среда, 26.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:22

Раст БДП-а без развоја економије

Аутор: Војислав Гузинауторак, 05.03.2019. у 18:00
(Фото Пиксабеј)

Буџетски суфицит је, како рече министар финансија, тренутно три пута већи од планираног, па следи ново повећање плата и пензија, а све то омогућује раст БДП-а, какав, истичу челници, мало ко има. Рекло би се, за сваку похвалу. Али није. Суфицит се не планира, а веће плате у јавном сектору не обећавају, већ системски уређују, пензије такође. Додуше, раст пензија је био системски уређен, али је урушен. Зато је то код нас ствар одлуке власти, тачније самог врха власти. А бруто домаћи производ (БДП) и поред раста брине, и због начина како га стварамо и како га трошимо.

Поједностављено, БДП је новостворена вредност (бруто вредност умањена за међуфазне трошкове) у добрима и услугама створеним у току године у Србији, која се истовремено и троши, а део извози. Део потрошње подмирује се увозом роба и услуга. Ако је увоз у току године већи од извоза то значи да је потрошња добара и услуга већа од остварене производње добара и услуга у току те године, тј. укупна потрошња = производња + увоз – извоз. А ми смо у прошлој (2018) години баш претерали са робним дефицитом од 5,6 милијарди евра, чиме смо само доскорашњи буџетски дефицит заменили упозоравајућим спољнотрговинским робним дефицитом.

Посматрано са приходне стране, БДП представља збир плата, камата, ренте, профита, амортизације и индиректних пореза, тј. БДП = П + К + Р + ПР + Ам + ИП. Са расходне стране посматрано, БДП је збир личне потрошње, јавне (државне) потрошње, бруто инвестиција и извоза, умањен за увоз, тј. БДП = ЛП + ЈП + БИ + (И – У). Дакле, ако је ЛП 70, ЈП 20, БИ 20, извоз 30, а увоз 40, онда створени БДП износи 100, а укупна потрошња 110.

Србија, посматрано и са приходне и са расходне стране, већ дуже има озбиљан проблем, који се све више заоштрава, иако БДП расте. На приходној страни проблем су плате и профит (добит) као компоненте БДП-а. Обе су у великој мери ограничене знатним присуством страног власништва у материјалној производњи и промету, структуром производње и високим увозним садржајем. Ако изузмемо плате у области финансијских и других интелектуалних услуга, а посебно услуга ИТ сектора, који представља једну од ретких светлих тачака наше економске стварности, ниво плата, који истовремено одражава и квалитет запошљавања у области материјалне производње, заиста је забрињавајући.

 Просечна децембарска плата у Србији, у коју улазе и плате у јавном сектору, банкарству и услугама ИТ сектора, износила је 52.372 динара, док је медијална зарада (износ испод кога је 50 одсто запослених зарадило тог месеца) била 39.623динара, вероватно недостижних за већину запослених у материјалној производњи и промету. Дакле, плате као компонента БДП-а озбиљно вуку износ БДП-а надоле. Исти је случај и са добити оствареном у производњи и промету које карактеришу висок увоз репроматеријала и роба, неретко скупље плаћен матичним и другим фирмама у иностранству, наравно, на штету добити која се овде исказује. Тиме се може објаснити сасвим очигледан раскорак између вредности оствареног БДП-а и бруто вредности остварене производње, промета и услуга.

Са расходном страном БДП-а, односно са његовом употребом, ствари годинама, такође, стоје лоше, почев од његовог наглог пада током последње деценије прошлог века, који смо испратили са БДП-ом за трећину мањим од оног из 1989. године. И поред пада нивоа личне и јавне потрошње дошло је до прерасподеле БДП-а на штету инвестиција, које су већ годинама и по обиму, структури и садржају ограничавајући фактор квалитативног развоја српске економије. Уосталом, оптималан однос у расподели БДП-а на личну, јавну потрошњу и инвестиције није ствар политичке одлуке, већ дефинисане дугорочне развојне стратегије, које, нажалост, немамо ни у назнакама. А без развојне стратегије нема ни јасних приоритета, нема ни путоказа за креирање одговарајућег системског амбијента и економске политике, нити склада између кадровских потреба привреде и јавног сектора и кадровске понуде коју обезбеђује постојећи образовни систем. Да бисмо то имали, треба нам држава јаких институција кадрих и овлашћених за стварање потребних претпоставки за одржив раст и развој.

Економиста, Београд

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари8
6eb90
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

OK Real
Ekonomsko predavanje i nista konkretnije da opravda tvrdnju. Cak ide i do ~pretpostavki~ da je 39.000 nedostizna za vecinu radnika u proizvodnji. Doduse, stavio je rec, VEROVATNO, pa se macice i ogradio, ali je nastavio sa tvrdnjom na osnovu koje potkrepljuje svoj tekst. A tekst bez realne cinjenice i brojki, tako se ne radi u ekonomiji, bar bi on trebalo da zna. Ukratko, par minuta predavanja o ekonomiji i izvodjenje zakljucka na osnovu ~verovarno~.
Jelena
Investicije u proizvodne delatnosti jedino mogu da nsm pomognu, samo da investitori budu iz Srbije i da profit ostaje u nasoj zemlji. Kada se setim 1989 godine, ne mogu da verujem da je najmanje 30 velikih fabrika unisteno i pokradeno i vise ne postoje.Radila sam tada u Genexu i pouzdano znam jer smo iz tih fabrika izvozili u ceo svet. Jedan deo fabrika je privatizovan i kupili su ih neki ljudi koji su “isisali” sve sto je bilo vredno i pare prebacili na off shore destinacije a drugi deo su direktori istih “ocerupali” i unistili.Jedina fabrika iz koje smo izvozili a i dan danas postoji je METALAC Gornji Milanovac zahvaljujuci dobrom menadzmentu, posebno bivseg generalnog direktora a sada Predsednika te kompanije.
Raca Milosavljevic
... hvala za ovu pravu analizu kako ustvari stoje stvari ... ako uz to jos dodamo i pohvale sa strane ovih svetskih ekonomskih lihvara onda nam je sve jos jasnije ko je ko ...
miroslav sarcanski
Budzetski suficit je ostvaren tako sto je odlozena isplata za restituciju u iznosu od 200 miliona evra, koja je predvidjena budzetom. Pored toga, Poreska uprava uporno obracunavakamate duznicima koji su u stecaju (drastican slucaj su velike banke koje su u stecaju vise od 17 godina), iako je svima jasno da gotovo nista nece biti naplaceno. Da tu ima problema osecaju korisnici odporodilja do poljoprivrednika kojima se isplacuju naknade i subvencije sa velikim kasnjenjem. Pored toga, u javnim preduzecima (EPS. u prvom redu) se investira manje od amortizacije cime se smanjuje vrednost ovih kompanija. O nepouzdanosti zvanicnih podataka bi se moglo jos puno toga napisati, ovo su samo neki primeri...
jamesbond
Pa eto u sledecem tekstu razlozi strukturu troskova od licnih drzavnih do investicija pa onda izvoza I uvoza.Drzava vjerovatno nesta nije isplatila il se prodaja Bora knjizi u prihod a zatvaranje Panceva I banaka se nidje ne knjizi itd.Licna potrosnja je malo velka u odnosu na drzavne men se cindi dab prije bilo obrnuto il je 45:45???Pa 700.000 radi u drzavi???
Препоручујем 4
Jasna
Ovdasnja vlast vrlo dobro zna sta radi, nastavite tako.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља