno smo propustili mogucnost da uzivamo i u ovom dogadjaju zbog neiformisanja! MOLIMO da uvek, unapred bar 6 meseci (kao sto je slucaj u svim normalnim mestima, NY, napr.) dobijemo informaciju! Izuzetno smo ogorceni da ima mesta samo za stajanje...
JM
znalo se i nedeljama stoji plakat na narodnom. karte su planule u roku od dva dana ove manje cene sto kapiam da je otislo sponzotima ko i uvek. od toga se jezim. ali se slazem da je trebalo bolje. i uopste nikakvih info ni oko te fondacije zasto nema radionica neki sajt nesto....sve mi to sumnjivo
Препоручујем 1
ana
koliko je ova egzibicija stvarno kostala kako bi se aja jung i ivana vujic opet promovisle kao veliki producenti gde se za stotine hiljada stotitne nasih mladih umetnika moglo da pokusa da stvara; sada ce politicki trutovi i intelektualni snobovi moci da kazu da su ga gledali u narodnom pozoristu u beogradu
n ercegovac
Beorad je ovim imao više sreće od Pariza, kojem je Polunjinovo gostovanje uskraćeno samovoljnom odlukom administratorke pariške opere. Gospođa je htela da pokaže svoju izuzetnu političku korektnost, pa je u poslednjem trenutku „pocepala” Sergejev ugovor, ko bajagi zbog nekog tvita. Parižanima koji žele da ge vide, jedino ostaje da skoknu do Rusije ili do ... Beograda.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља