петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 07:41

Еколошки хорор у Падинској скели

Надлежни данима не одговарају на питања која се односе на скандалозних 300 тона животињског отпада наталоженог у бившој Ветеринарској установи „Глутин”
Аутор: Бранка Васиљевићчетвртак, 28.02.2019. у 23:00
Не зна се ко би тре­ба­ло да укло­ни опасне ма­те­ри­је (Фо­то Б. Ва­си­ље­вић)

Да је Стивен Кинг, писац хорор бестселера, случајно 2004. године забасао у палилулске врбаке у Падинској скели, имао би сигурно много већу инспирацију за свој роман „Врећа костију”. Уместо вреће тамо би затекао вагоне избелелих остатака крупне и ситне стоке.

Али, он је књигу објавио шест година раније па није имао ту прилику да се упозна са хорором у комплексу бивше Ветеринарске установе „Глутин”. На том месту већ 15 година лежи око 300 тона животињских остатака. Нису коске на том месту „усамљене”. У некадашњем фабричком кругу који се простире на 330 ари налазе се и остаци различитих врста хемикалија. Неке су се разлиле по тлу, неке су и даље смештене у већ распаднутим врећама, бурадима... А да ли су опасне и колико – то се још не зна.

Прошле седмице простор у близини природног канала Визељ, како незванично сазнајемо, обишао је инспектор Министарства заштите животне средине, али осим костију он ништа друго није приметио.

Пре шест дана поставили смо питања овом министарству да ли је инспектор излазио на терен, да ли су узети узорци хемикалија, да ли се зна о којој количини је реч. Питања су се односила и на надлежности о кретању животињског отпада у случајевима када су предузећа попут „Глутина” очерупана, односно у стечају, али одговора до данас нема.

Како инспектор у бетонским каналима није видео мазут, стврднуте кристалисане материје у плавим пластичним кесама, разливене хемикалије и бурад у некадашњој „Кожари”, не знамо.

Овај отпад гледају и са њиме живе већ деценију и по житељи Падинске скеле. Он се од њих налази на око 500 метара, трује им земљу, загађује воду. Канал Визељ, поред којег су разбацане кости и хемикалије, годинама користе и кајакаши за тренинг.

Додатно узнемирава и то што откривене кости нису сасвим „очистили” снегови и кише. Када се мало помере површински комади на три огромне гомиле, виде се остаци животињских плећки, ногу, глава на којима још висе тетиве, комади меса, коже, длака...

Колико су оне опасне, да ли могу да изазову заразу или неке сличне тегобе по здравље – није познато.

Објашњења на слична питања нису стигла ни из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде које је по слову закона надлежно за кретање животињског отпада. Они су 20. фебруара рекли да је предузеће „Глутин” у стечају, због чега немају ингеренција над њим, а да се утврђује где је  новац који им је ово министарство још 2012. године определило за уклањање костију. У њиховом писаном одговору, иако смо тражили саговорника, стоји да су за овај проблем задужени органи локалне самоуправе, односно града. И на питање колико је издвојено новца и када је покренут поступак којим би се утврдило где су завршиле паре остали смо без одговора.

Поново смо се пре шест дана обратили и надлежнима у Градској управи. Занимало нас је шта ће град да уради поводом одбачених костију и да ли ће се састати са неким из Министарства пољопривреде како би се решио овај дугогодишњи проблем, а еколошка бомба уклонила. И са ове адресе нема одговора.

Један од наших циљева је да Србија испуни услове да би могла да прође поглавље 27 у вези са животном средином, једно од важнијих поглавља када је реч о пријему у Европску унију. Да ли ће се и када тај пријем догодити, можда није толико важно колико је битно да се постарамо да окружење у коме живимо буде чисто и здраво, а не да на сваком ћошку гледамо кости, пластику или бурад са опасним хемијским отпадом.

У међувремену смо незванично сазнали да су, ипак, инспектори за заштиту животне средине из града обишли овај терен и детаљно фотографисали и кости и хемикалије. На терен се јуче поново запутио и инспектор Министарства заштите животне средине и, како нам је речено, упознао се са стањем у комплексу „Глутина”.

Збрињавање животињских костију и хемикалија изгледа да је покренуло много питања, али за сада без одговора. Једно од њих је шта се ради са одбаченим отпадом који се налази у предузећима у стечају или оним која су већ угашена и ко је надлежан за његово уклањање. Изгледа да основно начело у Европској унији када је реч о животној средини „загађивач плаћа”, по коме би онај ко загади околину требало и да плати уклањање отпада, није најбоље за решавање овог проблема на нашим просторима. Многа од предузећа у чијим се двориштима налазе опасне материје више не постоје, не зна се ни њихов власник, а отпад и даље загађује нашу околину.


Коментари7
4e6f9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Som
Pa čekajte šta rade ti meštani, ako je to sve tako zašto trpe to, izgleda da im ne smeta.
nik romanov
sad treba ici po vrbacima i traziti izbelele kosti,,vise stete nanese jedno bure nfte ili hemijskih materija,,a kozna gde sve ima toga zakopano,a o plastici da ne govorimo,,a vincha to je evropski problem,,
Dr. Ing. Miomir B. Djordjevic
Mislim da nepotrebno uznemiravate narod. Otpad o kome govorite nije nikakva opasnost ni za koga. Mozda je ruzan, ali puno drugih sr=tvari su ruzne pa nikome nista. Jedino sto treba da se uradi je da se taj otopad prebaci na deponiju. Takve stvari u celom svetu radi drzava ili, u velikim gradovima, gradska uprava. Taj otpad ne zagadjuje vodu na zemljistiu na kome se nalazi jer je sav bioloski proces davno zavrsen
Pekic Andrijana
Poštovani gospodine, Morala sam da vam napišem ovaj komentar.S obzirom da imate titulu iza koje sigurno stoji znanje i odredjeni uticaj mislim da ovim komentarom pogresno koristite svoju prednost. Slazem se da ne treba paniciti, ali bas ljudi kao vi bi trebali da povedu akciju "Zelena Srbija", "Zeleni Beograd". To je otprilike pokret kojim se narodi u EU bore za bolju zivotnu sredinu i izgled svog okruzenja-taj izgled i uredjenje zivotne sredine pogoduje i njima i poseticoma tih zemalja, sto oni inace naplacuju.Time bi ucvrstili i bazu poglavlja 27, za pregovore.U EU gradjani ne tuku gradsku cistocu ali ni djubre se ne moze ostaviti kako kome padne na pamet- ono se klasira za reciklazu. U EU niko ne ocekuje da vi uzmete vodu, cetku i sapun i operete ispred njihovih vrata, ali ce vam naplatiti ako bacite otpatke van predvidjenog mesta.A Beograd,nije vise grad- to je ogromna deponija djubreta u kojoj nema nista BELO. Turista u Beogradu moze da se oseca jedino kao ALISA U ZEMLJI CUDA.
Препоручујем 1
Svetlana Gačeša
Jasno se vidi da nama stvarno ide toliko dobro da je (i) meni već neprijatno!
Bosa S
Ocigledno ne postoje ili se ne postuju propisi o odlaganju. Nesto mislim da je u pitanju i jedno i drugo. Drzava javasluka.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља